The HORSE WHISPERER....

The Black Stallion Returns

Film koji Vam od srca, preporucujem da odgledate. :)
A za lepotu filma, zasluzan je Freancis Ford Coppola.

BlackStallion.jpg


:wink:
 
KONJ KRALJEVIĆA MARKA

Najslavniji Srpski konj je legendarni Šarac Marka Kraljevica. Kao što je Marko najveci junak u predanju Srba, tako je i Šarac u tim pricama (i pesmama) konj nad konjima, mitološko cudo, božansko bice. Šarac je, iako konj, možda, najlepša metafora srpskog epa. Srpski pesnicki genije dao je Šarcu ljudske osobine, cak osobine jednog kralja, njegovog gospodara, što je zadivilo velikog Getea, koji je, jednom, ushicen tom duhovnom parbolom, rekao da su svi svetski legendarni konji, u odnosu na Šarca, samo obicna ždrebad

ŠARAC - KRALJEVSKI KONJ

Pre Šarca, Marko je promenio mnogo konja. Ni jedan konj mu nije bio po volji, niti je mogao da ispuni Markove zahteve. Marka je moga nositi samo krupan i jak konj, odgajan i obucen na najbolji nacin, koji ce imati snage da se nosi sa neprijateljskim konjima. Legenda kaže da je Marko jednom, na putu za grad Kostur, susreo neke kiridžije i kupio od njih šareno, gubavo ždrebe. Ucini mu se da ce od njega biti dobar konj: uzme ga za rep da njime omane oko sebe kao što je i sa ostalim konjima cinio, ali se ovo gubavo ždrebe ne dade pomaci sa mesta.
Marko ždrebe izleci i nauci da pije vino. Posle je ono izralo u velikog i lepog konja, u cuvenog Šarca kralja Marka.
Šarac je imao natprirodne moci. Bio je, pre svega, krilat kao Jabucilo, ali su njegova krila bila nevidljiva: služio se njima samo u bezizlaznim slucajevima. Ili, kada je Marko vodio borbu s vilama, zmajevima i drugim alama. `Brzo Šarac dostigao vilu.` Šarac je bio i vidovit konj. Znao je da predvidi mnoge dogadaje, pa da to saopšti svome gospodaru na razne nacine: rzanjem, njiskom, poigravanjem, kopanjem nogama. Šarac je, cak, predvideo i smrt Marka Kraljevica. `Kada Marko bio uz Urvinu, poce njemu Šarac posrtati, posrtati i suze roniti`.
Nema mitskog junaka, koji je imao više megdana od Marka Kraljevica. Marko je, kažu, ucestvovao u cetrnaest velikih bitaka i u sto sedam dvoboja. Njegovi protivnici su bili: Turci, Arbanasi, Arapi, Madžari, pa, cak, i poneki Srbin (Ljutica Bogdan, Relja Krilatica). Marko je uvek bio pobednik, ali bez svog Šarca to ne bi bio. Šarac je deo njegove ukupne pojave, zastrašujuce pojave na megadnu. `Sad navali, ljuta arapijo, nema onog strašnoga junaka na šarenom konju velikome!`
Šarac je bio žestok konj. `Iz kopita živa vatra seva, iz nozdrva modar plamen liže!` Ali je bio i gizdav konj, neobicne lepote u dlaci i telu. Hod mu je bio kraljevski, kas viteški, a galop vilinski. Ni jedan mu konj nije utekao, a jamacno, da ga ne bi mogao ni stici. Šarac je bio mocan u svemu: u sanzi, u brzini, u veštini. `Dok je Sunca i dok je Meseca, kaže pevac, Srbi ce spominjati Marka i njegovog Šarca!`
Ima mnogo verzija o smrti Marka i njegovog konja. Najlepša je ona koja kazuje da Marko i nije umro, vec sa svojim Šarcem u nekoj pecini, gde spava, evo vec šest stotina godina. Pred Šarcem stoji mahovina, koju, taj slavni konj, polako jede, a za gredu je zadenuta Markova sablja, koja polako izlazi. Marko ce se probuditi kad ustreba srpskom narodu, a dotle ce Šarac pojesti mahovinu i sablja ce izaci ispod grede.
Srbi u zadnje vreme nešto mnogo pricaju o Marku. Vreme je došlo da se Marko budi. Šarac je odavno pojeo mahovinu, a sablja je izašla ispod grede.
 
E,da mi je jos jednom u ceze
uprec konje vrane
pa dok sitno tamburica veze
da se vozam na sve cetiri strane.
i da krenem putem prema tebi
o oraje iz detinjstva moga,
cini mi se vratio se nebi,
nikad vise iz narucja tvoga...

Oj oraje,oraje
daleko sam od tebe,
svakim danom sve sam dalje
a ti siris grane
i jos cekas na me...

Suze teku a dusa me boli
jer ja nisam tamo gde bi htio,
a oraj pruza grane ko da moli
da se vratim gde sam davno bio.
Upregnucu jos jednom u ceze,
Ranim jutrom moga konja vrana
osvanuce opet zore hladne
i nada mnom od oraja grana...

Oj oraje,oraje...
 
Nokturno

Zastrašene zvijezde
kako li trepere...
Naše oči nas gledaju
dok jašemo ka cilju.

Gdje li je tvoj osmijeh?
Svjež i snažan kao ovaj mraz,
kakvog ga pamtim.
Stvoren za tvoj rumen obraz.

Jašemo, konji umorni dahću.
Tvoj pogled, ali moramo dalje.
Vjetar nas u svjetlost šalje.

Gledam ti kosu,
ne razaznajem boju,
dok grad u nizini pratiš.
Jer mjesečine nema, pa ni pozdravit
svog gospodara ne mogu.

Ubrzajmo, nek konji mru!
Želim te ljubiti, sada!
Bas sada kad sam vruć!

Znojni smo i sretni,
mada nas lica odaju.
O budite poletni!
Vranci leđa mekih.

I dalje letimo,
ali kraja nikad nema.
U daljini naše sjene
ostaju za vrijeme...

Dalje, moramo dalje...

Mramor

 
"POŽURITE KONJI MOJI

Ponoc kuca, nano moja,
A ja nemam sna.
Gdje su sada konji moji,
Moja oka dva.
Zlatom cu ih potkovati,
Pozlaticu sve,
Samo da me prije zore odnesu do nje.

Dug je put,
Požurite konji moji.
Dug je put.
Brže, još brže, o... brže
Jurite kroz noc.

I ne kuni stara mati
Što ja nemam sna,
I ne kuni konje moje,
Moja oka dva.
Znaš kad meni na um padnu
Milovanja sva,
Ja ne gledam je li ponoc, ili sunce sja."
 
Dobri ljudi dobri ljudi
čujte moju žalopojku
čujte priču moga života
To vam siroče govori
i ređa svoje male nevolje
o hiiii da da da…
Jednoga dana jednom generalu
ili bolje reći
jedne noći jednom generalu
hiiii da da da…
pod njime pogiboše dva konja
A ta dva konja behu
hiiii da da da…
kako je ovaj život gorak
to moj siroti otac beše
i moja nesrećna majka
koja se sakrila pod postelju
pod postelju generala
a koji se isto tako bio sakrio
negde u dubokoj pozadini
u nekom malom mestu na Jugu
A taj general imao je običaj
da sam govori po čitavu noć
da govori o svojim malim nevoljama
i tako su eto moj nesrećni otac
a tako su isto i moja majka
hiiii da da da…
iste noći umrli od dosade
Eto tako je moj porodični život
završen bio
Pa istrčavši iz noćnog stočića
u velikom galopu pobegoh ja
ka velikom gradu
u kome sve blista i sve svetli
Eto stigao sam u Pariz
i tamo potražio da vidim lava
kralja životinja
ali dobih odmah po brnjici
I kako je vladao rat
zauzdaše me
odnosno mobilisaše
Dugo je trajao taj rat
i život je bio sve teži
i namirnice se smanjivale
da su me građani sve više gledali
nekim neobično čudnim pogledom
i kroz zube koji su cvokotali
pominjali stalno neke bifteke
a ja sam mislio da govore engleski
hiiii da da da…
I svi koji su još bili živi
i koji su me milovali
čekahu da već jednom budem mrtav
pa da me pojedu
Ali jedne noći u štali
jedne noći dok sam spavao
čuo se neki neobični šum
Jedan glas koji sam poznavao
bio je to starog generala
generala koji se povratio
povratio kao avetinjski duh
sa nekim isto tako pokojnim majorom
Mislili su oni da ja spavam
i zato su govorili veoma polako
Dosta nam je pirinča i testa
jede nam se već i malo mesa
U zob mu treba staviti samo
malo starih igala od gramofona
Tada mi se krv okrete u krug
kao ono konji na ringišpilu
pa pojurivši iz svoje štale
pobegoh daleko u šumu
Rat je sad već davno prošao
i stari general za svagda otišao
U svojoj postelji je umro
od neke lepe i mirne smrti
A ja sm još uvek živ
i to je najzad glavno
I zato dobro veče
i dobru noć
kao i dobar apetit želim
svima vama generali moji.
 
Dnevnik za 27. oktobar 1952.
Vlasnik Teodor Makardl
412, paluba 'A'

Nalazaču koji ovo odmah vrati Teodoru Makardlu biće uručena odgovarajuća i vredna nagrada.
...
...
Sutra izjutra isprobaj sportsku palubu kao mesto za meditaciju pre doručka, ali ne gubi svest. Takođe nastoj da ne izgubiš svest u trpezariji ako onaj konobar opet ispusti onu veliku kašiku. Tata je gotovo dobio napad besnila.
Reči i izrazi koje treba sutra da pogledam u biblioteci kad vratim knjige:
.........nefritis
.........mirijada
.........poklonjen konj
.........ingeniozan
.........trijumvirat
Budi ljubazniji sa bibliotekarom. Diskutuj s njim o izvesnim opštim stvarima kad počne da se ponaša usiljeno neozbiljno.
...
...
 
Dnevnik za 28. oktobar 1952.
Ista adresa i ista nagrada kao što je navedeno u zapisu od 26. i 27. oktobra 1952.

...
...
Pružila mi se prilika da upitam mamu gde su tatine lične oznake, ali ona bi verovatno rekla da ne moram da ih nosim. Znam da su među njegovim stvarima jer sam video kako ih je pakovao.
Život je po mom mišljenju poklonjen konj....
...
 
Kordova.
Daleka i sama.

Crna kobila, veliki mesec
i maslinke u mojim bisagama.
Iako znam put,
nikada u Kordovu neću stići.

Zbog ravnice, zbog vetra,
crne kobile, crvenog meseca.
Smrt me gleda
sa kordovskih kula.

Oh, kako je dug put!
Oh, moja srčana kobila!
Oh, smrt me čeka
pre no što u Kordovu dođem!

Kordova.
Daleka i sama.
 
KONJ

Obično
Osam nogu ima.
Između vilica
Čovek mu se nastanio
Sa svoje četiri strane sveta
Tada je gubicu raskrvario

Hteo je
Da pregrize stabljiku kukuruza
Davno je to bilo
U očima lepim
Tuga mu se zatvorila
Jer drum kraja nema

A celu zemlju treba
Za sobom vući


(Vasko Popa)
 
ŽDREBE

Otac je grunuo jedne zimske noći
U konjsku staju s fenjerom u ruci,
Gde se na mekoj slami u samoći
Kobila naša ždrebila u muci.

Grčevito se vijala po podu
I rzala bolno ko da pomoć ište,
Ličeći na biće slično ljudskom rodu
Koje teški boli i muče i tište.

Al odjednom pogled prepun bola, tuge,
Zatrepta srećno i na slamsko ćebe,
Kao simbol želje beznadežne, duge,
Zarza veselo mrko mokro ždrebe.

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top