eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Сачињен нацрт новог Закона о употреби српског језика
Нови језички закон
На Језичкој трибини Удружења књижевника Србије сачињен је нацрт новог Закона о употреби српског језика и ћирилице. Нацрт новог Закона о употреби српског језика и писма темељно разрешава употребу страних речи у српском језику, употребу латинице и употребу енглеског језика и писма.
Употреба страних речи у српском језику
Ставови и закључци -
Нови језички закон
На Језичкој трибини Удружења књижевника Србије сачињен је нацрт новог Закона о употреби српског језика и ћирилице. Нацрт новог Закона о употреби српског језика и писма темељно разрешава употребу страних речи у српском језику, употребу латинице и употребу енглеског језика и писма.
Употреба страних речи у српском језику
Ставови и закључци -
Стране речи у српском језику први пут улазе у законске оквире и излазе из области личних ставова и личне воље и зловоље појединаца, представника поданичке науке о српском језику, која је харала српским језиком више од пола века и довела својим чињењем и нечињењем српски језик и писмо у жалосно стање у којем се сада налази.
Док у свим другим земљама постоји низ закона, уредби и прописа о заштити језика од туђих речи, код нас је то било препуштено на милост и немилост појединим послушницима режимске и послушничке науке о језику којем ни име нису смели изговорити.
Ево основних ставова новог закона:
Стране речи не могу се употребљавати у српском језику ако су уместо њих на томе месту стајале или могу стајати одговарајуће српске речи.
На месту где у српском језику стоји или може да стоји јасна и разумљива српска реч, не може је на томе месту заменити и истиснути страна реч из било којег страног језика.
Изузетно, страна реч може остати у српском језику ако у њему не постоји одговарајућа српска реч, све док се превођењем или на други начин не нађе одговарајућа српска реч или израз.
Употреба латинице у српском језику
Ставови и закључци -
Латиница се употребљава у српском језику само у посебним случајевима утврђеним овим законом. Латиница се изузетно употребљава у основној школи ради обучавања у писању и читању латиничног писма, ради очувања културне, умјетничке и историјске баштине српског народа у списима писаним латиницом у претходним временима. Латиница се употребљава као писмо националних мањина чије писмо је латинично, према одредбама утврђеним овим законом. Латиница се у српском језику употребљава и у другим случајевима утврђеним овим законом... Изричито, латиница не може бити у службеној и јавној употреби у српском језику у следећим случајевима: в. нацрт закона
Употреба енглеских речи и писма у српском језику
У новије време енглеске речи и енглеска латиница све више су у службеној и јавној употреби у српском језику. Нацрт новог Закона о употреби српског језика и ћирилице тачно одређује када и како могу бити употребљене енглеске речи и енглеска латиница: у изворном облику, у српском препису на ћирилици, на натписима домаћих и страних предузећа и у другим случајевима.
Напомена
Нацрт Закона о употреби српског језика и писма биће накнадно допуњен и уређен у оквиру Језичке трибине УКС и Правног савета УКС и биће упућен на јавну расправу у свим јавним гласилима и установама, а потом ће бити упућен Народној скупштини Републике Србије на усвајање по хитном поступку.
Ставови и закључци језичке трибине Удружења књижевника Србије
Запуштеност српског језика и ћирилице најбоље казује да српски језик и ћирилицу не штите лингвисти ни политичари. Додуше, Устав Србије изричито истиче (чл. 10) да је у Србији у употреби српски језик и ћирилица. Али Закон о употреби српског језика и ћирилице сужава уставну одредбу и прописује да су српски језик и ћирилица обавезни само у службеној употреби, тј. само у државним установама, као да српски језик и ћирилица живе само у тим установама. Тиме је грубо изиграна уставна одредба Устава Србије.
Тиме су српски језик и ћирилица у својој рођеној земљи затворени у гето државних установа и канцеларија. Међутим, језик и писмо не живе тамо, у тим државним установама и канцеларијама, него у животу, на улици и на трговима, у селима и градовима, у трговини и свим другим облицима јавнога и културног живота, тј. у јавности, баш у оној јавној употреби и јавности која је, зачудо, изузета од уставне одредбе о заштити српског језика и ћирилице.
Језик се не може делити на службени и на јавни језик. Он је један и нама једини, у службеној и јавној употреби подједнако.
Ћирилица се не може делити на службену и на јавну ћирилицу. Ћирилица је једна и једина, такође у службеној и у јавној употреби подједнако.
Ову превару и подвалу српском народу и његовом језику и писму свакако су извршили они исти лингвисти и правници који су то радили и у прошлим временима. Горе одредбе од ове није било могуће замислити.
Језичка трибина Удружења књижевника Србије захтева да се законска заштита српског језика не своди само на ограничену, службену употребу, него и на целовиту, јавну употребу српског језика и писма, на подручје где српски језик и српско писмо једино могу да постоје и живе. Док се воде расправе о имену и преименовању српског језика, о једном или два српска писма, у Србији се појавио у службеној и у јавној употреби још један језик и треће писмо. То је енглески језик и енглеска абецеда.
Није више у питању само понека енглеска реч него и читаве реченице и читави текстови. У српским градовима и улицама потпуну превласт има енглески језик и енглеско писмо. Српски језик и ћирилица су у потпуности протерани из српских градова и села. Наши градови и села више личе на Енглеску него на Србију. Колонијална окупација енглеског језика и писма у потпуности је остварена.
Нисмо далеко од тога да енглески језик постане званично други или први језик у Србији, а енглеска абецеда прво или друго писмо, као што се то догодило у енглеским колонијама. Језичка трибина Удружења књижевника Србије указује на потпуно занемаривање српског језика и ћирилице.
Због тога је покренула широку јавну расправу о питањима српског језика и писма. Закључци те јавне расправе биће јавно изложени и предати надлежним установама. Српски писци и српска наука о језику србистика не могу и неће више никада бити изузети из одлучивања о судбини српског језика и писма.
http://www.srpskapolitika.com/
Миле Медић,
уредник језичке трибине УКС
*******************************************************
Подржавам! Хвала Богу да се неко сетио.......
Док у свим другим земљама постоји низ закона, уредби и прописа о заштити језика од туђих речи, код нас је то било препуштено на милост и немилост појединим послушницима режимске и послушничке науке о језику којем ни име нису смели изговорити.
Ево основних ставова новог закона:
Стране речи не могу се употребљавати у српском језику ако су уместо њих на томе месту стајале или могу стајати одговарајуће српске речи.
На месту где у српском језику стоји или може да стоји јасна и разумљива српска реч, не може је на томе месту заменити и истиснути страна реч из било којег страног језика.
Изузетно, страна реч може остати у српском језику ако у њему не постоји одговарајућа српска реч, све док се превођењем или на други начин не нађе одговарајућа српска реч или израз.
Употреба латинице у српском језику
Ставови и закључци -
Латиница се употребљава у српском језику само у посебним случајевима утврђеним овим законом. Латиница се изузетно употребљава у основној школи ради обучавања у писању и читању латиничног писма, ради очувања културне, умјетничке и историјске баштине српског народа у списима писаним латиницом у претходним временима. Латиница се употребљава као писмо националних мањина чије писмо је латинично, према одредбама утврђеним овим законом. Латиница се у српском језику употребљава и у другим случајевима утврђеним овим законом... Изричито, латиница не може бити у службеној и јавној употреби у српском језику у следећим случајевима: в. нацрт закона
Употреба енглеских речи и писма у српском језику
У новије време енглеске речи и енглеска латиница све више су у службеној и јавној употреби у српском језику. Нацрт новог Закона о употреби српског језика и ћирилице тачно одређује када и како могу бити употребљене енглеске речи и енглеска латиница: у изворном облику, у српском препису на ћирилици, на натписима домаћих и страних предузећа и у другим случајевима.
Напомена
Нацрт Закона о употреби српског језика и писма биће накнадно допуњен и уређен у оквиру Језичке трибине УКС и Правног савета УКС и биће упућен на јавну расправу у свим јавним гласилима и установама, а потом ће бити упућен Народној скупштини Републике Србије на усвајање по хитном поступку.
Ставови и закључци језичке трибине Удружења књижевника Србије
Запуштеност српског језика и ћирилице најбоље казује да српски језик и ћирилицу не штите лингвисти ни политичари. Додуше, Устав Србије изричито истиче (чл. 10) да је у Србији у употреби српски језик и ћирилица. Али Закон о употреби српског језика и ћирилице сужава уставну одредбу и прописује да су српски језик и ћирилица обавезни само у службеној употреби, тј. само у државним установама, као да српски језик и ћирилица живе само у тим установама. Тиме је грубо изиграна уставна одредба Устава Србије.
Тиме су српски језик и ћирилица у својој рођеној земљи затворени у гето државних установа и канцеларија. Међутим, језик и писмо не живе тамо, у тим државним установама и канцеларијама, него у животу, на улици и на трговима, у селима и градовима, у трговини и свим другим облицима јавнога и културног живота, тј. у јавности, баш у оној јавној употреби и јавности која је, зачудо, изузета од уставне одредбе о заштити српског језика и ћирилице.
Језик се не може делити на службени и на јавни језик. Он је један и нама једини, у службеној и јавној употреби подједнако.
Ћирилица се не може делити на службену и на јавну ћирилицу. Ћирилица је једна и једина, такође у службеној и у јавној употреби подједнако.
Ову превару и подвалу српском народу и његовом језику и писму свакако су извршили они исти лингвисти и правници који су то радили и у прошлим временима. Горе одредбе од ове није било могуће замислити.
Језичка трибина Удружења књижевника Србије захтева да се законска заштита српског језика не своди само на ограничену, службену употребу, него и на целовиту, јавну употребу српског језика и писма, на подручје где српски језик и српско писмо једино могу да постоје и живе. Док се воде расправе о имену и преименовању српског језика, о једном или два српска писма, у Србији се појавио у службеној и у јавној употреби још један језик и треће писмо. То је енглески језик и енглеска абецеда.
Није више у питању само понека енглеска реч него и читаве реченице и читави текстови. У српским градовима и улицама потпуну превласт има енглески језик и енглеско писмо. Српски језик и ћирилица су у потпуности протерани из српских градова и села. Наши градови и села више личе на Енглеску него на Србију. Колонијална окупација енглеског језика и писма у потпуности је остварена.
Нисмо далеко од тога да енглески језик постане званично други или први језик у Србији, а енглеска абецеда прво или друго писмо, као што се то догодило у енглеским колонијама. Језичка трибина Удружења књижевника Србије указује на потпуно занемаривање српског језика и ћирилице.
Због тога је покренула широку јавну расправу о питањима српског језика и писма. Закључци те јавне расправе биће јавно изложени и предати надлежним установама. Српски писци и српска наука о језику србистика не могу и неће више никада бити изузети из одлучивања о судбини српског језика и писма.
http://www.srpskapolitika.com/
Миле Медић,
уредник језичке трибине УКС
*******************************************************
Подржавам! Хвала Богу да се неко сетио.......
