Kako ce Srbija izaci iz teske ekonomske i politicke krize?

Decko89:

Samo da kazem nesto povodom ovog stvaranja novca o cemu ste pricali.... To zapravo i nije neka novost, spominje se i u literaturi npr. Frederic Mishink to jako lepo objasnjava u svojoj knjizi Economics of money, banking and financial markets.

Kliknite za proširenje...

Новост је то што процес није добро објашњен, јер се свуда учи и предаје напамет. Мултипликацијом се не може повећати количина новца/кредита у оптицају. Може само обим пласмана/дуговања и то при непромењеној количини новца. До свежег (ликвидног) новца банке долазе искључиво фалсификовањем и грубом обманом јавности, укључујући и ону "стручну".

Грешка је направљена на самом старту, јер аутор не помиње да ли се ради о ороченим или трансакционим депозитима, а разлика је огромна и суштинска. Банка не може мултиплицирати новац никаквом алхемијом, једино емисијом новог новца. А то се ради фалсификовањем стања на трансакционим (текућим) рачунима и истовремено пуштањем иницијално уплаћене готовине поново у оптицај без икаквог права на тако нешто, јер је у питању новац који више не припада ни клијенту, а поготово не припада банци.

Приликом уплате готовине, дошло је до промене новчане структуре (замене једне врсте новца за другу, тј. готовине у жирални новац), при чему се обим новчане масе није променио! До промене долази када банка злоупотреби готовину која се пуким случајем нашла код ње (али јој не припада) и уместо да је одложи у неку помоћну благајну или сеф, пословна банка практично пушта свеж новац у оптицај, што је де факто кривотворење. Поштеније би било да ту готовину уништи или је врати ЦБ, него да пушта непостојећи новац у оптицај.

Иначе, свака пословна банка може да емитује новац независно од других банака. У ту сврху се користи еуфемизам "монетизација активе", премда се ради о најгорем облику криминала. Банке врше емисију новца не само када одобравају кредите, већ и сваки пут када откупе девизе од својих клијената или рецимо када есконтују неку недоспелу меницу и сл.

Decko89:

Pre nekoliko meseci je Erik Kantona, bivsi fudbaler, pozivao sve da ne secam se tacno kog datuma podignu sve pare iz banki i to bi dovelo to sloma bankarskog sistema. Naravno ova ideja nije uspela...

Kliknite za proširenje...

Идеја није успела, зато што је 99% популације није разумело, а и они који јесу, вероватно нису били довољно одлучни и координисани.

Ako je moje primanje uplaceno na moj tekuci racun,a ja ga nisam podigao mesec dana,kako bi banka mogla da taj moj novac unisti ili vrati Centralnoj banci?Sta smeta sto je tim novcem obavljen neki obrt do momenta podizanja?
Uostalom,gradjani Srbije i nasa pravna lica mogu osnivati neogranicen broj banaka,ako je ta delatnost toliko isplativa.Imamo i nasu Komercijalnu banku koja bi mogla da se dokapitalizuje.

Miroslav Milovanovic:

Ako je moje primanje uplaceno na moj tekuci racun, a ja ga nisam podigao mesec dana, kako bi banka mogla da taj moj novac unisti ili vrati Centralnoj banci? Sta smeta sto je tim novcem obavljen neki obrt do momenta podizanja?

Kliknite za proširenje...

Зато што је новац променио облик у електронски или жирални, док је готовина остала као нуспродукт такве трансакције. Самим тим, она је ничија, јер је ван оптицаја. Банке се праве блесаве, па је користе као да је њихова. Чим такну тај новац и некоме га позајме, банке де факто креирају, тј. пуштају нови новац уоптицај, идентично као да су га одштампале.

Miroslav Milovanovic:

Uostalom,gradjani Srbije i nasa pravna lica mogu osnivati neogranicen broj banaka,ako je ta delatnost toliko isplativa.Imamo i nasu Komercijalnu banku koja bi mogla da se dokapitalizuje.

Kliknite za proširenje...

Немој бити наиван. Конкуренција је грех, како рече Дејвид Рокфелер. Један од услова доласка страних банака је био да се наше угасе, укључујући забрану штедно-кредитних задруга, док исте на западу сасвим нормално функционишу и често одобравају бескаматне кредите својим члановима.

CB kontrolise fiat novac ali naravno ne kontrolise ziralni. Ono sto jeste sustina da bi zapravo ziralni novac, odnosno celokupno stanje na racunima trebalo da bude pokriveno fiat novcem. No, postavlja se pitanje kako bi u tim uslovima funkcionisale banke. Zato postoje obavezne rezerve. Obavezne rezerve su zapravo onaj deo ziralnog novca koji su banke obavezne da pokrivaju gotovinom, a iz toga proistice da ostatak gotovog novca iz sefa mogu koristiti kao da je njihov. To je zakonski dozvoljeno i jednostavno na tom principu funkcionise bankarski sistem. Jednostavno ja trenutno ne vidim drugi nacin kako bi funkcionisao bez toga. Centralna banka kontrolise mogucnost banaka da to rade preko obaveznih rezervi i za sada je tako... No meni je zanimljivije kako ce to sve izgledati kada vise ne bude fiat novca, kad sve bude elektronski?

Miroslav Milovanovic:

Ako je moje primanje uplaceno na moj tekuci racun,a ja ga nisam podigao mesec dana,kako bi banka mogla da taj moj novac unisti ili vrati Centralnoj banci?Sta smeta sto je tim novcem obavljen neki obrt do momenta podizanja?
Uostalom,gradjani Srbije i nasa pravna lica mogu osnivati neogranicen broj banaka,ako je ta delatnost toliko isplativa.Imamo i nasu Komercijalnu banku koja bi mogla da se dokapitalizuje.

Kliknite za proširenje...

Naravno da ga ne moze unistiti, ali jedan deo vuplacuje Centralnoj banci kao obavezne rezerve. Banke u sustini nikada nemaju u gotovini ono sto imaju u knjigama. Gotovinu plasiraju, medjusobno trguju itd. zapravo jedino je bitno da ti kada dodjes na salter na podignes ono sto si ulozio mogu da ti to i isplate pa makar i tako sto su taj fiat novac koji ce ti dati pozajmili od druge banke ili od Centralne banke.

Komercijalna banka nije nasa jedina banka, tu je i Agrobanka, AIK, od skoro i Dunav i mislim da ima jos par ali se ne mogu trenutno setiti... Zasto ih nema vise, predpostavljam da je razlog veliki kapital koji je potrebno uloziti. Po zakonu banka mora biti formirana u obliku otvorenog akcionarskog drustva sa minimalnim osnivackim kapitalom od 10 000 000 evra. Za poslovanje je realno potrebno vise. O tim teorijama zavere da strane banke ne dozvoljavaju formiranje domacih ne znam pa ne bih komentarisao. U ostalom Dunav banka je forimrana skoro pre svega par meseci...ne znam zasto su njima dopustili ako im smetaju domace banke?

Decko89:

CB kontrolise fiat novac ali naravno ne kontrolise ziralni

Kliknite za proširenje...

Ако ћемо реално, ЦБ не контролише ни готовину или фиат новац како ти кажеш. Мислили су банкстери на све. Погледај овај линк http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/20/trz/tokovi_gotovine.pdf , па ћеш видети да готовина доспева у оптицај конверзијом жиралног или банкарског новца у кеш новац на шалтерима НБС. Дакле, банке прво креирају (фалсификују) новац на текућим рачунима, а после га по потреби мењају за готовину. Па то нема ни у рубрици веровали или не. Где су судови, где су ти вајни правници и економисти, у каквом ми то систему живимо?

Узгред буди речено, "фиат" новац по дефиницији представља резултат договора или закона. Тиме што жирални новац (сасвим исправно) издвајаш као посебан новац који циркулише паралелно за легалним новцем, и сам несвесно признајеш да је банкарство криминал. Размисли мало о томе.

Decko89:

Ono sto jeste sustina da bi zapravo ziralni novac, odnosno celokupno stanje na racunima trebalo da bude pokriveno fiat novcem. No, postavlja se pitanje kako bi u tim uslovima funkcionisale banke.

Kliknite za proširenje...

Пословале би онако како и треба, односно како људи наивно верују да банке сада функционишу. ЗАЈМИЛЕ БИ НОВАЦ КОЈИ ЗАИСТА И ПОСЕДУЈУ, док би свеж додатни новац у оптицај убацивала искључиво држава, односно овлашћена јавна установа. И то, како кредитни, тако и некредитни.

Decko89:

Zato postoje obavezne rezerve. Obavezne rezerve su zapravo onaj deo ziralnog novca koji su banke obavezne da pokrivaju gotovinom, a iz toga proistice da ostatak gotovog novca iz sefa mogu koristiti kao da je njihov.

Kliknite za proširenje...

Мало пре сам објаснио да због природе текућих, тј. трансакционих рачуна, банке не би смеле да користе ни делић тог новца, јер исти не постоји (сем у физичком смислу), изашао је ван оптицаја и не припада више ни клијенту, а још мање банци. Просто се ту затекао пуким случајем. Банка би тај новац требала да држи под кључем и користи само када дотични или неки други клијент (уплатилац) пожели да свој жирални новац конвертује назад у готовину. Просто ко пасуљ, а уједно и фер. Све друго је криминал, јер само НБС може да емитује новац и то једино у виду новчаница и кованог новца.

Decko89:

To je zakonski dozvoljeno i jednostavno na tom principu funkcionise bankarski sistem. Jednostavno ja trenutno ne vidim drugi nacin kako bi funkcionisao bez toga. Centralna banka kontrolise mogucnost banaka da to rade preko obaveznih rezervi i za sada je tako...

Kliknite za proširenje...

Тврдим категорички да није. Да се не би безвезе натезали, узми и прочитај закон о НБС и закон о банкама.

Decko89:

No meni je zanimljivije kako ce to sve izgledati kada vise ne bude fiat novca, kad sve bude elektronski?

Kliknite za proširenje...

То се неће десити скоро, барем не у Србији, јер би банкстери морали да објасне неке ствари и воде непотребне полемике у јавности, што им као преварантима и сивој еминенцији не одговара.

П.С. Ако модераторка жели, нека ових неколико порука пребацити у постојећу тему о новцу. Мени лично не смета и да остане овако, али не знам за друге.

Decko89:

Zasto ih nema vise, predpostavljam da je razlog veliki kapital koji je potrebno uloziti. Po zakonu banka mora biti formirana u obliku otvorenog akcionarskog drustva sa minimalnim osnivackim kapitalom od 10 000 000 evra. Za poslovanje je realno potrebno vise.

Kliknite za proširenje...

Стварно мислиш да је то непремостива препрека за домаће фирме или још боље државу која може да га креира ниизчега, ако је иоле суверена. Уосталом, тај минимум се увек може смањити променом закона. Висина капитала није препрека за функционисање банака, јер исте могу бити и регионалног или локалног карактера.

Decko89:

O tim teorijama zavere da strane banke ne dozvoljavaju formiranje domacih ne znam pa ne bih komentarisao.U ostalom Dunav banka je forimrana skoro pre svega par meseci...ne znam zasto su njima dopustili ako im smetaju domace banke?

Kliknite za proširenje...

Поменута банка има минорно тржишно учешће, док је компанија Дунав у већинском друштвеном власништву. Са овом постојећом бандом на власти, биће лак и сигуран плен након приватизације.

Svi problemi Srbije dolaze od pogresnog razmisljanja njenih gradjana,a posebno onih koji pripadaju vodecem sloju drustva,jer se tako dolazi do pogresnih stavova na osnovu kojih se vuku losi potezi.To je razlog da smo vec decenijama u krizi.
Mnogi nasi ljudi tvrde da se rad i poslovanje ne isplate i zato dobar deo pojedinaca ceka da im neko drugi poboljsa zivotno stanje.
Smatra se da je drzava svemoguca i da moze svasta finansirati,i ono sto bi trebalo i ono sto uopste nije u nadleznosti drzave.
Mladi se ne zene i ne udaju,jer su samozivi.Na 10 kilometara od centra Beograda momci iz imovinski jakih domacinstava ne mogu da nadju devojke koje bi se udale za njih.
Sta uopste mi umisljamo kao pojedinci.narod i svi gradjani ove zemlje?Sve sto je tudje bolje nam je.
Otpad iz nekog prkosa i prostakluka sejemo gde stignemo.
Odobravamo kradje onih na vrhu posto smatramo da vlast sluzi za licno bogacenje.Pa i ja bih to radio da sam na njihovom mestu kazu mnogi.
U poslovnim odnosima smo povrsni i uglavnom se ne drzimo datih obecanja.
Sta uopste moze ocekivati zemlja ciji gradjani imaju naopake stavove u vezi mnogih bitnih zivotnih pitanja?

Predlazem nasim jacim poljoprivrednim proizvodjacima da se udruzuju i da kao akcionari postanu vlasnici hladnjaca,klanica i fabrika koje bi se bavile preradom poljoprivrednih proizvoda,a posebno bi bilo vazno da sa domacim ljudima iz Rusije,Nemacke i nekih drugih zemalja u tim drzavama osnivaju izvozno-uvozne firme koje bi se bavile i unutrasnjom trgovinom.Ova preduzeca bi prvenstveno prodavala robu iz Srbije,kao sto to kod nas godinama rade Kinezi.Nasim ljudima nije problem da proizvedu voce,povrce i ostale proizvode vec im je tesko da to prodaju u inostranstvu.Vecinski vlasnici novoosnovanih firmi bi trebalo da budu pravna i fizicka lica iz nase zemlje.
Sada je pravo vreme za setvu boranije i mnogih drugih proizvoda koji se mogu proizvesti u ogromnim kolicinama,ali je potrebno da se unapred obezbedi trziste.Poljoprivreda vrlo brzo moze vratiti ulozeno,ali normalno je da je i industrijska i svaka druga proizvodnja dobrodosla.

Miroslav Milovanovic:

Predlazem nasim jacim poljoprivrednim proizvodjacima da se udruzuju i da kao akcionari postanu vlasnici hladnjaca,klanica i fabrika koje bi se bavile preradom poljoprivrednih proizvoda,a posebno bi bilo vazno da sa domacim ljudima iz Rusije,Nemacke i nekih drugih zemalja u tim drzavama osnivaju izvozno-uvozne firme koje bi se bavile i unutrasnjom trgovinom.Ova preduzeca bi prvenstveno prodavala robu iz Srbije,kao sto to kod nas godinama rade Kinezi.Nasim ljudima nije problem da proizvedu voce,povrce i ostale proizvode vec im je tesko da to prodaju u inostranstvu.Vecinski vlasnici novoosnovanih firmi bi trebalo da budu pravna i fizicka lica iz nase zemlje.
Sada je pravo vreme za setvu boranije i mnogih drugih proizvoda koji se mogu proizvesti u ogromnim kolicinama,ali je potrebno da se unapred obezbedi trziste.Poljoprivreda vrlo brzo moze vratiti ulozeno,ali normalno je da je i industrijska i svaka druga proizvodnja dobrodosla.

Kliknite za proširenje...

Kompletan odgovor na ovaj post,dat je jucer ovde http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/РТС+1/879092/Храна+–+скупа+српска+нафта?.html

Miroslav Milovanovic:

Predlazem nasim jacim poljoprivrednim proizvodjacima da se udruzuju i da kao akcionari postanu vlasnici hladnjaca,klanica i fabrika koje bi se bavile preradom poljoprivrednih proizvoda,a posebno bi bilo vazno da sa domacim ljudima iz Rusije,Nemacke i nekih drugih zemalja u tim drzavama osnivaju izvozno-uvozne firme koje bi se bavile i unutrasnjom trgovinom.Ova preduzeca bi prvenstveno prodavala robu iz Srbije,kao sto to kod nas godinama rade Kinezi.Nasim ljudima nije problem da proizvedu voce,povrce i ostale proizvode vec im je tesko da to prodaju u inostranstvu.Vecinski vlasnici novoosnovanih firmi bi trebalo da budu pravna i fizicka lica iz nase zemlje.
Sada je pravo vreme za setvu boranije i mnogih drugih proizvoda koji se mogu proizvesti u ogromnim kolicinama,ali je potrebno da se unapred obezbedi trziste.Poljoprivreda vrlo brzo moze vratiti ulozeno,ali normalno je da je i industrijska i svaka druga proizvodnja dobrodosla.

Kliknite za proširenje...

Navedi mi jednu razvijenu zemlju u svetu kod koje je poljoprivredni izvoz okosnica?
Holandija je svetska velesila u poljoprivredi, ima izvoz od 33 milijare, ali poljoprivreda cini tek 13 odsto ukupnog izvoza.
Mi sa pet puta vise obradivih povrsina imamo 2.5 milijarde izvoza i taj izvoz cini skoro 30 odsto. I sad povrh svega neko prica treba jos vise u agrar, to je nasa sansa.

Da bi izvozio hranu, moras pre svega da ostvaris viskove. Potrebno je prvo zadovoljiti domace trziste potrebama, pa ako nesto ostane izvezes. Ne postoji drugi nacin. Srbija za sad tih ozbiljnijih viskova i nema, cak sta vise prisutni su manjkovi koji se moraju dopunjavati uvozom. Trziste hrane podlozno je stalnim promena cena i spekulacijama, zavisi mnogo od klimatskih uslova, prisutni su stalni dispariteti, izvoz je nekonkurentan zbog precenjenog dinara itd.
Dalje, razvijena poljoprivreda ide uz razvijenu industriju i tehnologiju. Ovo drugo u Srbiji ne postoji, sve mora da se uvozi, a za uvoz vise nema akumulacije i deviza. Isto tako Srbija nema kvalitetne strucnjake u toj oblasti (cast izuzecima kojih je malo), sve je pobeglo vani.
Za jaku poljoprivredu treba jako selo. Veliki broj sela u Srbiji se gasi, mladi napustaju selo i idu u gradove, infrastruktura je katastrofalna, mnoga sela lice na kasabe.

Zablude o davanju primata poljoprivredi nad industrijom su davno razvejane. Nije dzabe prihvacen Marsalov plan u Evropi umesto Morgentauovog, a i sve komunisticke zemlje su radile isto.
Ne kazem da ne treba ulagati u agrar, da Srbija nema komparativnih prednosti u tom pogledu, ali budimo malo realni.
To sto sad rezimski politicari loze slicnim pricama narod, samo dokazuje koliko su izgubili ekonomsku percepciju, sav kredibilitet i koliko su devastirali ekonomsku supstancu ove zemlje.

Nisam uopste rekao da poljoprivreda treba da ima primat nad industrijom,vec sam istakao da je to privredna grana koja brzo vraca ulozeno.Njen glavni problem je stabilno trziste za vise godina, koje moze da pospesi mnogo vecu proizvodnju od sadasnje,a to je jedino prodaja u inostranstvu.
Na Forumu se vec dugo i uporno zalazem za koriscenje japanskog i kineskog iskustva u razvoju ekonomije,ali Srbija nema sluha da sledi primer druge i trece ekonomske sile sveta.Normalno je da industrija,usluge,turizam i jos neke druge privredne grane treba da budu osnova ekonomije,ali to ne znaci da i poljoprivreda ne moze biti jaca.

Nisam uopste rekao da poljoprivreda treba da ima primat nad industrijom,vec sam istakao da je to privredna grana koja brzo vraca ulozeno.

Kliknite za proširenje...

"Sada je pravo vreme za setvu boranije i mnogih drugih proizvoda koji se mogu proizvesti u ogromnim kolicinama,ali je potrebno da se unapred obezbedi trziste.Poljoprivreda vrlo brzo moze vratiti ulozeno,ali normalno je da je i industrijska i svaka druga proizvodnja dobrodosla."

Demantujes se ovim, ali ok nema veze. Vise me zanima tvoj drugi deo onog gore citiranog.
Odakle ti uopste ideja da se investicije u poljoprivredu brzo vracaju? Sta definises pod brzim, kojim parama da se finansiraju te investicije, ko to treba da finansira? Odakle viskovi za izvoz?
Kazes treba da se unapred obezbedi trziste?? Ta teza mi malo deluje na ekonomiju bez rizika, zato je i u praksi tesko ostvariva.

Na Forumu se vec dugo i uporno zalazem za koriscenje japanskog i kineskog iskustva u razvoju ekonomije,ali Srbija nema sluha da sledi primer druge i trece ekonomske sile sveta.Normalno je da industrija,usluge,turizam i jos neke druge privredne grane treba da budu osnova ekonomije,ali to ne znaci da i poljoprivreda ne moze biti jaca.

Kliknite za proširenje...

Pa citao sam ja tvoje postove, veoma si nekonzistentan i neprecizan, sa jedne strane forsiras minimalnu intervenciju u privredi a sada sugerises da trebamo slediti primer planskih ekonomija u kojima je upliv drzave ogroman.

Fabrika automobila u Slovackoj(ulagaci Francuzi,Nemcu i Japanci) je kostala preko 12 milijardi evra ili dolara a direktno je zaposlila manje od 3000 radnika.
Nasim zemljoradnicima su potrebni organizatori koji ce ih objediniti i koji ce im za duzi period obezbediti strano trziste.Selo ima bar milijardu evra u slamaricama,a postoji proizvodnja koja brzo moze da se uveca(stocarstvo,posebno svinjogojstvo,zivinarstvo,povrtarstvo,jagode,maline ...}.
U Japanu 33% profita u svim firmama pripada zaposlenima vec pedesetak godina.Moguce je da je to sistemsko resenje omogucilo ovoj zemlji da decenijama bude druga ekonomska sila sveta.
Kina je u u svoje nove ekonomske zone privukla preko 800 milijardi dolara stranog kapitala na osnovu bitno smanjenih poreskih nameta ulagacima.
Navedene zemlje su imale i neke druge preduslove koji su im omogucili zadivljujuci uspon u ekonomiji,ali sada nebi o tome.

Fabrika automobila u Slovackoj(ulagaci Francuzi,Nemcu i Japanci) je kostala preko 12 milijardi evra ili dolara a direktno je zaposlila manje od 3000 radnika.

Kliknite za proširenje...

U Slovackoj postoji vise farbika automobila. Taj sektor automobila zaposljava oko 100.000 ljudi.
Dalje na konto tih investicija Slovacka ima izvoz preko 40 milijardi evra, dok u Srbiji izvoz nije veci od 7.5. Plus je Slovacka i manja zemlja i ima 2 miliona manje stanovnika.

Nasim zemljoradnicima su potrebni organizatori koji ce ih objediniti i koji ce im za duzi period obezbediti strano trziste.Selo ima bar milijardu evra u slamaricama,a postoji proizvodnja koja brzo moze da se uveca(stocarstvo,posebno svinjogojstvo,zivinarstvo,povrtarstvo,jagode,malin e ...}.

Kliknite za proširenje...

Pazi ja sam te pitao konkretna pitanja na koje ocekujem ozbiljne odgovore a ne parole. Na sta mislis na kolektivizaciju?

U Japanu 33% profita u svim firmama pripada zaposlenima vec pedesetak godina.Moguce je da je to sistemsko resenje omogucilo ovoj zemlji da decenijama bude druga ekonomska sila sveta.

Kliknite za proširenje...

Prvi put cujem za to. Japan je ekonomija koja 20-ak godina stagnira. Inace svoj ekonomski bum su bazirali na velikim ulaganjima drzave u znanje, tehnologiju i industriju. Ti medjutim spas vidis u poljoprivredi i kolektivizaciji.

Kina je u u svoje nove ekonomske zone privukla preko 800 milijardi dolara stranog kapitala na osnovu bitno smanjenih poreskih nameta ulagacima.

Kliknite za proširenje...

Kina uopste nema male poreze, podatak za ukupne investicije nije bas tacan, a ogromna vecina investicija u Kini je iz domace akumulacije.

Вуја:

U Slovackoj postoji vise farbika automobila. Taj sektor automobila zaposljava oko 100.000 ljudi.
Dalje na konto tih investicija Slovacka ima izvoz preko 40 milijardi evra, dok u Srbiji izvoz nije veci od 7.5. Plus je Slovacka i manja zemlja i ima 2 miliona manje stanovnika.
Zasto je Slovacka uspesnija u privlacenju stranih ulaganja od nas?To je pravo pitanje na koje bi odgovore trebalo da daju srpski politicari i strucnjaci iz nadleznih ministarstva.



Pazi ja sam te pitao konkretna pitanja na koje ocekujem ozbiljne odgovore a ne parole. Na sta mislis na kolektivizaciju?
Moze da postoji zadrugarstvo kao i na Zapadu i to iskljucivo na dobrovoljnoj i interesnoj osnovi.U prethodnim porukama sam bio jasan.Uspesni zemljoradnici treba da sa drugim pravnim i fizickim licima na bazi akcionarstva osnivaju hladnjace,klanice i druge preradjivacke kapacitete,trgovinske firme u zemlji i inostranstvu,ali i spoljnotrgovinska preduzeca radi izvoza svojih proizvoda.Osnovni cilj svih ovih aktivnosti bi bio da bi nasi proizvodjaci uvek mogli da prodaju sve sto proizvedu i da ne zavise od otkupljivaca i preradjivaca koji im sada cesto puta otkupljuju robu po bagatelnim cenama.



Prvi put cujem za to. Japan je ekonomija koja 20-ak godina stagnira. Inace svoj ekonomski bum su bazirali na velikim ulaganjima drzave u znanje, tehnologiju i industriju. Ti medjutim spas vidis u poljoprivredi i kolektivizaciji.
Nije mi poznato da je japanska drzava vlasnik preduzeca,vec mislim da je sve u privatnom vlasnistvu.To je zemlja bez suma,ruda,nafte,sa ogranicenim poljoprivrednim povrsinama,mnogoljudna i koja zivi sa stalnim zemljotresima.Japan je izgubio rat i "popio" je 2 atomske bombe.Kako je ta drzava mogla da ostvari takav napredak.Jedan je od razloga i taj sto njen sistem predstavlja kombinaciju kapitalizma i socijalizma.Suprotno Japancima Kinezi se krecu ka izgradnji surovog kapitalistickog drustva?!
Trenutno je Kina druga a Japan treca ekonomija sveta po ukupnom prihodu.
Na Guglu se mogu naci podaci o ucescu radnika u podeli profita i u drugim zapadnim zemljama,normalno,u nekoj ogranicenoj meri.



Kina uopste nema male poreze, podatak za ukupne investicije nije bas tacan, a ogromna vecina investicija u Kini je iz domace akumulacije.

Kliknite za proširenje...

Smatram da je strani kapital bio odlucujuci za razvoj Kine,bar u pocetku privrednog napretka.Sasvim je sigurno da ova zemlja ima posebne zone gde vaze nizi porezi za ulagace kapitala.Podatak o 8oo milijardi stranog kapitala je iz nase stampe.Nije sporno da Kina ima i mnoge druge uslove koji pogoduju razvoju privrede.

@Milovanovicu!!!
Evo ti ponovo link,pa pogledaj emisiju. http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/1...фта?.html
Takvih i slicnih emisija je bilo jos,pogotovo zadnje 2-3 godine kako je pocelo sa sunovratom i totalnom katastrofom u poljoprivredi.Seljaci bolje znaju u cemu je problem i kako bi ga trebalo resiti,od nas koji o tome citamo tekstove,cesto nekompetentnih i novinara i ,,strucnjaka" koji nikada nisu zavrnuli rukave na njivi ili barem ocistili svinjac.

Zar bi bilo lose da zemljoradnici sa ostalim subjektima budu i vlasnici firmi koje skladiraju,preradjuju i prodaju njihove proizvode,kako sam to napred izlozio?Toga vec ima u praksi,ali u jos nedovoljnoj meri.
Nisam uspeo da pogledam link,jer ne postoji ili ja nisam vican tome da to nadjem.

Miroslav Milovanovic:

Zar bi bilo lose da zemljoradnici sa ostalim subjektima budu i vlasnici firmi koje skladiraju,preradjuju i prodaju njihove proizvode,kako sam to napred izlozio?Toga vec ima u praksi,ali u jos nedovoljnoj meri.
Nisam uspeo da pogledam link,jer ne postoji ili ja nisam vican tome da to nadjem.

Kliknite za proširenje...

Izbacili su ga.Bila je emisija u koju su pozvani veliki poljoprivredni proizvodjaci hrane i oni su potanko objasnili sta zele,sta treba drzava da uradi i zastoj e cena hrane danas tolika,a kada ce da padne.Ti govoris o kolektivizaciji,a oni o namenskom udruzivanju kako bi proizvod imao na sebi deklaraciju,bio prodat velikim trg.kucama,imao redovnu naplatu,pre toga siguran transport,a drzava bi samo na pocetku dala subvencije i trajnu zastitu od monopolista koji prave nered na trzistu.

U pravoj trzisnoj ekonomiji ne treba da postoje subvencije.Gde god se one daju postoji i mogucnost da se javi korupcija-podmicivanje.I Zapad ce vremenom smanjiti razna davanja poljoprivrednicima.To uporno traze Indija,Brazil i jos mnoge druge zemlje.Uostalom,ciji novac daju drzave kada su u najvecoj meri pred bankrotstvom?Dokle ce da otimaju od onih koji su ekonomski uspesni?Neki ljudi imaju znatno vece prihode od mene,ali stalno se zajme!?
Mozemo pomagati samo nesposobne za rad koji su siromasni i koje nema ko da izdrzava,a za ekonomiju postoje trzisni zakoni.
Sprecavanje monopola,klasteri i neke ostale mere ne mogu biti u principu sporne.
Uopste ne zagovaram kolektivizaciju,vec da zemljoradnici ulazu svoj kapital u skladisne,preradne i trgovinske kapacitete.U zivotu nikada ne igram na jednu kartu.
Od povrca proizvodim na klasican nacin za sopstvene potrebe skoro sve,a i mnogo toga od voca.To mogu da rade i mnogi drugi.Pojedino voce kao napor jedino trazi da se ubere.Hemiju ne koristim i sve uglavnom radja bez problema.
Nase poljoprivredne emisije u najvecoj meri govore o otrovima kojima treba zalivati njive.Ratarske i povrtarske kulture se mogu proizvoditi,kao sto je to bilo do skoro,najprostijim okopavanjem.
Nemoj niko da me ubedjuje da hemijska sredstva nisu opasna!Covecanstvo mora biti vrlo oprezno sa novinama.
Koga treba obesiti posle Cernobila i Fukusime?
Savremene drzave su u najvecem broju prezaduzene,a mnoge su pred bankrotstvom,dok su neke slabije vec bankrotirale.
Neka drzave uspesno rade svoje osnovne poslove(suzbijanje kriminala,posteno sudjenje,vaspitanje i obrazovanje mladih,ocuvanje zdravlja stanovnistva i covekove zivotne sredine ...),a ekonomiju neka prepuste trzistu.
Ne kazem da drzava nema nikakvu ulogu u ekonomiji,ali u svemu tome treba biti jako mudar i postupati dozirano.Srbija je inace vec visoko zaduzena i ona nema cime da pomaze nasu privredu.Bolje bi bilo da pod hitno izvrsi korenite promene u celom javnom sektoru i da "sjase" sa grbace privrede i gradjana.Ovo je skupa,a mnogi kazu i pljackaska drzava.
Ne treba da Dinkic udeljuje nikome novac.Dovoljno je da smanji pojedine dazbine,a da ih za neko vreme potpuno ukine privredi u Crnoj Travi i slicnim opstinama.
Koga interesuje bolji svet i pravedno drustvo neka dodje kod mene na Forum Filozofija.

U pravoj trzisnoj ekonomiji ne treba da postoje subvencije.Gde god se one daju postoji i mogucnost da se javi korupcija-podmicivanje.I Zapad ce vremenom smanjiti razna davanja poljoprivrednicima.To uporno traze Indija,Brazil i jos mnoge druge zemlje.Uostalom,ciji novac daju drzave kada su u najvecoj meri pred bankrotstvom?Dokle ce da otimaju od onih koji su ekonomski uspesni?Neki ljudi imaju znatno vece prihode od mene,ali stalno se zajme!?
Mozemo pomagati samo nesposobne za rad koji su siromasni i koje nema ko da izdrzava,a za ekonomiju postoje trzisni zakoni.

Kliknite za proširenje...

Ne treba svetu tvoj model, imali smo to u praksi u Cileu. To je odavno porazena i prevazidjena ideja.
Ovo sa subvencijama si lupio, argrarni budzet unutar Eu cini pozamasnu stavku. Korupcije nema tamo gde postoje jasni pravila i kriterijumi na osnovu kojih ce se deliti pomoc.

Ne kazem da drzava nema nikakvu ulogu u ekonomiji,ali u svemu tome treba biti jako mudar i postupati dozirano.Srbija je inace vec visoko zaduzena i ona nema cime da pomaze nasu privredu.Bolje bi bilo da pod hitno izvrsi korenite promene u celom javnom sektoru i da "sjase" sa grbace privrede i gradjana.Ovo je skupa,a mnogi kazu i pljackaska drzava.

Kliknite za proširenje...

Obrnuto je, privatni sektor je prezaduzen, a taj dug se sada prenosi na drzavu.

Ne treba da Dinkic udeljuje nikome novac.Dovoljno je da smanji pojedine dazbine,a da ih za neko vreme potpuno ukine privredi u Crnoj Travi i slicnim opstinama.

Kliknite za proširenje...

Tu ideju je sprovodio i Regan, pa je pala u praksi. Nije sve u smanjenju poreza. Dzabe da sve ostavis opstinama, ako iste nemaju od cega da ostvaruju te prihode.

Koga interesuje bolji svet i pravedno drustvo neka dodje kod mene na Forum Filozofija.

Kliknite za proširenje...

Ali odmah bi preporucio da odes tamo. Ovde ti teze padaju ko kruske.

Ekonomija je iskljucivo pozitivna nauka, a ne normativna i stvar ideologije.

Вуја:

Ne treba svetu tvoj model, imali smo to u praksi u Cileu. To je odavno porazena i prevazidjena ideja.
Ovo sa subvencijama si lupio, argrarni budzet unutar Eu cini pozamasnu stavku. Korupcije nema tamo gde postoje jasni pravila i kriterijumi na osnovu kojih ce se deliti pomoc.
Subvencije poljoprivredi na Zapadu su samo jedan izuzetak koji potvrdjuje osnovna pravila.U dobro uredjenom sistemu privredni subjekti zive od onog sto zarade na trzisnoj vetrometini.Koliko znam tako je u Nemackoj,Japanu i vecini drugih uspesnih zemalja u svetu.Normalno,drukcije je u S. Koreji i slicnim zemljama.U proslosti su izvrsene velike pronevere sredstava Unije koja su sluzila za razvoj poljoprivrede.Milijarde evra su otisle za nepostojece plantaze pomorandzi u Italiji,a siguran sam da je bilo i drugih zloupotreba.EU planira da osetno smanji dotacije poljoprivredi,jer Nemci,Holandjani i neki druge ne zele da rade za neuspesne ekonomije.Zapad je u dobroj meri prihvatio i argumente Brazila,Indije ...da treba da smanji povlastice svojoj poljoprivredi kako bi ove drzave njima mogle da prodaju svoje proizvode.
S kojim pravom drzave mogu nametati uspesnom delu privrede visoke dazbine da bi se dotirala nerentabilna proizvodnja?


Obrnuto je, privatni sektor je prezaduzen, a taj dug se sada prenosi na drzavu.
Drzava SAD-e duguje oko 14000 milijardi dolara,Nemacka oko 4000 milijardi evra ...Odgovori mi kako i kada ce one to vratiti?O Islandu,Grckoj,Portugaliji ... i da ne pricam.



Tu ideju je sprovodio i Regan, pa je pala u praksi. Nije sve u smanjenju poreza. Dzabe da sve ostavis opstinama, ako iste nemaju od cega da ostvaruju te prihode.
Radi se o smanjenju dazbina u delovima drzave gde je Bog rekao laku noc(kineska praksa) i to za duzi period.



Ali odmah bi preporucio da odes tamo. Ovde ti teze padaju ko kruske.

Ekonomija je iskljucivo pozitivna nauka, a ne normativna i stvar ideologije.

Kliknite za proširenje...

Prostodusni veruju da drzava moze da spasava neuspesnu privredu.

Nisam to nigde ni napisao.
Ali zato ti imas gotova resenja, ubio si u pojam sa argumentima, plus i to veoma konzistentnim.
Ono libertarijanac koji se zalaze za japansko-kineski model

Odgledao sam prethodni prilog,a verovatno cu to uraditi jos koji put.Imam utisak da nije preveden ceo tekst.
Iskoristicu priliku da se u oviru ove i narednih poruka osvrnem i na temu APP-Ustanak-ekonomska reforma Srbije.
Nasi ekonomski problemi su proizvod opsteg stanja u nasem drustvu(nepostenje dobrog broja gradjana,nerad,lenjost,pogresni zivotni stavovi o nizu vaznih pitanja,pogresne politicke koncepcije,verovanje u svemoc drzave,podmitljivost drzavnih sluzbenika i ostalih iz javnog sektora,samoizbor i samopostavljenje drzavnih i drugih javnih funkcionera ...) i dok se ono ne izmeni nece nastupiti ni bolja ekonomska situacija.
Stalna veca gradjana me podsecaju na komitete koje ima Gadafi!?
Crna Trava i opstina Stari Grad ne mogu nikada imati jednak broj poslanika,pa ni tada.
Sadasnji Ustav je jedna najobicnija neuspela nagodba stranaka.
Vrlo je bitno da iz jednog propalog sistema ne odemo u neku tesku utopiju iz koje necemo moci kasnije da izadjemo bez teskih problema.
Desavalo se vrlo cesto puta da mesne zajednice biraju najgore ljude za predsednike koji su ih kasnije pljackali,jer niko nece da radi drustveni posao potpuno badava.
Predlazem da Komercijalna banka iz mesta izvrsi veliku dokapitalizaciju,a da nasi gradjani postanu glavni akcionari posto se tvrdi da banke lako zaradjuju novac,posebno plasirajuci onaj ziralni,tj. "nepostojeci".Zasto mi da ne ubiramo "kajmak" umesto stranih banaka.
Davno sam gledao kako Turci otkupljuju sve valute koje su postojale tada u Evropi,a nesto cime se trguje je roba.
U principu drzava ne treba da bude vlasnik firmi,jer je dokazano u 20. veku da je,uglavnom,bila los gazda.No,da ne budem dogmata.Neka bude vlasnik nekih privrednih subjekata u celosti izuzetno,a kod ostalih najvise do vrednosti od 51%.
Mozda drzave treba da imaju nesto poput nase bivse Sluzbe drustvenog knjigovodstva,ali mislim da bi bilo vrlo rizicno da mi prvi sa time pocinjemo.
Drustvo bez kamata je antiekonomija.Ovo ne znaci da odobravam zelenaske kamate U Srbiji koje danas primenjuju banke i klasicni zelenasi.