БРАМЕРЦ ЗАОБИШАО ПРЕДСТАВНИКЕ УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ЖРТАВА

ДУКИЋ: БРАМЕРЦ ЗАОБИШАО ПРЕДСТАВНИКЕ УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ЖРТАВА


Предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић изјавио је да српски логораши не желе да воде било какве тајне преговоре са ниже рангираним службеницима Хашког трибунала, због чега није дозвољено Швајгеру да уђе у њихове просторије.

Он је нагласио да му није познато о чему је Швајгер желио да разговара са српским логорашима, али претпоставља да је намјеравао да оправда оно што је учинио главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц који је у Сарајеву примио само представнике удружења бошњачких жртава рата.

Дукић је изјавио да су све српске жртве огорчене што се нису састале са Брамерцом, јер је поново предност дата бошњачким удружењима.

Канцеларија Хашког трибунала у БиХ и њен шеф, Рефик Хоџић, најодговорнији су што удружења српских жртава рата нису имала састанак са главним хашким тужиоцем Сержом Брамерцом, рекао је предсједник Организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС, Недељко Митровић.Организација је упутила званичан допис Канцеларији и затражила објашњење због чега су игнорисали српске жртве, рекао је Митровић. Све је то дио сарајевске политике, према којој су Бошњаци једине жртве, док су Срби одговорни за све зло које је овдје постојало, нагласио је Митровић.


http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=30046


536 логора за Србе у фбих, изгледа да не интересују Хашки трабуњал.

dragon x:

ДУКИЋ: БРАМЕРЦ ЗАОБИШАО ПРЕДСТАВНИКЕ УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ЖРТАВА


Предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић изјавио је да српски логораши не желе да воде било какве тајне преговоре са ниже рангираним службеницима Хашког трибунала, због чега није дозвољено Швајгеру да уђе у њихове просторије.

Он је нагласио да му није познато о чему је Швајгер желио да разговара са српским логорашима, али претпоставља да је намјеравао да оправда оно што је учинио главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц који је у Сарајеву примио само представнике удружења бошњачких жртава рата.

Дукић је изјавио да су све српске жртве огорчене што се нису састале са Брамерцом, јер је поново предност дата бошњачким удружењима.

Канцеларија Хашког трибунала у БиХ и њен шеф, Рефик Хоџић, најодговорнији су што удружења српских жртава рата нису имала састанак са главним хашким тужиоцем Сержом Брамерцом, рекао је предсједник Организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС, Недељко Митровић.Организација је упутила званичан допис Канцеларији и затражила објашњење због чега су игнорисали српске жртве, рекао је Митровић. Све је то дио сарајевске политике, према којој су Бошњаци једине жртве, док су Срби одговорни за све зло које је овдје постојало, нагласио је Митровић.


http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=30046


536 логора за Србе у фбих, изгледа да не интересују Хашки трабуњал.

Kliknite za proširenje...

Па када смо пустили другима да суде...
Лепо послати екипу у фбих и по кратком поступку пред трафиком извршити суђење!

Radojka Pandurević dočekala slobodu, ali ne i pravdu


BRATUNAC - Radojka Pandurević iz Hadžića, koja sada živi u Bratuncu, bila je među posljednjim zatočenicima logora "Silos" u Tarčinu, u kojem je mučena 1.339 dana.

Slobodu je dočekala prije 13 godina - 26. januara 1996. godine, kada je posljednja grupa od 44 logoraša napustila logor Tarčin.

Kaže da je boli što za zločine u "Silosu" još niko nije odgovarao i tvrdi da su bivši logoraši raseljeni u treće zemlje, kako bi se onemogućilo njihovo svjedočenje. Dodaje da je kroz logor prošlo više od 600 Srba.

- U "Silos" sam zatvorena 27. maja 1992. godine. Mene i nervno oboljelu Bosu Aleksić pustili su dan prije muškaraca, da bi pred kamerama sakrili činjenicu da su u tom logoru mučene i žene - priča Pandurevićeva.

Dodala je da je grupa od deset logoraša, među kojima je bila i ona, bila u Temišvaru, gdje su ih saslušali istražioci Haškog tribunala.

- Ali, od obećanja da će biti podignute optužnice protiv počinilaca zločina u "Silosu", nažalost, nikada nije bilo ništa - ističe Pandurevićeva.

Kaže da je logor, prema Dejtonskom sporazumu, trebalo da bude raspušten 19. januara 1996. godine, ali da su to odbijali Alija Izetbegović i Haris Silajdžić.

- Haški sud je, poslije intervencije Elizabet Ren, tadašnjeg izaslanika UN za ljudska prava, formirao ekipu istražilaca, koja je trebalo da uđe u "Silos" i oslobodi posljednju grupu zatočenih Srba. Tek nakon tog pritiska, Izetbegović je prihvatio da se oslobode svi logoraši - tvrdi Pandurevićeva.

Sjeća se da ju je, kada je uhapšena, nazvavši je "četničkom kurvom", išamarao sada pokojni Refik Tufo, koji je "zaslužan" za formiranje logora.

- Mislim da je bio 4. jun 1992. godine kada je u "Silos" došla neka vojska kojoj je nekadašnji inspektor republičkog MUP-a Enver Dupovac davao instrukcije koga i kako da muče - navodi.

Radojka kaže da je u "Silosu" bio zatočen i njen suprug Milorad.

- Plašili su me da će me silovati i zaklati mi kćerku. Užasno je bilo kada su komšije "čestitale" Srbima Spasovdan, pucajući pored njihovih glava. Čula se vriska, zapomaganja, udaranje daske o tijelo, a onda, tup udarac tijela o beton - sjeća se Pandurevićeva.

Uzeli su joj, kaže, kožnu jaknu i isjekli na komade prijeteći da će tako i nju isjeći.

- Naredili su mi da se krstim. Ja krenem da se prekrstim, a oni mi kažu: "Ne tako! Sa šakom i u obliku polumjeseca. Nećeš više sastaviti tri prsta, grizi prst!" Grizla sam svoj palac sve dok krv nije počela da šiklja, a onda sam se krstila onako kako su mi rekli. Smijali su se uzvikujući "Alahu egber". Natjerali su me da skinem odjeću sa sebe. Poželjela sam da se ubijem - naglasila je Pandurevićeva.

Teško joj je, kaže, da se prisjeća najtežih dana u životu.

- Svaka noć u "Silosu" bila je paklena. Krajem avgusta 1992. godine tražila sam od upravnika logora Bećira Hujića papir da napišem zahtjev da me strijeljaju. On je to odbio - veli Pandurevićeva i ističe da se, poslije posjete predstavnika Međunarodnog Crvenog krsta, kada je u martu 1993. godine dobila pismo od kćerke i saznala da je živa, zaklela da više niko neće vidjeti njenu suzu i da će sve izdržati.

I izdržala je. Crpila je, kaže, snagu iz Novog zavjeta koji joj je u logor doturio svekar Milivoje. Čuva ga i danas, kao i kalendar i šnale za kosu, koje su joj napravili i dali njeni sapatnici.

- Za tih 150 ljudi, koji su ostali do kraja, ponovo bih prošla onaj isti pakao. Svaku mrvicu hljeba dijelili smo i preživjeli - kaže Pandurevićeva i dodaje da je oni i danas redovno posjećuju.

Trudnica

- Zatvorili su me samu u ćeliju veličine 9,5 puta 4,5 metara u koju su, poslije sedam dana, doveli trudnicu Radojku Lojanica, koja danas živi u Las Vegasu. Njen sin, kojeg je rodila poslije izlaska iz logora, danas ima zdravstvenih problema - kaže Pandurevićeva.


http://www.glassrpske.com/vijest/2/...durevic-docekala-slobodu-ali-ne-i-pravdu.html

Marty Misterija:

Па када смо пустили другима да суде...
Лепо послати екипу у фбих и по кратком поступку пред трафиком извршити суђење!

Kliknite za proširenje...

Закон о суду и тужилаштву бих је наметнуо високи представник 2003. године. Он не постоји у Анексу IV ДМС-а.

Суд бих је смјештен управо у бившем логору, бившој касарни Виктор Бубањ у Сарајеву.

Међу судијама које сједе у њему сада су и оне које су судиле Србима, тј. логорашима за вријеме рата као што су:

Крехо Сенад, Каменица Идриз, Капо Мухдин, Амир Јагањац, Подруг Мухамед, Шкаљић Садета, Терзић Златан, Бабић Суљо.