Urvan Hroboatos
Veoma poznat
- Poruka
- 13.170
Disciplina je to koja se bavi srpskim jezikom. Nu, mali je problem u tom što nije jasno rečeno koji je opseg te discipline. Njeki, kao Petar Milosavljević, Miloš Kovačević i t.d., javno kažu o čem se radi:
http://www.svevlad.org.rs/srbistika.html
http://www.svevlad.org.rs/srbistika/milosavljevic_mihailovic.html
2) Речник српског језика. - Академик Михаиловић такође сматра да Академија треба да издаје речник српског, а не српскохрватског језика. Као писац српскога језика, и баштиник респектабилне књижевности на том језику, он има пуно право да то тражи.
Мој став да Срби имају не само право него и обавезу да праве речник српског језика, а не српскохрватског, резултат је научне елаборације овог проблема и сазнања да се српски језик у ранијој лексикографској литератури разликовао од хрватског. Резултате својих испитивања саопштио сам у студији Издавачки пројект „Србистика“ (Србистика/Serbica, бр. 2-3/1998, други пут објављен у мојој књизи Српски филолошки програм). Овим пројектом се предвиђа да се прештампају сви релевантни речници српског језика, све граматике српског језика, сви правописи српског језика и све историје српске књижевности, настали до Другог светског рата. О свима њима дао сам у поменутом тексту основне информације и конкретне библиографске податке. Речници које би, према овом пројекту, требало прештампати су ових аутора: Микаље (1649), Делабеле (1728), Тодора Аврамовића (1790), Волтиђија (1802), Стулија (1801,1806, 1810), Вука Караџића (1818, 1852), Даничића (1863-4), Миклошића (1885) и Броза и Ивековића 1901. Циљ овог пројекта јесте да се потврди идентитет српског језика преко наведених речника, свеједно како су се они звали. Нисам предложио да се као српски речници штампају, на пример, речници Вранчића, Хабделића, Белостенеца, Јамбрешића, јер то нису били речници српскога него речници хрватскога језика.
OK- zašto se ništa na tom ne radi ? Ako je ova pansrpska jezična ideologija prešutno prihvaćena i od nekih lingvista koji su "na vlasti" (Stipčević, Piper,..)- zašto se ne priđe, n.pr. u časopisima kao Južnoslovenski filolog ili kao zasebnim projektima, izdavanju tih starrijih rječnika i gramatika ?
A ne da se lovi kad je koji Hrvat rekao da je ćirilica srpsko pismo ili da su ilirski i srpski isti jezik. Malo je to, brate, i više šega za forume.
Dunque- zašto se ne pristupi realizaciji bar njekog od srbističkih projekata ?
http://www.svevlad.org.rs/srbistika.html
http://www.svevlad.org.rs/srbistika/milosavljevic_mihailovic.html
2) Речник српског језика. - Академик Михаиловић такође сматра да Академија треба да издаје речник српског, а не српскохрватског језика. Као писац српскога језика, и баштиник респектабилне књижевности на том језику, он има пуно право да то тражи.
Мој став да Срби имају не само право него и обавезу да праве речник српског језика, а не српскохрватског, резултат је научне елаборације овог проблема и сазнања да се српски језик у ранијој лексикографској литератури разликовао од хрватског. Резултате својих испитивања саопштио сам у студији Издавачки пројект „Србистика“ (Србистика/Serbica, бр. 2-3/1998, други пут објављен у мојој књизи Српски филолошки програм). Овим пројектом се предвиђа да се прештампају сви релевантни речници српског језика, све граматике српског језика, сви правописи српског језика и све историје српске књижевности, настали до Другог светског рата. О свима њима дао сам у поменутом тексту основне информације и конкретне библиографске податке. Речници које би, према овом пројекту, требало прештампати су ових аутора: Микаље (1649), Делабеле (1728), Тодора Аврамовића (1790), Волтиђија (1802), Стулија (1801,1806, 1810), Вука Караџића (1818, 1852), Даничића (1863-4), Миклошића (1885) и Броза и Ивековића 1901. Циљ овог пројекта јесте да се потврди идентитет српског језика преко наведених речника, свеједно како су се они звали. Нисам предложио да се као српски речници штампају, на пример, речници Вранчића, Хабделића, Белостенеца, Јамбрешића, јер то нису били речници српскога него речници хрватскога језика.
OK- zašto se ništa na tom ne radi ? Ako je ova pansrpska jezična ideologija prešutno prihvaćena i od nekih lingvista koji su "na vlasti" (Stipčević, Piper,..)- zašto se ne priđe, n.pr. u časopisima kao Južnoslovenski filolog ili kao zasebnim projektima, izdavanju tih starrijih rječnika i gramatika ?
A ne da se lovi kad je koji Hrvat rekao da je ćirilica srpsko pismo ili da su ilirski i srpski isti jezik. Malo je to, brate, i više šega za forume.
Dunque- zašto se ne pristupi realizaciji bar njekog od srbističkih projekata ?