- Poruka
- 4
E ovako, imam 16 godina i imam jedan problem. Znam da ce vecina vas da se smeje ili da pise svasta, ali ja vas molim da mi nekako pomognete. Mozda tema i nije za ovaj pdf, pa molim moderatore da je premeste gde treba.
Moj problem je sto nikad dosad nisam imala decka....
Pre neki dan me je jedan decko pozvao da izadjemo i prihvatila sam poziv. Bili smo do parka, sedeli na klupici, pricali. Ja sam sela na naslon klupe, a on normalno kako se i sedi. Uporno me je zvao da sednem pored njega, dok sam ja govorila da on sedne pored mene. Vece je tako proslo u pricanju, ubedjivanju. Imala sam jaku zelju da me poljubi, da i ja osetim kako je to. Ali nije bilo nista. Gledao me je, gledala sam ga. Vreme mi je brzo proletelo i morala sam da idem kuci. A tako sam htela da mu se bacim u narucje i tako ostanem.
Bilo bi sve divno kad ja ne bih imala strah od prvog poljupca. Toliko momaka sam odbila upravo zbog toga. Kad god mi neko pridje malo blize ja se odmaknem. Ne znam u cemu je problem. Lezbejka nisam. Volela bih kad bih nekako mogla da se oslobodim tog straha, da uklonim tu prepreku koja me koci. Plasim se da necu umeti da se ljubim, da ce decko to da primeti, da cu da se spetljam i izblamiram. I uporno mi je sve to u glavi.
Zamolila bih vas da se ne sprdate sa ovom temom, jer sam ja ozbiljna. Stvarno ne znam kako da predjem preko tog straha. Decko mi se mnogo svidja. Da, postoji jos jedan problem. Ne cujemo se vise, ali se javljamo jedno drugom u prolazu. Ja nemam hrabrosti cak ni da ga cimnem....
Moj problem je sto nikad dosad nisam imala decka....
Pre neki dan me je jedan decko pozvao da izadjemo i prihvatila sam poziv. Bili smo do parka, sedeli na klupici, pricali. Ja sam sela na naslon klupe, a on normalno kako se i sedi. Uporno me je zvao da sednem pored njega, dok sam ja govorila da on sedne pored mene. Vece je tako proslo u pricanju, ubedjivanju. Imala sam jaku zelju da me poljubi, da i ja osetim kako je to. Ali nije bilo nista. Gledao me je, gledala sam ga. Vreme mi je brzo proletelo i morala sam da idem kuci. A tako sam htela da mu se bacim u narucje i tako ostanem.
Bilo bi sve divno kad ja ne bih imala strah od prvog poljupca. Toliko momaka sam odbila upravo zbog toga. Kad god mi neko pridje malo blize ja se odmaknem. Ne znam u cemu je problem. Lezbejka nisam. Volela bih kad bih nekako mogla da se oslobodim tog straha, da uklonim tu prepreku koja me koci. Plasim se da necu umeti da se ljubim, da ce decko to da primeti, da cu da se spetljam i izblamiram. I uporno mi je sve to u glavi.
Zamolila bih vas da se ne sprdate sa ovom temom, jer sam ja ozbiljna. Stvarno ne znam kako da predjem preko tog straha. Decko mi se mnogo svidja. Da, postoji jos jedan problem. Ne cujemo se vise, ali se javljamo jedno drugom u prolazu. Ja nemam hrabrosti cak ni da ga cimnem....
