Хусари

Kraški lovac

Kraški lovac

Poznat
Banovan
Poruka
7.308
Досад нисам знао много о Хусарима, али читајући о њима, сазнајем неке веома интересантне ствари.

Прво, сама реч Хусар, по многим лингвистима потиче од српске речи гусар, изведене из латинске речи cursarius што значи, па шта друго него гусар.:D

Постоје такође и грчке(византијске) теорије, да су лаки коњаници - извиђачи (курсаријуси) постојали и у римској армији и касније грчкој под именом цанариои. (ман'те се Грка, реч потиче из нашег језика:))

Први Хусари, били су српски лаки коњаници у српској средњевековној војсци познати као Гусарска лака коњица, који су прешли на просторе Јужне Угарске, повлачећи се пред турском најездом. Њих је у службу узео Јанош Хуњади (познатији као Сибињанин Јанко), мада није сигурно да ли је прве Хусраке одреде формирао он или његов син и касније мађарски краљ Матија I. Матија је организовао Хусаре у веће јединице и увео је војну обуку за нове Хусаре. Након његове смрти, Хусари постају најраширенији вид коњице у Мађарској.


Први пољски Хусари су били српски плаћеници. Године 1500 формиране су прве Хусарске јединице у Пољској од укупно 1500 српских лаких коњаника. Касније се почело и са обуком Пољака и Литванаца и те јединице, показале су се као најзаслужније за многе велике победе које је извојевао пољско-литвански савез(Орша - 1514, Обертин - 1531).


Пољски Хусар.

Hussar_by_Alexander_Orlowski.jpg
 
Српски хусарски пукови

За владавине царице Јелисавете (1751) дошљаку из Аустрије, пуковнику Хорвату, наложено је да образује један хусарски пук (4 хиљаде) од досељених Срба насељених на десној обали Дњепра у области названој Нова Србија (касније преименована у Новоруску губернију). Још два таква пука образована су 1752. године, а за заштиту нових насеља изграђена је тврђава св. Јелисавете (садашњи Јелисаветград). У Русију су 1754. г. стигли Срби Депрерадовић и Шевић са знатним бројем својих земљака; одређено им је да се населе између Бахмута и Луганска (Словено-Србија) и образују два хусарска пука по хиљаду људи сваки. Од козака-слободњака је 1756. г. образован слободски хусарски пук, а затим још два, од досељеника из Македоније и Бугарске; 1761. г. су обједињени у један, Македонски. Прва појава хусара на бојном пољу не може се назвати успешном. За време Седмогодишњег рата у великој бици код Грос Јегерсдорфа у августу 1757 г. сударили су се са пруском коњицом. Ударац је био неочекиван, нанет надмоћним снагама и неискусни Српски и Мађарски пук којима је то било ватрено крштење, налазили су се на левом крилу заједно са чугујевским козацима и повукли се скоро без пружања отпора. Међутим, у Пруској су ускоро отпочела борбена дејства такозваног ”малог рата” у којима су се хусари знатно боље показали. Учествовујући у упадима заједно са козацима показали су исту храброст и одлучност. У продору одреда бригадира Јеропкина према граду Фридбергу у лето 1758. г. учествовала су два ескадрона Мађарског хусарског пука. У свом извештају Јеропкин је истакао хусарске официре  пуковника Зорића, потпуковника Прерадовића, поручника Станишчева, који су “своју дужност са одличном храброшћу похвално извршавали”.

1760. г. образован је Жути хусарски пук. У јесен те године руска војска је извршила продор ка Берлину. У саставу корпуса који је кренуо на Берлин налазила су се три хусарска пука: Српски, Молдавски и Новосрпски. Хусари су се ништа мање енергично исказали приликом опсаде тврђаве Колберг током јесени и зиме 1761. г. Седмогодишњи рат је показао какву корист може донети на бојном пољу правилно организована и добро обучена лака коњица. Влада је одлучила да образује нове хусарске пукове, али ограничен број српских, мађарских, грузинских и других досељеника није то омогућио. Зато је 1765. г. из бивших пукова козака-слободњака у Украјини образовано пет хусарских: Ахтирски, Изјумски, Острогошки, Сумски и Харковски. Ахтирски пук је ступио у рат у априлу 1769. г. заједно са Харковским, Српским и Мађарским пуком.

serb.jpg


Српски хусар
 
Vlada Krauzer:
Jeste stvarno su zanimljivi , kaže se i da su ta pera koja su nosili bila simbol hrabrosti i junaštva .
Kliknite za proširenje...

Почела су да се користе приликом сукоба са Татарима који су употребљавали ужа са свлачење коњаника, стављања су или на леђа коњаника или на седло, како би спречила могућност навлачење омче.
Касније су по неким ауторима имала психолошки ефеката или естетски.
 
images



Swe powstanie husaria zawdzięcza Serbom, którzy po klęsce na Kosowym Polu w 1389. szukali okazji do pomsty na Turkach.

Хусари свој настанак дугују Србима, који су после пораза на Косову Пољу 1389. тражили прилику да се освете Турцима.



Jerzy Cichowski, Andrzej Szulczyński: Husaria. Warszawa: Wydaw. Ministerstwa Obrony Narodowej, 1981.

http://pl.wikipedia.org/wiki/Husaria
 
Poslednja izmena:
Пресретач:
images



Swe powstanie husaria zawdzięcza Serbom, którzy po klęsce na Kosowym Polu w 1389. szukali okazji do pomsty na Turkach.

Хусари свој настанак дугују Србима, који су после пораза на Косову Пољу 1389. тражили прилику да се освете Турцима.



Jerzy Cichowski, Andrzej Szulczyński: Husaria. Warszawa: Wydaw. Ministerstwa Obrony Narodowej, 1981.

http://pl.wikipedia.org/wiki/Husaria
Kliknite za proširenje...

Дакле, нисму Европи(али и свету) дали само вампира, већ и најбољу лаку коњицу у историји.:)
 
hussar85.jpg


a-Hussar-1.jpg


Изгледали су од прлике овако. Пољски хусар.


Изгледа да нису сви имали два реда ''перушки'', неки ду имали само један, зна ли неко ,зашто?
 


Польский гусар без доспехов. 1577
судя по цвету одежды и шапке с павлиньим пером и драгоценным камнем — это не бездоспешный пахолик, а товарищ, снявший доспехи


Гусарский доспех покрытый шкурой леопарда, подобные шкруы были очень популярны среди товарищей; пахолики, как правило,использовали шкуры попроще — волчьи и рысьи;о том что это доспех товарища также говорит наличие набедренников и наколенников

Крепление крыльев к доспеху

Польский гусар (времён кровавого потопа) без крыльев и накидки из звериной шкуры (атрибутами гусарства были крылья и звериная шкура)


Гусарский доспех в сарматском стиле из Карацены, стилизованный под доспех сарматского катафрактия, из-за своей высокой цены и престижности являлся чем-то средним между парадным и офицерским доспехом(мистски сарматски оклоп)

Латный гусарский доспех, особо популярный в Речи Посполитой (Польше, Украине, Беларуси и Литве) и часто украшаемый крыльями за спиной. Музей Войска Польского, Варшава


Крепление крыльев к седлу


Обмундирование и снаряжение гусар Речи Посполитой


Portrait of Russian hussar Eugraph Davydov by Kiprensky (1810s)



K.u.k. oder k.u. Husaren in Parade


А. Орловский, Польский крылатый гусар в латах


kurhessische Husaren um 1825

Französischer Husar, 1804



Churchill in the uniform of the 4th Queen's Own Hussars, 1895


Cornet Henry John Wilkin, a British Hussar from the Crimean War



Husar in klassischer Uniform zu Beginn des 20. Jahrhunderts


Preußische Husaren

Leibhusaren in der preussischen Armee
Доста ,хух.
 
Serbian Hussars

The very begining of Polish Hussaria belongs entirely to the Balkan Serbian warriors already known as hussars (for almost a hundred years prior to their coming to Poland).
They came to the Polish Kingdom, at the end of the 15th century, in search of military employment and probably somewhat of a easier life, and our Polish Kingdom did offer these noble refugees from the Turkish-Hungarian-Habsburg wars of the 15th century plenty of religious freedom and economic prosperity...
They carried 3 meters long, light lances with small pennons, Balkan shields, oriental and Hungarian sabres, and presumably war axes and 'klevets' or war hammers. They used light Balkan, Turkish and Hungarian saddles, peculiar round stirrups, curb bits and long 'czaprak' (large and often richly decorated textile horse blanket or 'shabraque') to cover their horse back, sides, and hindquarters.
Polish-Serbian hussars can be seen in action circa AD 1514 in this very large 1530s painting from the Polish National Museum in Warsaw, you can take at look at the painting here http://en.wikipedia.org/wiki/File:Battle_of_Orsha_(1514-09-08).jpg
The painting depicts the first Polish-Lithuanian victory over a huge Muscovite army near Orsha on the Dniepr River (now Bielarus), one of three battles that took place at Orsha in the first half of the 16th century.
During the next 50-70 years hussars acquired full armor, larger horses, longer and heavier lances, shishak (Turkish style) helmets, leopard, bear, wolf and lion pelts to cover themselves and their horses, and plenty of eagle, ostrich, falcon etc feathers.
 
Kraški lovac:
Serbian Hussars

The very begining of Polish Hussaria belongs entirely to the Balkan Serbian warriors already known as hussars (for almost a hundred years prior to their coming to Poland).
They came to the Polish Kingdom, at the end of the 15th century, in search of military employment and probably somewhat of a easier life, and our Polish Kingdom did offer these noble refugees from the Turkish-Hungarian-Habsburg wars of the 15th century plenty of religious freedom and economic prosperity...
They carried 3 meters long, light lances with small pennons, Balkan shields, oriental and Hungarian sabres, and presumably war axes and 'klevets' or war hammers. They used light Balkan, Turkish and Hungarian saddles, peculiar round stirrups, curb bits and long 'czaprak' (large and often richly decorated textile horse blanket or 'shabraque') to cover their horse back, sides, and hindquarters.
Polish-Serbian hussars can be seen in action circa AD 1514 in this very large 1530s painting from the Polish National Museum in Warsaw, you can take at look at the painting here http://en.wikipedia.org/wiki/File:Battle_of_Orsha_(1514-09-08).jpg
The painting depicts the first Polish-Lithuanian victory over a huge Muscovite army near Orsha on the Dniepr River (now Bielarus), one of three battles that took place at Orsha in the first half of the 16th century.
During the next 50-70 years hussars acquired full armor, larger horses, longer and heavier lances, shishak (Turkish style) helmets, leopard, bear, wolf and lion pelts to cover themselves and their horses, and plenty of eagle, ostrich, falcon etc feathers.
Kliknite za proširenje...



:ok:
 
Sarmatism
From Wikipedia, the free encyclopedia
Stanisław Antoni Szczuka in kontusz, a Sarmatian attire
Sarmatian-style Karacena armor

"Sarmatism" (also, "Sarmatianism") is a term that designates the dominant lifestyle, culture and ideology of the szlachta (nobility) of the Polish-Lithuanian Commonwealth from the 16th to the 19th centuries. Together with "Golden Liberty," it formed a central aspect of the Commonwealth's culture. At its core was a belief that Polish nobles were descended from the ancient Sarmatians.

The term and the culture were reflected primarily in 17th-century Polish literature, as in Jan Chryzostom Pasek's memoirs and the poems of Wacław Potocki. The Polish gentry (szlachta) wore a long coat, trimmed with fur, called a żupan, and thigh-high boots, and carried a saber (szabla). Mustaches were also popular, as well as varieties of plumage in the menfolk's headgear. Poland's "Sarmatians" strove for the status of a nobility on horseback, for equality among themselves ("Golden Freedom"), and for invincibility in the face of other peoples.[1] Sarmatism lauded the past victories of the Polish Army, and required Polish noblemen to cultivate the tradition. An inseparable element of their festive costume was a saber called the karabela.

Sarmatia (in Polish, Sarmacja) was a semi-legendary, poetic name for Poland that was fashionable into the 18th century, and which designated qualities associated with the literate citizenry of the vast Polish-Lithuanian Commonwealth. Sarmatism greatly affected the culture, lifestyle and ideology of the Polish nobility. It was unique for its cultural mix of eastern, western and native traditions. Sarmatism considerably influenced the noble cultures of other contemporary states — Moldavia, Transylvania, Habsburg Hungary and Croatia, Wallachia and Muscovy. Criticized during the Polish Enlightenment, Sarmatism was rehabilitated by the generations that embraced Polish Romanticism. Having survived the literary realism of Poland's "Positivist" period, Sarmatism enjoyed a triumphant comeback with The Trilogy of Henryk Sienkiewicz, Poland's first Nobel laureate in literature (1905).

http://en.wikipedia.org/wiki/Sarmatism


Sarmatian-style Karacena armor


Stanisław Antoni Szczuka in kontusz, a Sarmatian attire
Again!
 
Kraški lovac:
Српски хусарски пукови

За владавине царице Јелисавете (1751) дошљаку из Аустрије, пуковнику Хорвату, наложено је да образује један хусарски пук (4 хиљаде) од досељених Срба насељених на десној обали Дњепра у области названој Нова Србија (касније преименована у Новоруску губернију). Још два таква пука образована су 1752. године, а за заштиту нових насеља изграђена је тврђава св. Јелисавете (садашњи Јелисаветград). У Русију су 1754. г. стигли Срби Депрерадовић и Шевић са знатним бројем својих земљака; одређено им је да се населе између Бахмута и Луганска (Словено-Србија) и образују два хусарска пука по хиљаду људи сваки. Од козака-слободњака је 1756. г. образован слободски хусарски пук, а затим још два, од досељеника из Македоније и Бугарске; 1761. г. су обједињени у један, Македонски. Прва појава хусара на бојном пољу не може се назвати успешном. За време Седмогодишњег рата у великој бици код Грос Јегерсдорфа у августу 1757 г. сударили су се са пруском коњицом. Ударац је био неочекиван, нанет надмоћним снагама и неискусни Српски и Мађарски пук којима је то било ватрено крштење, налазили су се на левом крилу заједно са чугујевским козацима и повукли се скоро без пружања отпора. Међутим, у Пруској су ускоро отпочела борбена дејства такозваног ”малог рата” у којима су се хусари знатно боље показали. Учествовујући у упадима заједно са козацима показали су исту храброст и одлучност. У продору одреда бригадира Јеропкина према граду Фридбергу у лето 1758. г. учествовала су два ескадрона Мађарског хусарског пука. У свом извештају Јеропкин је истакао хусарске официре  пуковника Зорића, потпуковника Прерадовића, поручника Станишчева, који су “своју дужност са одличном храброшћу похвално извршавали”.

1760. г. образован је Жути хусарски пук. У јесен те године руска војска је извршила продор ка Берлину. У саставу корпуса који је кренуо на Берлин налазила су се три хусарска пука: Српски, Молдавски и Новосрпски. Хусари су се ништа мање енергично исказали приликом опсаде тврђаве Колберг током јесени и зиме 1761. г. Седмогодишњи рат је показао какву корист може донети на бојном пољу правилно организована и добро обучена лака коњица. Влада је одлучила да образује нове хусарске пукове, али ограничен број српских, мађарских, грузинских и других досељеника није то омогућио. Зато је 1765. г. из бивших пукова козака-слободњака у Украјини образовано пет хусарских: Ахтирски, Изјумски, Острогошки, Сумски и Харковски. Ахтирски пук је ступио у рат у априлу 1769. г. заједно са Харковским, Српским и Мађарским пуком.

serb.jpg


Српски хусар
Kliknite za proširenje...

Ево једне моје карабуџевине од превода са једног другог форума.:mrgreen:

Poreklo

Srpski husari vode poreklo od husarskog puka pod komandom majora Albaneza, pojavili su se u ruskoj službi 1723. Regrutovanje se odvijalo veoma sporo, i u 1725. je bio sveden na Komandu (odred?) srpskikh husara. Ljudstvo i snaga ove Komande nisu poznati, jer je ona jedana od brojnih polu-regularnih jedinica sakupljenih radi zaštite ruskih granica od Turaka i krimskih Tatara.
U periodu 1733-34 Komanda je učestvovala u Ratu za poljsko nasleđe. Srpski husari učestvovali su u opsadi Danciga (Gdanjsk) (u maju 1734 Komanda je imala 298 ljudi) i imali su veliki broj akcija i okršaja protiv poljskih pobunjenika.
Sledeći rat, u kome su se srpski husari borili, bio je Turski rat 1736-39. Komanda je aktivno učestvovala u Krimskoj i Vlaškoj kampanji 1736-39 i borili kod ?Slavučana? (Slavuchany). Tokom ovog rata Komanda je bila proširena sa nekoliko četa i bilo je oko 700 ljudi do kraja rata.
14. oktobra 1741, Komanda je pretvorena u Serbskii Hussarskii Polk (Srpski husarski puk) koji je odmah učestvovao u ratu 1741-43 sa Švedskom. Oni su se borili u kampanjama 1741 i 1742 i pojavili su se kod Vilmanstranda (Villmanstrand) & Helsinkija (Helsingfors).

Službovanje u Sedmogodišnjem ratu

Srpski husarski puk je priključen ruskoj kopnenoj vojsci u zimu 1756-57 i učestvovao je u svim glavnim bitkama; Rusi su se borili kod: Gros-Jegersdorfa (Gross-Jägersdorf) (1757), Corndorfa (Zorndorf)(1758) i Kunersdorfa (1759). Srpski husari su 1760. bili u Totlebenovom korpusu kada je osvojen Berlin.

129002_51002281_600px-Siege_of_Berlin.jpg


Map of the siege of Berlin in October 1760.
I. City of Berlin
II. Prussian positions
III. Leontiev's corps
IV. Panin's infantry
V. Cuirasiers under Haugreven (15 sqns)
VI. Ryazanskiy Horse Grenadiers (3 sqns)
VII. Moldavskiy Hussars, Krasnoszczekow Don Cossacks, 2nd Krasnoszczekov Don Cossacks and Slaviano-Serbian Hussars
VIII. Rest of Tottleben's corps
Source: Dmitrij F. Masslowski - Courtesy: Prinz Henrich's collection

http://www.kronoskaf.com/syw/index....gn_in_Brandenburg&printable=yes&printable=yes

Tokom Sedmogodišnjeg rata srpski husari nosili su uniformu modela iz 1741. Pelerina? (kratki kaput) i dolama su svetlo-plavi sa crnim gajtanima. Čakširi su svetlo-plavi sa crnim gajtanima. Kušak (ešarpa) je bio crno / svetlo plav. Konjanička torbica je svetlo-plava sa crnim gajtanima i monogramom. Epanča (ogrtač) je svetlo-plave boje. Dugmad su bila od bakra.

129002_51002367_rus_serb%20123.JPG


Husari u osamnaestom i devetnaestom veku bili su tipično naoružani krivom sabljom, jednim ili dva pištolja koje su nosili u futrolama na sedlu i karabinom.

Коме се не свиђа овај побачај од превода може даље да чита на овим линковима оригинале:

http://vial.jean.free.fr/new_npi/revues_npi/17_2000/npi_1700/17_russ_huss2.htm
http://www.soldatru.ru/read.php?id=604
http://ozwargaming.com/viewtopic.php?f=14&t=1330&view=previous
http://losos-onego.ru/voennaya-odez...kij/41-oficer-serbskogo-gusarskogo-polka.html
 
Poslednja izmena:
Evropske sile, narocito Austrija, vodile su brojne ratove protiv Turske. Na njihovoj strani su bili Srbi, koji su im pomagali, iako su živeli pod turskom vlašcu. Tokom Tursko-austrijskog rata (1593-1606) Srbi su 1594. podigli ustanak u panonskom delu Turske, u Banatu, koja im se osvetila spaljivanjem tela Svetog Save - najvece srpske relikvije, koju su poštovali cak i muslimani srpskog porekla. Drugo žarište otpora Turcima stvorili su Srbi u Hercegovini, ali su sklapanjem mira izmedu Turaka i Austrije bili prepušteni turskoj odmazdi. Taj redosled dogadaja je postao uobicajen tokom narednih vekova.


U Velikom ratu (1683 - 1690.) izmedu Turske i Svete lige uz papinu pomoc ucestvovale su Austrija, Poljska i Venecija. One se podsticale Srbe na bunu protiv turske vlasti. Uskoro je ceo zapadni Balkan bio zahvacen ustancima i gerilom od Crne Gore, preko Dalmacije i Podunavlja do Stare Srbije (Makedonija, Raška, Kosovo i Metohija). Kada je austrijska vojska pocela da se povlaci iz Srbije, pozvala je i srpski narod da se povuce sa njom, na njenu teritoriju. Birajuci izmedu turske osvete i života u jednoj hrišcanskoj carevini, mase Srba su napustile svoju postojbinu i 1690. godine, pod vodstvom svog patrijarha Arsenija Carnojevica krenule na sever. Tada su mnoge oblasti na jugu Balkana ostale depopulisane, što su Turci koristili da islamizuju Rašku oblast, Kosovo i Metohiju i delimicno Makedoniju. Tada je poceo proces cije se posledice osecaju i danas.

Kada je srpska etnicka teritorija, 1716-1718, od Dalmacije, preko Bosne i Hercegovine do Beograda i Podunavlja opet postala poprište novog austijsko-turskog rata, koji je vodio princ Eugen Savojski, Srbi su uzeli ucešce u borbi na strani Austrije. Turska je tada, tzv. Požarevackim mirom izgubila sve teritorije u Podunavlju, severnu Srbiju i severnu Bosnu, delove Dalmacije i Peloponez.
Novim ratom i tzv. Beogradskim mirom Turska je uspela da povrati skoro sve što je prethodnim izgubila. Lokalno srpsko stanovništvo opet je pogodilo ratno razaranje, progoni i odmazde.
Poslednji austrijsko-turski rat bio je tzv. Dubicki rat (1788-1791), u kome je opet Austrija pozivala hrišcane u Bosni da se dignu na ustanak. Nakon njega novih sukoba više nije bilo sve do dvadesetog veka i propasti obe carevine.

Srpski otpor Otomanskoj dominaciji, dugo godina latentan, narocito je uzeo maha pocetkom 19. veka, buknuvši u Prvom i Drugom srpskom ustanku 1804. i 1815. godine. Turska se u to vreme vec nalazila u stanju duboke krize bez perspektive na oporavak, što se posebno teško odražavalo na hrišcanske narode koji su u njoj živeli. Srbi su podigli ne samo nacionalnu nego i socijalnu revoluciju, nakon koje je Srbija pocela da hvata korak sa ostalim evropskim državama, prihvativši vrednosti gradanskog društva. Kao rezultat ovih ustanaka i potonjih ratova protiv Otomanske imperije, formirana je nezavisna Kneževina Srbija, koja je bila medunarodno priznata 1878. godine.

Danas postoji i madjarsko pleme Hajduci , madjarizovano ali ga etnolozi i istoricari pripisuju starim Srbima.
A ovo gore su sve bili Husari ili bar tako tretirani od austrijske vojske!
 
Poslednja izmena:
Лички гусар:
Cini mi se da sam nedje davno citao da su kumanski najamnici u Lazarevoj vojsci bili pra-pocetak lake konjice iz koje su nastali husari (neka me neko ispravi ako grijesim) ..

Srpski najamnici u Ugarskoj to prenose dalje, pa sve do Beca (srecu se u gotovo svim hristjanskim vojskama toga doba) ..
Kliknite za proširenje...

Cumans or Kumans (both: k`mänz), nomadic East Turkic people, identified with the Kipchaks (or the western branch of the Kipchaks) and known in Russian as Polovtsi. Coming from NW Asian Russia, they conquered S Russia and Walachia in the 11th cent., and for almost two centuries warred intermittently with the Byzantine Empire, Hungary, and Kiev. They founded a nomadic state in the steppes along the Black Sea, and were active in commerce with Central Asia and Venice. In the early 12th cent. the main Cuman forces were defeated by the Eastern Slavs. The Mongols decisively defeated the Cumans c.1245. Some were sold as slaves, and many took refuge in Bulgaria and also in Hungary, where they were gradually assimilated into the Hungarian culture. Others joined the khanate of the Golden Horde (also called the Western Kipchaks), which was organized on the former Cuman territory in Russi

Marco Polo also mentions the Kumans in his writings. He describes a region that Alexander the Great had tried to conquer without success. Marco Polo stated that historical accounts say that the Tartars lived there, but according to him the region was inhabited by the Kumans “with a mixture of other nations.” One of the tales he relayed was that their kings in ancient times were known because of the mark present from birth, of an eagle on the right shoulder Alexander had tried to gain access to this region through a narrow pass that extends for four miles along the Caspian Sea and the Caucasus mountains. Because the pass could easily be defended by a small number of warriors he was readily defeated and unable to advance. As a result, Alexander is said to have built a fortress and a gate of iron to "keep out" those Northern Warriors. Derbent, Russia is the town in the area that most closely fits the description provided. By Marco Polo's time the people were described as Eastern Christians, “bold sailors, expert archers and fair combatants in battle.” Their province had many towns and castles; they produced silk and cloth of silk interwoven with gold.
 
Poslednja izmena:
The word hussar (IPA: /həˈzɑːr, həˈsɑːr/, or /hʊ-/) derives from the Hungarian huszár which in turn derives from the Serbian word gusar (Cyrillic: гусар) meaning bandit, pirate. The hussar concept began in Serbia, near the end of the 14th century. At first, the mercenaries were called Racowie after the Serbian state (Rascia). Bands of Serbian warriors crossed into southern Hungary after the Ottoman invasion on Serbia in late 14th and 15th centuries. They fought in small bands, but were reorganised into a strong, highly-trained and motivated formation during the reign of King Matthias I Corvinus of Hungary. Under his command the units took part in the war against the Ottoman Empire in 1485 and proved successful against the Turkish Spahis as well as Bohemians and Poles. After his death in 1490 many hussars fled to other Central and Western European countries and became the core of similar light cavalry formations created there. For instance, Austria hired Hungarian hussars as mercenaries for wars against the Ottoman Empire. Also Frederick the Great used hussar units extensively during the War of the Austrian Succession.
 
Srpasku vojsku perioda od IX do XII veka su cinili vojnici oklopljeni lakim,veriznim ili koznim oklopima,cesto i oklopima od metalnih krljusti.U periodu od XII-XV veka u Srbiju su poceli da se uvode moderniji oklopi sa Zapada.Tako se moze videti da umesto starih normanskih slemova u upotrebu ulaze bascineti i krstaski slemovi,kozne i oklope od krljusti zamenjuju puniji oklopi.Interesantno je to da je Srpska vojska bila opremljena tako da je vlastela nosila nove oklope uglavnom uvezene iz Venecije,dok je pesadija cesto koristila polomljene,puknute...jednom recju rashodovane oklope svojih gospodara.Kao sto sam vec naveo vecina opreme se nabavljala iz Venecije tako da se u opremi Srpskih vitezova nalazilo dosta saleta,bascineta,barbuta...
Takodje heraldika je bila veoma razvijena za tadasnju Srpsku drzavu sto se da zakljuciti iz Fojnickog grbovnika.Prosecni vlastelin na dvoru cara Dusana nije bio obucen u stilu filma:"Boj na Kosovu" iz 1989.Njegovu odecu je cinila i tunika ukrasena u bojama njegove porodice sa elementima porodicnog grba.Iz toga mozemo zakljuciti da je tadasnja Srpska vojska bila "sarena" kao i svaka druga Evropska vojska.Istina je da je dosta obicaja preuzeto od Vizantije ali velika greska je to sto se srednjevekovna Srbija predstavlja kao mesavina srednjevekovne Rusije i Vizantije.
Sto se tice konjice,istina je da je bilo vise pesadije ali konjica je bila velika za to vreme.Jedan Turski izvor spominje da se cela njihova prva linija uplasila jer se zemlja tresla od jurisa srpske konjice.
Takodje u bitci kod Angore nasi konjanici su zadivili Tatare jer su uspeli da se probiju kroz obruc koji su Tatari napravili oko njih.

Husari su nas odgovor na turske Spahije i Akindzije.Posto je Srbija pala oni su se povukli u Ugarsku i sluzili Matiji Korvinu.On je uvideo sposobnosti Husara(tada Gusara) i osnovao i madjarske jedinice tog tipa.Posle njegove smrti nasi Husari su se rasirili po srednjoj Evropi.Znaci zapadni svet bi mogao da zahvali nama na najboljim jedinicma lake konjice tadasnjeg sveta.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top