mrvica i cile
Primećen član
- Poruka
- 918
Prenosim sa drugog foruma:
Blaza je danima stajao u parkicu i po kisi i po snegu i gledao za zenama sa bebama u kolicima - tuznog pogleda i ne odustajuci - nadajuci se da ce se njegove gazde vratiti po njega. Jednog takvog ledenog, kisnog dana, komsinica nam ga je dovela i zamolila da ga pricuvamo barem dok prodju hladnoce, u dvoristu u kome brinemo o jos nekoliko bolesnih i povredjenih pasa... Iako je u pocetku bio malo uzdrzan, za samo dva dana nam je lepotan poklonio svoje poverenje - nazvale smo ga Blaza zbog predivnih blagih smedjih ociju.
Rekonstruisale smo situaciju: Blaza je bio porodicni pas, odrsto u okruzenju dece, koga je neko na okrutan nacin odlucio da se resi sto zbog njegovih godina, sto zbog demodeksa i opale dlake... Izbacili su ga i ostavili "da se snadje"! ...a on je danima i nocima, po kisi i po snegu cekao ispod decje ljuljaske, osvrtao se za decom, pratio ih tuznim pogledom.....nazalost bezuspesno
Blaza po proceni veterinara ima oko 7 godina - nije u cvetu mladosti, ali je izuzetno vitalan pas, od onih onizih vrckavih veselih pasa, koji dugo ostanu u dobroj formi. Vrlo je disciplinovan i uredan (ocigledno naviknut na obavljanje nuzde van kuce, napolju) - nikada nije piskio i kakio dok je vezan pored kucice na lancu, vec jedino kada ga odvezemo i pustimo da se istrci i obavi nuzdu! Ima dobar apetit ali nije alav. Lajav je na nepoznate pridoslice, ali nije nimalo agresivan. Cak i kada na njega krene gomila shtenaca zeljnih igre, Blaza samo upozoravajuce zarezi i podseti ih na to "ko je glavni"
Vrlo je poslusan, odaziva se odmah na svoje ime - nije neobuzdan i haotican kakvi cesto umeju da budu mladi psi. Dobra stvar je i ta sto je vec kastiran. I demodeks je odavno zavrsena prica-sad ima lepu i gustu dlaku. Simpaticna mana mu je jedan krivi zubic koji strci napolje...ali to je toliko ljupko i daje mu prepoznatljiv, licni sarm.
Blaza nije zahtevan pas - dovoljna bi mu bila jedna stara fotelja po mogucnosti (u ovom dvoristu u kome je sada ima jednu takvu na koju je navikao) i nezna ruka da ga povremeno pomazi i poceska - jednom recju predivan karakter!!! A sto se fotelje tice, moze da ponese sa sobom svoju staru iz dvorista, kao I svoju kucicu I ciniju!
A o humanosti i srecnom kraju njegove tuzne zivotne price (``imao pa nemao``) i da ne govorimo!
Blaza je tipican primer opste poznate izreke da je ”pas najverniji covekov prijatelj”, ali nazalost covek je vrlo cesto njegov najveci neprijatelj, koji je spreman da zarad svoje bahatosti, neodgovornosti I egoizma , izneveri to prijateljstvo.
Blazi je obezbedjena dozivotna veterinarska pomoc – za nedaj boze, kao I dzak hrane od 15 kilograma na dva meseca……jer on to itekako zasluzuje.
Ucinite jedno humano delo, pruzite ovom psu malo svog prostora, ljubavi i paznje, a on ce to znati da Vam vrati, verujte, barem dvostruko.
Blaza je danima stajao u parkicu i po kisi i po snegu i gledao za zenama sa bebama u kolicima - tuznog pogleda i ne odustajuci - nadajuci se da ce se njegove gazde vratiti po njega. Jednog takvog ledenog, kisnog dana, komsinica nam ga je dovela i zamolila da ga pricuvamo barem dok prodju hladnoce, u dvoristu u kome brinemo o jos nekoliko bolesnih i povredjenih pasa... Iako je u pocetku bio malo uzdrzan, za samo dva dana nam je lepotan poklonio svoje poverenje - nazvale smo ga Blaza zbog predivnih blagih smedjih ociju.
Rekonstruisale smo situaciju: Blaza je bio porodicni pas, odrsto u okruzenju dece, koga je neko na okrutan nacin odlucio da se resi sto zbog njegovih godina, sto zbog demodeksa i opale dlake... Izbacili su ga i ostavili "da se snadje"! ...a on je danima i nocima, po kisi i po snegu cekao ispod decje ljuljaske, osvrtao se za decom, pratio ih tuznim pogledom.....nazalost bezuspesno
Blaza po proceni veterinara ima oko 7 godina - nije u cvetu mladosti, ali je izuzetno vitalan pas, od onih onizih vrckavih veselih pasa, koji dugo ostanu u dobroj formi. Vrlo je disciplinovan i uredan (ocigledno naviknut na obavljanje nuzde van kuce, napolju) - nikada nije piskio i kakio dok je vezan pored kucice na lancu, vec jedino kada ga odvezemo i pustimo da se istrci i obavi nuzdu! Ima dobar apetit ali nije alav. Lajav je na nepoznate pridoslice, ali nije nimalo agresivan. Cak i kada na njega krene gomila shtenaca zeljnih igre, Blaza samo upozoravajuce zarezi i podseti ih na to "ko je glavni"
Vrlo je poslusan, odaziva se odmah na svoje ime - nije neobuzdan i haotican kakvi cesto umeju da budu mladi psi. Dobra stvar je i ta sto je vec kastiran. I demodeks je odavno zavrsena prica-sad ima lepu i gustu dlaku. Simpaticna mana mu je jedan krivi zubic koji strci napolje...ali to je toliko ljupko i daje mu prepoznatljiv, licni sarm.
Blaza nije zahtevan pas - dovoljna bi mu bila jedna stara fotelja po mogucnosti (u ovom dvoristu u kome je sada ima jednu takvu na koju je navikao) i nezna ruka da ga povremeno pomazi i poceska - jednom recju predivan karakter!!! A sto se fotelje tice, moze da ponese sa sobom svoju staru iz dvorista, kao I svoju kucicu I ciniju!
A o humanosti i srecnom kraju njegove tuzne zivotne price (``imao pa nemao``) i da ne govorimo!
Blaza je tipican primer opste poznate izreke da je ”pas najverniji covekov prijatelj”, ali nazalost covek je vrlo cesto njegov najveci neprijatelj, koji je spreman da zarad svoje bahatosti, neodgovornosti I egoizma , izneveri to prijateljstvo.
Blazi je obezbedjena dozivotna veterinarska pomoc – za nedaj boze, kao I dzak hrane od 15 kilograma na dva meseca……jer on to itekako zasluzuje.
Ucinite jedno humano delo, pruzite ovom psu malo svog prostora, ljubavi i paznje, a on ce to znati da Vam vrati, verujte, barem dvostruko.
jadan
