sladoled

Pa i u sladoled se razumes:zper:, deder nabavi neku frizider torbu pa se upusti u taj posao.
Pazi sladoledzijski posao je ipak posten posao spram MLM trange frange prevare.
Osnovna sredstva za rad vec imas
Imas torbu samo ces morati malko da je izolujes i mozes da krenes u biznis.Imas i kondicju, stalno si na terenu, sunce sija, vreme je lepo, deci ce biti zanimljivo da vide kengura sladoledziju sa torbom, dakle reklama ti ne treba...idealni uslovi za biznis.:hahaha:
 
paperinos:
Pa i u sladoled se razumes:zper:, deder nabavi neku frizider torbu pa se upusti u taj posao.
Pazi sladoledzijski posao je ipak posten posao spram MLM trange frange prevare.
Osnovna sredstva za rad vec imas
Imas torbu samo ces morati malko da je izolujes i mozes da krenes u biznis.Imas i kondicju, stalno si na terenu, sunce sija, vreme je lepo, deci ce biti zanimljivo da vide kengura sladoledziju sa torbom, dakle reklama ti ne treba...idealni uslovi za biznis.:hahaha:
Kliknite za proširenje...

Sladoled je pun aditiva, kalorija, i ne konzumiramo ga. Ako napises rec sladoled, to ne znaci da tvoja bezvezna prica ima ikakve veze sa temom, kao i bilo koja tvoja prica, samo tamburas po tastaturi.....................Inace ulicni prodavci sladoleda su neposredni proizvodjaci, ili preprodavci, mi koji se bavimo MLM-om smo u te stvari malo ne upuceni?!:mrgreen:
 
Opet jedan auto gol ( po tastaturi se ne tambura ):hahaha: Mozda se kod tebe u MLM-u svira na tastaturi a na tamburi se kuca...ali za to ces nam morati poslati validan dokaz.Zajedno sa slikom Kremenkove polise:rotf::rotf::rotf::rotf:
 
Dakle sta reci gospodine Nikola svaki put se zakunem da me vise necete moci iznenaditi sa samodestrukcijom, ali vama to uvek iznova podje za rukom.Sta rekoste tambura po tastaturi..o mili boze sta covek rece a osta ziv.
 
Mirela Belosevic, novinar
Beograd, 23. februar 2003. god.

Izvoz zdrave hrane je nasa jedina sansa da poboljsamo bilans spoljnotrgovinske razmene sa svetom, i sa time se svi slazu ukljucujuci i politicare. Medjutim ono sto se desava u praksi ne potvrdjuje takva opredeljenja. Krajem februara potpisan je ugovor o prodaji 55,4 odsto drzavnih akcija u jednoj od najlepse tehnoloski uredjenih fabrika u svetu, industriji smrznute hrane nadomak Beograda "Frikom". Akcije Frikoma kupio je Hrvatski koncern Agrokor u cijem sastavu je proizvodjac smrznutih proizvoda "Ledo" i najveci trgovinski lanac hrane "Konzum". Na tenderu je ucestvovala i Grcka "Delta" ali su ponudili manje para za drzavne akcije, ali su sa druge strane ponudili vece investicije. Hrvati su dobili 1 5oo hektara zemlje, proizvodnju smrznutog testa, povrca i sladoleda. U Evropsku Uniju Frikom izvozi 6 odsto proizvodnje sladoleda, isto toliko smrznutog testa i 28 odsto smrznutog povrca. Kvalitet imaju, a pri tom je ucesce njihovih proizvoda na domacem trzistu oko 40 odsto. Proizvodi su im doduse bili nesto skuplji nego kod drugih domacih proizvodjaca a u svetu su ih prodavali po nizoj ceni nego kod kuce. Mozda ce potrosaci i dobiti nesto ovom prodajom, ali dugorocno kao zemlja gubimo jer je hrana za nas strateski proizvod. Domaci potrosac pokrivao je "fleke" u privredi ali se one ipak jedino na taj nacin ne mogu sanirati. Dugovi Frikoma prema Beobanci i Kapital banci narasli su na 13 miliona evra, i kamate bi samo u ovoj godini bile pretesko breme za ovu proizvodnju. Agrokor se obavezao da ce otplatiti dugove u prvoj godini i investirati 17,5 miliona evra. Kako je Frikom zapao u tako tesku situaciju da zbog duga izgubi mnogo veci kapital? Jedan od razloga su i sankcije. Drugi razlog, mada mozda i vazniji od prvog, su kamate koje su kod nas visestruko vece nego u svetu.Takva nam je monetarna politika i sad je pitanje da li bi drzava, koja je siromasna, mogla da stampa pare ali naravno uz ogranicenja.Da li se novac za sanaciju Frikoma mogao naci u nekoj inostranoj banci? Sada je naravno kasno za sva ta pitanja. Najbolje resenje bilo bi da se rukovodstvo fabrike izborilo za dokapitalizaciju kao sto su uspeli u Beogradskom "Imleku" koji proizvodi mleko i mlecene proizvode i kao sto ce najverovatnije uspeti u "Soko Starku" proizvodjacu cokolada i slatkisa. Frikom je nekada bio deo Poljoprivrednog kombinata Beograd, giganta u proizvodnji hrane u kome drzava takodje ima znacajan broj akcija pa ostaje da li ce se sve zavrsiti sa Frikomom.
Radnici za sad, za nrednih pet godina, ostaju na svojim radnim mestima.Disciplina ce u svakom slucaju biti pojacana. Kako im je moci cemo da ih pitamo tek kad prodje prvi proizvodni ciklus.Sada su remonti.Tehnoloski nisu mnogo zastareli, cak su prosle godine kupili i novu masinu za sladoled.
Agrokor je inace potpisao sporazum o poslovnoj saradnji sa 22 srpske firme medju kojima su Imlek, Novosadska mlekara, Apatinska pivara, Simpo, Delta, Takovo,Karneks,. i druge. Nakon potpisivanja ugovora o slobodnoj trgovini trebalo bi da se preko Agrokora uveze iz Srbije prehrambenih proizvoda u vrednosti 200 miliona dolara. Hrvatska u Srbiju vec uvozi tu grupu proizvoda.Trgovinski deficit Srbije sa Hrvatskom je blizu 100 miliona dolara. Hrvatska vlada uputila je u hitnu parlamentarnu proceduru ugovor o slobodnoj trgovini izmedju Hrvatske i Srbije i Crne Gore. Stupanjem ugovora na snagu liberalizovace se trgovina najveceg dela industrijskih proizvoda, za manji deo osetljivih industrijskih proizvoda carina ce se postepeno ukidati do pocetka 2007. godine, kao i za poljoprivredne proizvode, dok su za primarne poljoprivredne proizvode utvrdjene carinske kvote unutar kojih se primenjuje preferencijalna carina. Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina su jedine zemlje s kojima Hrvatska u robnoj razmeni belezi suficit. "Apatinska pivara" do sada je plasirala simbolicne kolicine piva na trziste Vukovara i Belog Manastira a "Delta" preko Agrokora prodaje deterdzent sa sudove i omeksivac a ocekuje da listu prosiri deterdzentom za rublje. Vise nego skromna prodaja. Cini se i da Hrvatski potrosaci imaju mnogo veci otpor prema nasim proivodima nego sto je to slucaj kod nas, bas kao sto i mi mnogo blagonaklonije prihvatamo gostovanje njihovih pevaca i zvezda. Bojkot robe bio je nekada naznaka nasih politickih sukoba i zato je uspostavljanje ekonomskih odnosa prava stvar, ali pri tom ne treba ici u drugu krajnost. Nasa preduzeca jesu osiromasena ali tim vise treba da budemo obazrivi. Da li ce se izvoz nasih proizvoda u Hrvatsku realizovati potpisivanjem pojedinacnih ugovora videcemo, za sada je jedino izvesno da su oni postali vecinski vlasnici Frikoma i time i te kako profitirali.
Nije to slucaj samo sa Hrvatskom. U stranim trgovinskim lancima su zadovoljni sa nasim proizvodjacima. U Grckom Veropulosu kazu da smo mi kupci koji znaju sta je kvalitet ali nam finansijske mogucnosti ne dopustaju da to sebi priustimo. Hvale nase konditore: Pionir, Soko Stark, Bambi ali i proizvodjace suhomesnatih proizvoda. Medjutim nismo uspeli da cujemo koji nasi proizvodi se prodaju u Veropulosu u Grckoj. U slovenackom Merkatoru se hvale profitom koji su ostvarili kod nas ali opet nismo culi sta se to nase prodaje u njihovim objektima van nase zemlje. Mozda nemamo mnogo sta da ponudimo ali zdravu hranu za izvoz imamo. Na hektar zemljista kod nas se primenjuje pola kilograma djubriva a recimo u Madjarskoj osam kilograma.To je danak siromastvu ali i prednost koju ne umemo jos da iskoristimo.Takva hrana zasluzuje mnogo bolju marketinsku i politicku podrsku.
 
Srbija je jedna od retkih država koja NE IZDAJE izvozničke brojeve ,sem ako niste u partiji imate primer ljudi koji su krenuli u preradu nojevog mesa ,izvesti iz Srbije HRANU je nemoguće sem za neke koji ovo rade preko partija i u talu .
Pokušajte i videćete
 
mitrovic:
Kod vas je Nikola izgleda doslo do kratkog spoja.Sta vam sve nece pasti na pamet.
Kliknite za proširenje...

pa to je istina,todoric i jos neki,bukvalno od drzave dobijaju pare da kupe po srbiji,cak se drzava i zajmi
recimo krasev obrt nije toliki,koliko je spreman da plati za jafu

no,opet,ja nevidim nista lose u tome.....njihovo trziste je manje,ipak srbija ima skoro duplo vise ljudi,ko radi sa hranom,interes mu je sto vise gladnih usta.....a i hrvatski su proizvodi po meni mnoogoo kvalitetniji
 
srbijadamus:
Srbija je jedna od retkih država koja NE IZDAJE izvozničke brojeve ,sem ako niste u partiji imate primer ljudi koji su krenuli u preradu nojevog mesa ,izvesti iz Srbije HRANU je nemoguće sem za neke koji ovo rade preko partija i u talu .
Pokušajte i videćete
Kliknite za proširenje...

ima jos jedan kveker tu
nije samo do drzave,cak i da hoce da ti daju broj,recimo njihov si covek
da bi izvozio meso,i prodavao ga uy EU,...tj,kad kazem izvozio,u tom slucaju koji si naveo,bio propizvodjac tj klanica
moras dfa zadovoljavas standarde koje EU trazi...i najnoviji HASSP standard
a to ti je krv da propisas
tako da,cak i da si njihov,i da imas puno para,bolje ni ne probati,jer je EU i stelovana tako,da oni-nemci i francuzi,mogu da izvoze,a ne mi i ostala sitna boranija
 
Zasto se niko ne seti pa ne pocene da pravi - SLANE SLADOLEDE?

To bi bio bum na trzistu.

Ja sam jeo slani sladoled od dimljenih pastrmki i od pecene slanine...

Nije lose...
 
hakim bej:
Moras najpre da registrujes firmu za proizvodnju hrane.
Potrebno je da imas atest za masine koje koristis i prostor u kome se obavlja proizvodnja. Takve papire dobijas od ekoloske, trzisne, sanitarne i radne inspekcije (valjda nisam nekoga zaboravio). Ukoliko zelis da radis u svom stanu podnosis zahtev eps-u da ti ubuduce naplacuje visestruko skuplju industrijsku struju. Infostan ce povecati samo troskove odnosenja smeca, obracunatu potrosnju vode, zajednicko osvetljenje, tekuce odrzavanje i naknadu za skloniste. Ukoliko sve ovo ispunis, nije neophodno da registrujes prenamenu u poslovni prostor. Kao direktor imas pravo da doneses odluku o tome, a to je na privrednom sudu fifti-fifti. (preduzece odgovara samo do visine osnivackog kapitala, to je onih 500e koje polazes na racun prilikom registracije; direktor kao odgovorno lice odgovara svom svojom imovinom u slucaju pokretanja krivicnog postupka, za nesavesno poslovanje i slicno).
Kada dobijes misljenje nadleznih inspekcija potrebno je da zaposleni redovno obavljaju sanitarne preglede i da im sanitarna knjizica bude besprekorna.
Kada si registrovao radnju i pribavio ateste, potrebno je da registrujes proizvod.
Posto je hrana u pitanju moras definisati i napisati deklaraciju. Deklaracija mora precizirati:
-ime proizvoda, genericko i komercijalno, registrovano i zasticeno u zavodu koji se time bavi.
-nutritivnu vrednost
-sastav
-eventualna upozorenja
-masa (tezina) proizvoda, nacin pakovanja, nacin transporta, nacin skladistenja i nacin konzumacije
-broj i datum odobrenja
-datum proizvodnje i rok upotrebe
Zavisno od regiona u kome pokreces proizvodnju, moraces platiti prevod na jezike narodnosti.
Sirovine za spravljanje ne smeju odstupati od deklarisanih, ni po kolicini ni po kvalitetu. Eventualno odstupanje se moze definisati u deklaraciji.
Sirovine moraju imati potvrdu o bezbednosti koriscenja za spravljanje hrane.
Sa deklaracijom i gotovim proizvodom javljas se zavodu za zastitu zdravlja srbije koji izdaje potvrdu o upotrebljivosti proizvoda. Taj, svojevrsni atest, kosta.
Moras ih imati onoliko koliko razlicitih sladoleda zelis da napravis.
Platis knjigovodju, taksu za isticanje firme i redovne troskove kupovine gprs komunikatora i fiskalnih kasa, obuke za rad na fiskalnoj kasi
Odneses sve vage u republicki zavod za mere i dragocene metale, uz dopis da kao pravno lice i za potrebe firme zahtevas dodatnu kalibraciju i atest za svaku. Naravno da mora postojati potvrda da su vage vlasnistvo firme, odnosno pravnog lica podnosioca zahteva.
Tada vec mozes da uplatis proizvodjacu ambalaze i cim ambalaza stigne takoreci odmah pocnes proizvodnju!
Obaveza je da porez na dodatu vrednost uplatis ministarstvu finansija kada kupis sirovine a ne kada prodas sladoled. Jer, sta ako nikada ne prodas sladoled? Da drzava ostane bez pdv-a?
Moras na vidljivom mestu imati ispisano ime firme, radno vreme, otirac, korpu za kisobrane i knjigu utisaka, i, samo u nekim slucajevima, upozorenje na stepenik ili klizav pod.
U skladu sa zakonom ulazes novac koji jos nemas u reklamu.
Ukoliko se reklamiras putem medija, moras osim reklame platiti i porez (cesto je uracunat u sekunde koje kupujes, ali ne uvek).
Oni koji se reklamiraju flajerima i plakatima moraju znati da je ubacivanje reklama u postansko sanduce zakonom definisano kao uznemiravanje (spam) i podlozno prekrsajnoj prijavi.
Lepljenje cedulja, plakata i flajera po gradu je dozvoljeno uz uslov da ste od javnog komunalnog preduzeca dobili potvrdu da ste to prljanje grada unapred platili.
Ako se bas zameris konkurenciji, mogu izneti osnovanu sumnju o zarazenosti salmonelom. To kosta tri meseca nerada, strasnu antireklamu, testiranje o tvom trosku, i, ako se sumnja pokaze kao neistinita, mozes dobiti izvinjenje. Naravno da posle mozes pokrenuti parnicu koja ce trajati vise godina, ali nisi advokat nego poslasticar.
... (tri tacke, mrzi me da pisem)

cuti i jedi taj sladoled. kada te bilo ko bilo sta pita uvek imaj spreman odgovor: nisam !!
Kliknite za proširenje...

Sve je ovo tacno i mislim da ima jos i ispunjavanje novih sistema hasap,posudje od nerdjajuceg celika i sav inventar Ali !! ovde jos uvek sve moze i sve ne moze..Dok se na vasaru prodaju pljeskavice vise od pola ovih stavki ti ne treba.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top