- Poruka
- 466
Kada se pomene ova tema odmah mi pada na pamet
Песма о керуши
Јутрос у кошари, где сја, шушка
низ рогоза жућкастих и крутих,
седморо је оштенила кучка,
оштенила седморо је жутих.
До у сумрак грлила их нежно
и лизала низ длаку што руди,
и сливо се млак сок неизбежно
из тих топлих материнских груди.
А увече, кад живина јури
да заузме мотке,ил прут јак,
изишо је тад домаћин тмури
и сву штенад потрпо у џак.
А она је за трагом трчала,
стизала га, као кад уходе...
и дуго је, дуго је дрхтала
незамрзла површина воде.
При повратку вукућ се по тмини
и лижући зној с бедара лених,
месец јој се над избом учини,
као једно од кучића њених.
Зурила је у свод плави,глатки,
завијала болно за својима,
а месец се котрљао танки
и скрио се за хум у пољима.
Немо,ко од милости ил среће,
кад јој баце камичак низ брег,
пале су и њене очи псеће
као златни сјај звезда у снег
Hocu reci...da se takve zene ni kuckom ne mogu nazvati, jer ni one ne ostavljaju svoje stence.I uvek placem nad ovim stihovima
Песма о керуши
Јутрос у кошари, где сја, шушка
низ рогоза жућкастих и крутих,
седморо је оштенила кучка,
оштенила седморо је жутих.
До у сумрак грлила их нежно
и лизала низ длаку што руди,
и сливо се млак сок неизбежно
из тих топлих материнских груди.
А увече, кад живина јури
да заузме мотке,ил прут јак,
изишо је тад домаћин тмури
и сву штенад потрпо у џак.
А она је за трагом трчала,
стизала га, као кад уходе...
и дуго је, дуго је дрхтала
незамрзла површина воде.
При повратку вукућ се по тмини
и лижући зној с бедара лених,
месец јој се над избом учини,
као једно од кучића њених.
Зурила је у свод плави,глатки,
завијала болно за својима,
а месец се котрљао танки
и скрио се за хум у пољима.
Немо,ко од милости ил среће,
кад јој баце камичак низ брег,
пале су и њене очи псеће
као златни сјај звезда у снег
Hocu reci...da se takve zene ni kuckom ne mogu nazvati, jer ni one ne ostavljaju svoje stence.I uvek placem nad ovim stihovima