-Eva-
Domaćin
- Poruka
- 3.240
Moji dragi Forumaši! Vrijeme je da saznate konačno priču o meni, tj. o tužnoj Veverici sa Kalemegdana. Ako je neko prolazio Kalemegdanom i ako je ikome upalo u oči da me nema, sada zna i vidi razlog. Razlog za moje odsustvovanje su moja dječica, moja tri veverčića Srđan, Mrđan i Mlađan, tri rane moje koji su mi na sisi ćapćali tri puna mjeseca. Valjda ste shvatili da sam sada jedna usamljena samohrana majka, žrtva zavjere i prevare. A svemu je kriv jedan prevejani dlakavi stvor. Na prvi pogled je bio tako umiljat, tople sjajne dlake, slatkih trepćućih okica kojima me je gledao da je bilo milina. Prepisaću vam pismo koje mi je poslao a ja naivna nisam čitala «između redova».
PISMO
Primio sam tvoje pismo u kojem mi pišeš da je za tebe je-
dini život da si kraj mene. Kažeš mi da su ti one mile uspomene iz
banje najveličanstvenije. Ja se s tobom slažem i veruj mi da ću te je-
dinu u svetloj uspomeni sačuvati. Voleću te uvek, jer ti ćeš mi tre-
bati dokle mi snage traje. Sećaš li se draga moja kada si mi tvoje no-
ve pesme pevala i očaravala me, kad si tvoje nežne ruke u zanosu bo-
žice obavijala oko moga struka i silno me i grčevito stezala kada je ku-
ći trebalo da pođem. Bila si mlada i lepa kada je svevišnji i dobri tvo-
rac iz tebe izlazio a tvoja se jedinstvena, privlačna i ljupka pi-
toma glavica naslanjala na moje rame. Tvoja fina i čestita duša devoja-
čka nije navikla na tako strastveni zanos. Tada sam te od sveg srca je-
dinstveno obožavao. Bila si mlada kada sam tvoju ljubav i iskrenost pro-
bao na sve moguće načine. Sada je sve prošlo, pa nađi način pa se je-
dnom za svagda odreci mene. Zašto očajavati? Sada si ostavljena se-
bi sama.
Tvoj verni do groba
Tek kada sam ostala blagoslovena shvatila sam da treba da čitam svaki DRUGI RED u pismu. Kada sam to shvatila ujela sam ga za prst, mislila sam da je (nešto drugo), ali na žalost bio je samo prst! On se dugo dvoumio da vam ispriča ovu priču jer je znao da ćete ga osuditi. Evo vam slika moje drage dječice, mog Srđana, Mrđana i Mlađana.
PISMO
Primio sam tvoje pismo u kojem mi pišeš da je za tebe je-
dini život da si kraj mene. Kažeš mi da su ti one mile uspomene iz
banje najveličanstvenije. Ja se s tobom slažem i veruj mi da ću te je-
dinu u svetloj uspomeni sačuvati. Voleću te uvek, jer ti ćeš mi tre-
bati dokle mi snage traje. Sećaš li se draga moja kada si mi tvoje no-
ve pesme pevala i očaravala me, kad si tvoje nežne ruke u zanosu bo-
žice obavijala oko moga struka i silno me i grčevito stezala kada je ku-
ći trebalo da pođem. Bila si mlada i lepa kada je svevišnji i dobri tvo-
rac iz tebe izlazio a tvoja se jedinstvena, privlačna i ljupka pi-
toma glavica naslanjala na moje rame. Tvoja fina i čestita duša devoja-
čka nije navikla na tako strastveni zanos. Tada sam te od sveg srca je-
dinstveno obožavao. Bila si mlada kada sam tvoju ljubav i iskrenost pro-
bao na sve moguće načine. Sada je sve prošlo, pa nađi način pa se je-
dnom za svagda odreci mene. Zašto očajavati? Sada si ostavljena se-
bi sama.
Tvoj verni do groba
Tek kada sam ostala blagoslovena shvatila sam da treba da čitam svaki DRUGI RED u pismu. Kada sam to shvatila ujela sam ga za prst, mislila sam da je (nešto drugo), ali na žalost bio je samo prst! On se dugo dvoumio da vam ispriča ovu priču jer je znao da ćete ga osuditi. Evo vam slika moje drage dječice, mog Srđana, Mrđana i Mlađana.
