Zelim te...

Došao si sa kišom.
Pokucao na moja vrata
Sijevnulo je i zagrmjelo.
Rekao si mi !
Nemoj se plašiti !

Dođi k´meni.
Nasloni se na moje,
tople grudi.

Tako naslonjena, stvarno,
nisam čula.
Niti grmljavinu,niti kišu.
Samo kucanje, njega srca.

Plamtim silinom vulkana
dok me uzimas svojim
vrelim usnama.
Dok me svojim rukama privijas,
kapljice pozude cure,niz moja
bedra,niz moje butine.
Dok ti ih jezikom polako skupljas.
U ovoj igri ludila,strasti i pozude.
Nema pobednika.
Samo krik slatkog bola,
koja se razliva u spektar sarenih
boja.
I nasa gola tela,koja se spajaju
u refleksu trenutka svrsavanja.
I tu igra ne prestaje.
Ponavljam svoje pokrete,dok sve
u meni gori.Spremna sam na sve
nacine da te zadovoljim.Onako
kako ti volis.
Po tvome telu jezikom saram,
kao dobar slikar svoju sliku stvaram.
I tu se igra jos ne zavrsava.
Cujem kako tesko dises,penjem
se na tebe i polako nabijam
sva znojava i zadihana.Oko
tebe uvijena poslednji trzaj i euforija.
Ovo je bila noc nezaboravna,glasna
i neobuzdana.

Gasio si po mome telu
pozudu.
Svakog svitanja dok nas
je strast obavijala,titrala.
Bila sam tvoj svitac
i ona igra leptira.
U beskraju nasih zora.
Tvojim sam se mirisom tela,
hranila i opijala.
Uzimao si me u svom koraku ludila,
predavala sam ti se ekstazama nemira.
Stapali smo se u talasima neznih dodira.
I svaki put u tvojim rukama se ponovo
radjala.
Bljestavo,sjajno.Sada mislima rime opisano.
Tajnim sapatom govorila
ocima ljubavi gledala.
Latica moje ruze se otvarala,pod vrelom
zraka zgusnutog sjaja.