Bosančica

Udovica bosanskog bana Vuka Vukčića banica Anka zajedno sa vojvotkinjom Katarinom Sandaljevicom, poslale su god. 1406. svoje blago i dragocenosti Dubrovčanima u ostavinu. Poslanik koji je isto blago nosio, nosio je i njihova popratna pisma. Ta pisma s blagom nosio je u Dubrovnik Ercegovac Pribislav Pohvalić, koji je isto tako doneo i pisma Dubrovčana, kao potvrdu za primljene stvari. Pribislav Pohvalić je po rođenju Hercegovac, a uz to još i katolik, pa evo šta on kaže:
„Ja Pribisav Pohvalić daju vsakomu znati, ere doidoh u Dubrovnik poslaniem gospoe banice Anke i gospogije voevodinice Katarine Sandalevice donih, knezu i vlastelem dubrovačcim tri listove ... pisane listom srpskim ... i drugi list, koi za ovimi ide srpski est pisan v lito roštva Hristova tisuščno i četiri sta i šesto lito meseca dekembria dvadeseti dan."
​
Iz ovoga se vidi, da rimokatolički Hercegovac Pribislav Pohvalić smatra jezik Hercegovine i svoj jezik srpskim. To se još jasnije vidi iz narednog citata:

„Ja Pribisav Prohvalić posle voevode Sandalja svidokuju jere ovi list srpski pisani i odpisah ga moom rukom, i u drugom listu srpskom... tazi u prvom listu srpskom.​
 
Poslednja izmena:
002auv.jpg

003arg.jpg

004anc.jpg
 
Od godine 1478. u Rimu, u manastiru »Ara Coeli« stoji epitaf kraljice Katarine Kosače-Kotromanić:
»Katarini Kraljici Bosanskoj
Stipana, Hercega od Svetoga Save,
od poroda Jeline i kuće Cara Stipana
rojeni, Tomaša kralja Bosanskoga ženi,
koja živi godini 54
i priminu u Rimi na lita Gospodnjega 1478.
na 25. dni Oktobra. Spominak
nje pismom postavljen.«​
(citat prema Ivan Antunivich: “Razprava podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih”, 1882. originalu prilagodio Mrkalj)

palat2.jpg



Kraljica Katarina Kosača-Kotromanić rođena je 1425. ili 1426. godine u Blagaju kod Mostara. Otac joj je bio Stjepan Vukčić Kosača, a majka Jelena Balšić, kćerka Balše Balšića i unuka Jelene Lazarević, kćerke srpskog kneza Lazara Hrebljanovića. Herceg Stjepan Vukčić od Kosača 1449. godine nad grobom svetoga Save u Mileševi proglašava se za "milostiju boziom herceg od svetog Save, gospodar humski i primorski, veliki voevoda rusaga bosanskoga, knez drinski i k tomu." Katarinin otac je 20. januara 1448. godine u povelji Fridrika III, cara Svetog Rimskog Carstva, nazvan "herzog", što na njemačkom jeziku znači "vojvoda". Katarininom ocu se, međutim, svidio njemački naziv vojvodske titule, pa ga u svojoj diplomatsko-upravnoj korespondenciji i dekretima koristi u odomaćenom obliku "herceg". Od njegove titule potiče novi naziv za njegov posjed Hercegovina.
 
Poslednja izmena:
Benedikta Zelić-Bučan (Bosančica u srednjoj Dalmaciji, 3. sveska historijskog arhiva Split, 1961.) među retke dokumente najstarijeg doba na ćirilici u Dalmaciji ubraja darovnicu kneza Mladena III. Šubića iz 1336. godine koji Vidoju i njegovoj braći daruje selo Brštranovo u znak zahvalnosti za njihovu odanu službu:
benedikta1961.gif


Od suštinskog je značaja napomenuti da je Mladen III. Šubić bio oženjen Jelenom Nemanjić, ćerkom Stefana Uroša III. Dečanskog, a rođenom sestrom cara Dušana, jer tek potpunije sagledavanje istorijskog trenutka može da pruži objektivniju sliku. Pomenuta povelja datirana je u šestu godinu Dušanove vladavine.
 
Poslednja izmena:
Из једне књиге тискане "босанчицом" 4. јула 1611. године и налазеће се у фојничком манастиру која носи наслов :
Mrkalj:
Sto čudesa, aliti Znamenja blažene i slavne Bogorodice, Divice Marije. Ova čudesa i znamenja ispisa, i privede iz dijačkoga jezika u jezik slovinski bogoljubni bogoslovac poštovani otac fra Matije Divković iz Jelašak iz provincije Bosanske priimenkom Arđentine.

Poče se štampati četvrti dan mjeseca Srpnja, u Mnetcije na ilijadu i šesat, i jedinonaest po porođenju Isusovu. Po Petru Bartanu kon crkve, koja se zove sveta Marija Formaža.
Kliknite za proširenje...

На једној од следећих страница стоји :
Mrkalj:
Milost i dopuštenije svijetle i plemenite gospode mnetačke. Plemenita gospoda poglavice od vijeća od deset, koji su se pod ovu potpisali budući čuli, i razumeli o Gospode koja su vrhu studija od Padove, kako je njim dumica skazala, koji su na ovo određeni. Poštovani otac iziskalac, i prigledalac mnetački, i Gn. Ivan priimenkom Maravelja, skroviti pisac od vijeća plemenite Gospode mnetačke ova dva izuznaše, i vidješe da u knjigah, koje se zovu Nauk krstjanski pisan jezikom slovinskim slovi srpskimi fra Matije Bošnjanina. I u knjigah o zlamenja Gospina istoga fra Matije istijemi slovi (srpskim); i u isti jezik ne budući ni se nahodeći ništo protiva zakonom. I dostojno je da se štampa, zato dopuštujemo da se može štampati u ovomu gradu u Mnetcije."
Kliknite za proširenje...


За тим следи сведочанство :
Mrkalj:
Ja pop Nikola Franin priimenkom Nurijević protopop od svetoga Antonina u Mnetcije, i kanonik u svetome Petru od patrijarkata. Po naredbi poštovanoga otca kvižitura mnetačkoga, vidjeh i pregledah velepomnjino zlamenija blažene Gospe; koja zlamenija pripisao iz dijačkoga jezika u jezik slovinski, i slovi srpskimi fra Matije Divković iz Jelašak i iz provincije Bosne Arđentine.
Kliknite za proširenje...

Хвала форумашу Мркаљу за преписе у савременој латиници :hvala:

Гласник земаљског музеја, 1901, год 13, књига 2, стр. 339-340
srpskaslova.jpg

srpskaslova2.jpg
 
Poslednja izmena:
Из још једне од књига фојничке књижнице штампаних "босанском ћирилицом".

На страни 42. пише:
Плач блажене дивице Марије, који плач исписавши српски, и иставивши многе ствари богословац фра Матије Дивковић из Јелашак, из провинвије Босне Арђентине приказа светому официју инквижициони алити изискована свето официје видивши да је ствар велебогољубна. Зато допусти да се може штамати.

Од стране 63:
Верши како Абрам по заповједи Божијој хотијаше приказати на посветилиште јединаго сина свога Исака. Које верши исписавши српски и исправивши многе ствари богословац фра Матије Дивковић из Јелишак из провинције Босне Арђентине.

Даље у књизи:
Почињу разлике молитве велелепне, и корисне, колико за редовнике, толико за својтовање, Које молитве скупи, и истумачи из дијачкога језика у босански језик српскими слови бони богословац, фра Матије Дивковић из Јелишак.

Гласник земаљског музеја, 1901, год 13, књига 2, стр. 341-342
ispisavsisrpski1.png


ispisavsisrpski2.png
 
Poslednja izmena:
Evo rasprave Branislava M. Nedeljkovića o bosančici:

DSC03690.jpg

DSC03691.jpg

DSC03692.jpg

DSC03693.jpg

DSC03695.jpg

DSC03695.jpg

DSC03696.jpg

DSC03697.jpg

DSC03698.jpg


* Б. М. Недељковић, О „Босанчици“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 21 (1955), 271-284.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top