- Poruka
- 639
Знајући да ће напад комуниста на Словенију бити врло снажан и да ће Тито све учинити да би скршио то најчвршће гнездо антикомунистичког отпора у Јутославији, а видећи да националан фронт у Словеначкој није тако бројан, Димитрије Љотић је неуморно тражио савезнике у борби за ослобођење Југославије испод комунистичког ропства. Зато се Љотић обратио и ђенералу Андреју Андрејевићу Власову, Команданту Руске Ослободилачке Армије(РОА), који се сопственим снагама борио за ослобођење своје Отаџбине испод бољшевичког јарма.
Као велики хришћанин и Словен Димитрије Љотић је целог свог живота, баш као и краљ АлександарI, саосећао свим својим бићем страшну трагедију руског народа. Отуда је Љотић сматрао као сасвим природно, да се успостави веза и сарадња између српских и руских антикомунистичких снага. И Љотић је то и учинио. Послао је у штаб ђенерала Власова као свога специјалног пуномоћника Божидара-Божу Најдановића, истакнутог предратног антикомунистичког борца на бeоградском Универзитету.
Преко Најдановића Љотић је детаљно упознао ђенерала Власова са својим војно-политичким плановима у Словенији, молећи га да у даном моменту помогне српске националне трупе са његовом Руском антибољшевичком армијом. И ђенерал Власов је пристао. Обећао је Љотићу, да ће у погодном тренутку извршити померање својих снага ка Југу, тојест према Словенији.
Исто тако Љотић је био у вези и са Руским козачким корпусом, који је био у околини Удина, а с којим је, такође, постигао потпуни споразум о заједничкој акцији у саставу југословенских националних снага.
У Љубљани је у то време стационирао један Власовљев пук, који је у потпуности био потчињен Љотићевим намерама и жељама о заједничкој сарадњи.
Крајем априла 1945. године ђенерал Власов издао је наређење својим трупама да крену у Словенију. И антикомунистичке руске трупе већ су биле на маршу према Југославији. Међутим, Немци, који су наслутили да ђенерал Власов прави неке планове са југословенским националним снагама у Словенији, нагло су скренули Власовљеве трупе од Југославије ка Чехословачкој. Тако су се одједном борци Руске Ослободилачке Армије нашли близу Прага између бољшевика и Американаца. И да руска национална трагедија буде још већа, Американци су тенковима гонили Власовљевце у наручје црвеноармејцима. Тако су руске антибољшевичке трупе доживеле једну од највећих трагедија у Другом светском рату. Немилице их је уништавао и комунистички Исток и демократски Запад. Тиме је најбројнија антикомунистичка армија у свету доживела жалостан завршетак, иако је на њеним националним заставама било исписано: "За Бога и Родину!"
Колико је, пак, ђенерал Власов гајио љубави и поштовања према српском народу и његовој праведној борби, најбоље сведоче његове речи из једног телеграма, који је упутио ђенералу Недићу уочи православног Божића1945. године и који у целости гласи:
"Председнику Српске Владе армиском ђенералу Милану Недићу.
Срдачно Вам захваљујем на поздраву и Вашим жељама за коначну победу над нашим заједничким непријатељем- бољшевизмом.
Ја сам дубоко убеђен у то да ће се херојска борба српских добровољаца крунисати успехом и да ће слободољубиви и братски српски народ, збацивши са себе привремени јарам бољшевизма на- нова ступити на свој исконски пут слободе и славе.
Молим Вас, Господине ђенерале, да предате моје најлепше жеље српском народу и Вашим херојима- добровољцима. Срдачно Вас поздравља ђенерал Власов."
Као велики хришћанин и Словен Димитрије Љотић је целог свог живота, баш као и краљ АлександарI, саосећао свим својим бићем страшну трагедију руског народа. Отуда је Љотић сматрао као сасвим природно, да се успостави веза и сарадња између српских и руских антикомунистичких снага. И Љотић је то и учинио. Послао је у штаб ђенерала Власова као свога специјалног пуномоћника Божидара-Божу Најдановића, истакнутог предратног антикомунистичког борца на бeоградском Универзитету.
Преко Најдановића Љотић је детаљно упознао ђенерала Власова са својим војно-политичким плановима у Словенији, молећи га да у даном моменту помогне српске националне трупе са његовом Руском антибољшевичком армијом. И ђенерал Власов је пристао. Обећао је Љотићу, да ће у погодном тренутку извршити померање својих снага ка Југу, тојест према Словенији.
Исто тако Љотић је био у вези и са Руским козачким корпусом, који је био у околини Удина, а с којим је, такође, постигао потпуни споразум о заједничкој акцији у саставу југословенских националних снага.
У Љубљани је у то време стационирао један Власовљев пук, који је у потпуности био потчињен Љотићевим намерама и жељама о заједничкој сарадњи.
Крајем априла 1945. године ђенерал Власов издао је наређење својим трупама да крену у Словенију. И антикомунистичке руске трупе већ су биле на маршу према Југославији. Међутим, Немци, који су наслутили да ђенерал Власов прави неке планове са југословенским националним снагама у Словенији, нагло су скренули Власовљеве трупе од Југославије ка Чехословачкој. Тако су се одједном борци Руске Ослободилачке Армије нашли близу Прага између бољшевика и Американаца. И да руска национална трагедија буде још већа, Американци су тенковима гонили Власовљевце у наручје црвеноармејцима. Тако су руске антибољшевичке трупе доживеле једну од највећих трагедија у Другом светском рату. Немилице их је уништавао и комунистички Исток и демократски Запад. Тиме је најбројнија антикомунистичка армија у свету доживела жалостан завршетак, иако је на њеним националним заставама било исписано: "За Бога и Родину!"
Колико је, пак, ђенерал Власов гајио љубави и поштовања према српском народу и његовој праведној борби, најбоље сведоче његове речи из једног телеграма, који је упутио ђенералу Недићу уочи православног Божића1945. године и који у целости гласи:
"Председнику Српске Владе армиском ђенералу Милану Недићу.
Срдачно Вам захваљујем на поздраву и Вашим жељама за коначну победу над нашим заједничким непријатељем- бољшевизмом.
Ја сам дубоко убеђен у то да ће се херојска борба српских добровољаца крунисати успехом и да ће слободољубиви и братски српски народ, збацивши са себе привремени јарам бољшевизма на- нова ступити на свој исконски пут слободе и славе.
Молим Вас, Господине ђенерале, да предате моје најлепше жеље српском народу и Вашим херојима- добровољцима. Срдачно Вас поздравља ђенерал Власов."
