Nažalost...ostaće mi neostvarena želja
Nikad ne znaš šta je sudbina. Nije to to, ali...
Ja sam sa mužem i ćerkom pre 4 godine letovala u blizini Svete gore. Agencije su organizovale obilazak vodenim putem brodićima, ali su za nas bili preskupi, nekih 30 evra po osobi. Toliko nismo bili spremni da platimo za približavanje Svetoj gori na 500m, koliko je dozvoljeno.
Onda nam je neki Grk rekao da odemo na bilo koji brodić i kažemo da smo iz Srbije i da tražimo popust.
U luci je bilo 4 broda...nešto nas je vuklo ka jednom prosečnom, možda i lošijem od svih, i nadajući se da ćemo proći jeftinije, otišli smo na ulaz da pitamo, da li je to moguće. Odmah je kapetan rekao da za dete ne treba da platimo, a uz malo reči, došli smo do toga da smo za nas troje platili ukupno 30 evra.
Bilo je loše vreme, oblačno i vetrovito, i počinjala je kišica. Na brodu je bilo malo turista, ali je bilo mnogo žena Grkinja što je delovalo čudno. Brod je plovio, a nasnimljen tekst na 5 jezika je , preko lošeg razglasa , davao informacije pored kojih manastira prolazimo, šturo i nezanimljivo. Ono što smo videli je bilo u daljini i nejasno jer je padala kiša, bilo je hladno i pitali smo se šta nam je to sve trebalo. Zamotavala sam petogodišnje dete u peškir za plažu jer joj je bilo hladno.
Grkinje su sedele za stolovima, vikale, pile neka pića i pušile cigare. Sve je delovalo kao u lošem scenariju.
Jedva smo čekali da se brod okrene i krene nazad.
A onda...na kraju Svete gore, brod je stao, bačeno je sidro. Grkinje su se smirile, pogasile cigare, obukle duge rukave. Nebo se, za par minuta razvedrilo (neverovatno) i sinulo je sunce a vetar je stao. Par minuta posle toga smo videli čamac u daljini. Dva monaha su sa malim, drvenim čamcem polako dolazila do našeg broda. Doneli su mošti nekih svetaca, nisam shvatila kojih...
Blagosiljali su nas, Grkinje su donele neka dečija odela na osveštanje, kupile su brojanice i krsteve od njih, a jedna je objasnila da napišemo imena onih za koje će se sveštenici na Svetoj gori moliti i ubacimo u kutiju.
I tako su Svetinje došle do nas a deo nas (na tom papiru) je otišao tamo.
U povratku smo od Grkinja saznali da im muževi rade i žive već neko vreme tamo a da se ovako organizuju svaka tri meseca i da je vrlo mala mogućnost da stranci uđu baš na ovu turu.
