Др. Радован Н. Казимировић - занемарени српски великан

Пише СловесниФилозоф:

Др. Радован Н. Казимировић ( богослов, правник, недићевац )

Заборављени српски великан Радован Казимировић родио се 14. 7. 1882. у Јабуковцу. Његова мајка звала се Марија, а његов отац протојереј Никола Казимировић је био дугогодишњи народни посланик. Брат Радована Казимировића – Владимир Казимировић је био познати народни посланик и првак Стојадиновићеве „ Југословенске Радикалне Заједнице “.
Радован је гимназију завршио у Неготину, богословију у престоници, богословски факултет у Кијеву, а 1911. је коначно докторирао на правном факултету у Тибингену. Годину дана радио је као учитељ у Јабуковцу, а затим је био и суплент у Крагујевцу и Ваљеву.
Што се тиче његовог живота у периоду 1914. - 1918. Казимировић се неоправдано у негативном контексту повезује са масонеријом ( неоправдано зато што је и у масонерији било честитих, заведених и наивних људи у нижим степенима, о чему је и писао доктор Лазар Прокић: „ Карактеристика слободних зидара је та, да они увек имају два програма — устава, један званичан за нечланове и чланове нижих степена, — а други интерни, тајни, само за старешине високих степена. “ Та наивна „ Гојска елита “ - генерали, научници, верски представници... представљала је бесловесну групу, коју је Уљанов називао „ корисним будалама “ . ) и сарајевским атентатом ( Недељко Чабриновић, припадник „ Младе Босне “ и члан „ Црне Руке “ је на суђењу, када је био упитан за мишљење о масонској позадини атентата на Франца Фердинанда, одговорио да је његов друг Војислав Танкосић, одржавао састанке са старешином слободних зидара, коме није знао име. Гаврило Принцип је недуго затим изјавио да је тај тајанствени човек био Радован Казмировић. Међутим 1930. у високотиражном листу „ Политика “ др. Радован Казимировић је демантовао ове приче, изјавивши између осталог: „ Свуда се прича како ме је покојни Танкосић послао у Париз, Москву и Пешту, да припремим све што је потребно за атентат, међутим ја Танкосића нисам ни познавао. Ја сам додуше познавао атентатора Гаврила Принципа, јер сам тада био суплент београдске гимназије, а покојни Гавра се спремаше да полаже гимназијске испите, али ја га нисам учио да убије аустријског престолонаследника. Све је то мистификација. ) .
У периоду 1935 – 1938 Казимировић је ( као и његов школски друг Вл. Николај ) подржавао Милана Стојадиновића, мада је био разочаран због конкордата.
У тешким временима 1941. – 1944. Радован Казимировић је био високи чиновник Министарства просвете Недићеве владе националног спаса.
Једна од најбољих књига које сам прочитао, свакако јесте „ Креманско пророчанство, тајанствене појаве у нашем народу “ у издању књижарнице Милорада П. Миловановића из 1940. године. Књига има 534 стране, а предговор је написао мој омиљени писац Николај Велимировић ( Св. Николај Жички ). Ову књигу, Казимировић ( професор, кандидат богословља Кијевске Духовне Академије, доктор права Тибингенског Универзитета ) и јесте посветио Св. Вл. Николају који је био његов школски друг. У писању књиге, Радовану су помогли књижевник Миодраг М. Пешић и философ др. Бранислав Петронијевић. Заиста, као што је Достојевски описао бездне Карамазова, тако исто је др. Казимировић описао бездне Срба. 25 година је са љубављу Радован, путујући од села до села, скупљао сва чарања, бајања, гатања, врачања и прорицања, радио на скупљању и пресликавању народних шара из свих крајева Србије. Несумњиво је да загонетне појаве у српском народу, нико није тако добро расветлио, као др. Казимировић. Упознавши се са метапсихичким испитивањима разних европских научника ( у првом реду Шарла Ришеа, Виљема Крикса, Оливера Лоџа, Камила Фламариона, Шренка Ноцинга ), Радован је покушао у овој књизи да покупи, среди и објасни тајанствене појаве у српском народу. При томе се др. Казимировић часно држао начела: relata refero, остављајући тако да будућа наука о свему о чему је он писао каже своју последњу реч. „ Креманско пророчанство, тајанствене појаве у нашем народу “ има 4 дела:

1. О тајанственим духовним појавама, увод у метапсихичка испитивања.
2. Чарање, чини и мађије.
3. Гатање и врачање.
4. Прорицање ( најзанимљивији део књиге, прекуцао сам одломке )

Сличне књиге, доиста нема у нашој књижевности, зато топло препоручујем свим форумашима да купе ово Казимировићево капитално дело „ Креманско пророчанство, тајанствене појаве у нашем народу “.



Одликовања др. Радована Казимировића:

1) Академски знак Кијевске академије
2) Албанска споменица
3) Споменица за рат за слободу и уједињење
4) Орден Св. Саве Четвртог и Трећег реда
5)Златни крст за заслуге Пољске Републике
6) Орден Југословенске Круне Четвртог реда
7) Орден за културне заслуге Другог реда Румунске Краљевине.

Библиографија др. Радована Казимировића:

Радован Н. Казимировић је написао петнаест књига и преко петстотина разних есеја, чланака и расправа из области: богословља, права, књижевности, философије и ентографије.
Ово су по ономе што сам читао, његова најважнија дела:

1) Das serbische Ehescheidungsgrecht in Vergleich mit dem russischen und deutschen ( докторска правна дисертација ) Bonn 1911.
2) Русија. Културна писма. Књ. 1. Ср. Карловци 1912.
3) Богословски факултет српског универзитета. Београд 1913.
4) Београдска патријаршија, Београд, 1920.
5) Црквено правне расправе. Књ. 1. Београд, 1923.
6) Данашње уређење Православне Цркве (додатак Црквеном Праву епископа др. Никодима Милаша, Београд 1926. Преведено на румунски језик и штампано у Араду, 1927.
7) Папска непогрешност и Православље, Београд, 1927.
8) Наше народне шаре (наградила Српска Краљевска Академија). Београд 1930.
9) Молитвеник (заједно са г. Ристом Кисићем), Београд, 1931.
10) О савременој религијској свести ( „Побожне књиге за народ“ св. 21. и 44.) Београд, 1934.
11) Библија и наука (тамо св. 85) Београд 1934.
12) Максим Горки. Београд, 1937.
13) Организација црквених судова на начин, који ће по могућуству бити једнообразан у целој Православној Цркви и састав црквеног казненог поступка. (Наградио Св. Архијеерејски Патријаршије), Београд, 1937.

Прекуцао сам занимљиве одломке из најинтересантнијег четвртог дела књиге „ Креманско пророчанство, тајанствене појаве у нашем народу “, под називом „ Прорицање “ 370 – 526 страна:

" Пророчанства о Константинопољу и будућем миропомазанику Божијем - цару Михаилу

У нашим књигама староставним често се говори о судбини Цариграда. Наши стари се никако нису могли помирити са тим да славни православни град буде у рукама Латина или безбожних Турака. Као што знамо наш народ је одвајкада своје духовне очи упирао на Цариград. Раније је чинио зато, што је он био престоница васељенског патријарха и што је у њему била највећа Православна црква на свету Аја Софија, доцније зато што је у њега ушао Турчин чији излазак наш народ са нестрпљењем очекује. У " Зборнику попа Драгоља " постоји апокрифно пророчанство Данилово, које говори о судбини Цариграда и о будућим догађајима, нарочито се напомиње удаљење Латињана из Цариграда и о будућем цару Михаилу, о коме се говори и у аутентичној књизи пророка Данила.
“И када се буде освајао Цариград, тада ће крви бити до колена. Тада ће настати страшно време. Али у то време подићи ће се Михаило велики кнез, који брани твој народ и биће жалосно време какога није било од како је народа до тада... "
О цару Михаилу пишу и Мухамеданци, они верују да ће Бег Михаило како га називају, препадом заузети цариград и затим владати 40 година. Његова реч ће се слушати, а после 40 година страдаће од свога народа. Ипак у " Зборнику Попа Драгоља " стоји да ће он доћи са запада! Прво ће ући у Солун и одатле владати својим великим Царством. Са њим ће бити и сам Господ Бог. Он ће покорити све своје непријатеље јер ће и сила небеска бити са њим, па ће настати мирно братско време каквог није било нити ће икад више бити. О будућем Јерусалиму - Цариграду се говори и у тексту пророка Исаије. Зна се да Цар Михаил неће бити сигурно од бугарске крви. Цар Михаил жестоко ће ратовати са Исмаилћанима. У тим ратовима ће се пролити силна крв, у којој ће потонути трогодишње ждребе, тек после ових чуда и покора изаћи ће син погибли Антихрист који ће узети власт у своје руке и чинити велика чудеса како би преварио. У Херцеговачком пророчанству се говори о Војводи Михаилу који ће донети мир нашим народима. Уосталом о узимању Цариграда из руку безбожних Турака говори и покојни Митрополит Михаило, он каже ће многе православне земље Грчка, Бугарска, Србија... ући у обећану земљу и у свети Јерусалим и ту подићи цркву светиње над светињама, Аја Софија биће обновљена!!! Тамо ће на велику суботу и на Васкрс " православни свештеници на челу са патријархом певати свету службу Божију! " Ту ће на пресветом гробу Господњем наићи на светлост божанственог огња. У нашим староставним књигама много се прича о Цариграду, говори се да ће из њега изаћи Турци а ући Руси! То је казивање о руском цару Петру. Силни руски цар посла писмо Челеби Мухамеду и обрати му пажњу на положај његове сестре Петране, која му као жена у муслиманском харему робује, а такође и на народ хришћански под његовим јармом. Али дрско и гневно му одговара Мухамеданац да је: " Жена његова испод скута његовог ,, и да он ( Цар Петар ) никаквог права нема више над њом, а што се тиче земља Српскијех и просторија православних - на сабљи сам их добио, без сабље их ником нећу уступити ". Цар Михаил по добијању оваквог дрског одговора објављује рат! Покренуше се силна руска војска а Срби се радоваху, ударише на Цариград, а стигоше и цар "тудешки“ тј. Немачки, међутим у последњи час спрече Руси да Цариград не падне у руке нових јеретика из руку муслимана у руке латина! Обнови се Аја Софија и зачу се опет Божанствена литургија. И престадоше ратови и несреће, обнови се силна држава Душана Цара Српског. Као што видимо наш народ чврсто верује да ће морати кад тад да се скине полумесец и опет заблиста часни крст! Срби се уздају само у Русе, а Достојевски говори: " Цариград, мора кад тад бити Руски! " У пророчкој књизи пророка Исаије стоји да ће у Цариград сести Цар свих бијелих људи.

Пророчантсва о другом доласку Господа Христа и последњим временима

У нашим староставним књигама се највише позива на пророка Исаију који се удостојио да види Господа у свој сили својој. Говори се о два цара, Константинопољу као новом Јерусалиму, чак се неки потежу да кажу да су Руси и Срби изабрани народ из новог завета, као што су Израиљци у старом завету.
Тада ће се појавити два цара, један са истока, један са запада. Источни ће владати мачем, западни јарошћу. Змија ће кренути с Овчег Поља и повешће са собом све народе. И доћи ће једно дете са краја земље да види ту Соломонову премудрост. Они ће сви доћи у Цариград. Тада ће из Аје Софије изаћи два човека, једноме ће име бити Анђео Михаил. Он ће клати људе са својим другом као што косач коси сено. И гле чуда! Тада ће настати кукњава и лелек, каква није била од постања.
Благо ономе ко претрпи и преживи до краја. Писано је да ће змија пасти на Једрене.
Тешко теби Јерусалиме, о тешко теби! Јер се многа безакоња накупише у теби и многа ће се крв пролити. Доћи ће птице небеске и звери земаљске да се наједу меса човечијег. Тада ће цар Михаил изјавити да је он цар над свим народима на земљи и народи ће се умирити. Настаће мир на земљи који ће трајати око 6 година, а онда ће да се роди „ црни непомјаник “ - ђаво који ће бити васпитан у манастиру. После смрти Михаила ђаво ће доћи из манастира и завладати, мучиће људе на све могуће начине, обратиће се људи Богу и Господ ће им помоћи. Господ ће послати анђела са силном војском свезађе сатану и бацити га у сумпорно језеро.

Пророчанство Деспота Стефана Лазаревића ( сина Лазара Хребељановића )

У староставним књигама се пише и о овоме пророчанству прича се да нико није могао да гледа у очи деспота Стефана дуже од неколико секунди, Стефан је имао крупне очи загонетног погледа по чему је био познат широм балкана. Био је висок преко два метра и члан реда змаја носио је змајеву кацигу по чему су га распознавали на бојевом пољу увек је јуришао у борбу никад није стајао иза војске да се крије. Деспот предвиђа да ће јастреб " москова " ( очигледно је да се мисли на Русе ) разорити турско царство. Када се он појави и дође да узме царство турско поћи ће и мали народи са балкана да " узму листове ", тј. да узму и они део освојене територије. И овде се напомиње да ће се обновити границе Душанове државе. Веровање да ће Русија узети Цариград, као што сам поменуо, дубоко је уврежено у психи нашег народа. " Др. Радован Казимировић

Imam tu knjigu.Kazimirović je stvarno pažljivo prikupio sve narodne priče i verovanja i publikovao ih.Da li je stvarno verovao u njih,to već ne znam.Kada danas to čitamo,vidimo da su to samo priče,da se mnogo stvari do tada neodigranih,nisu ni desile,a ni u jednom proročanstvu se ne spominje II Svetski rat u Jugoslaviji,veliko stradanje i genocid i sve što je kasnije došlo.

Još nešto zanimljivo za čitanje od Kazimirovića..

http://www.scribd.com/doc/27736003/Dr-Radovan-N-Kazimirović-Kremanski-proročki-kult