Ko je ubijao srpske političke emigrante
Titova tajna policija ubijala je političke neprijatelje u inostranstvu po nacionalnom ključu. Hrvati su ubijali ustaše, Slovenci belu gardu, Bosanci baliste, a Srbi četnike i albanske teroriste. Među likvidatorima Ilija Stanić, Bogoja Panajotović, Vinko Sindičić, Arkan, Giška, Andrija Lakonić.
Bezbednosno-informativna agencija obavestila je Ministarstvo za dijasporu Srbije da „ne raspolaže saznanjima da je tajna policija nekadašnje SFRJ i Socijalističke Republike Srbije odgovorna za likvidacije 12 srpskih političkih emigranata u inostranstvu u periodu od 1969. do 1986. godine“.
Tako je glasio službeni odgovor srpske tajne policije na upit SPO i Aleksandra Čotrića, zamenika ministra za dijasporu, koji nezadovoljan ovim odgovorom tvrdi da dokumenti o brojnim likvidacijama političkih emigranata „sigurno postoje u BIA“.
Milanko Nikolić, bivši inspektor savezne tajne policije SDB SSUP tvrdi da je u vreme generala Franje Herljevića, a na Titov nalog počelo angažovanje jugoslovenskih kriminalaca u Evropi za likvidaciju “jugoslovenske neprijateljske emigracije”.
U antijugoslovenskim terorističkim aktivnostima, u kojima je, prema podacima dr Mila Boškovića učestvovalo oko 1.200 političkih emigranata, ustaše su bile čak četiri puta opasnije od četnika. Samo Hrvatsko revolucionarno bratstvo, najekstremnija hrvatska organizacija, izvršila je u Evropi i u Australiji 120 terorističkih akcija i tom prilikom usmrtila 53 i ranila 118 lica. Tačnije, HRB je izvela čak pedeset odsto svih terorističkih i diverzantskih napada na Jugoslaviju.
- Politička ubistva emigranata organizovala je savezna tajna služba SDB Jugoslavije, a ne srpska agentura, zato BIA nema dokumenta i saznanja o tim državnim atentatima i atentatorima. Za likvidatore su angažovani spoljni saradnici, špijuni i kriminalci, koje je Udba i SDB štitio kada padnu u zatvor – svedoči Milanko Nikolić.
SMRT U ŠVEDSKOJ
Likvidacije emigranata počele su sredinom šezdesetih godina. I to kako svedoči Nikolić po nacionalnom ključu:
- Hrvati su ubijali ustaše, Slovenci belu gardu, Bosanci baliste, a Srbi četnike i albanske teroriste. Urednik lista „Iskra“ Ratko Obradović ubijen je 1969. u svom stanu u Minhenu, a iste godine likvidiran je Sava Čubrilović u Švedskoj. Pet godina kasnije telo Jakova Ljotića (brat Dimitrija Ljotića) nađeno je u kadi punoj vode u stanu u Minhenu. U Briselu je 1975. ubijen Bora Blagojević, pripadnik pokreta Draže Mihailovića, dok je iste godine u svom stanu ubijen sedamdesetpetogodišnji Petar Valić, urednik novina „Vaskrs Srbije“.
Na listi ubijenih emigranata nalazi se i predsednik Srpske narodne odbrane za zapadnu Nemačku Dušan Sedlar koga su udbaši likvidirali dok je u Diseldorfu odlazio do kioska da uplati loto. Hrvatski publicista Bože Vukušić tvrdi da je savezna tajna služba Jugoslavije likvidirala preko 56 hrvatskih nacionalista u Evropi i Južnoj Americi. Tako je Ilija Stanić, sarajevski džeparoš obučen da u Španiji otruje Maksa Luburića, vođu ustaša u Zapadnoj Evropi. Kako je otrov, koji je Stanić dobio od Udbe izverteo, ovaj likvidator je uzeo čekić i Luburiću razbio glavu. Za ovo delo Ilija Stanić je očekivao orden od Tita.
- Za ubistvo Save Čubrilovića, urednika antikomunističkog lista „Jugosloven“ decembra 1969. godine u Švedskoj, policija ove zemlje osumnjičila jugoslovenskog državljanina Milana Šop Đokića, za koga je dokazano da je bio agent Službe državne bezbednosti – tvrdi Aleksandar Čotrić - Šop Đokić je avionom Jata“ iz Kopenhagena pobegao za Beograd jer su piloti u dogovoru sa jugoslovenskim vlastima odbile da prizemlje avion uprkos zahtevu švedskih vlasti. Jugoslovenske vlasti kasnije odbile da Švedskoj isporuče osumnjičenog za Čubrilovićevo ubistvo.
U slučaju ubistva Jakova Ljotića Službi državne bezbednosti samoinicijativno kao ubica prijavio Pavle Matić, koji je kasnije osuđen na šest i po godina zatvora.
NOVINAR I DEVOJČICA
Najveći skandal izazvalo je ubistvo Dragiše Kašikovića, urednika lista “Sloboda” 1977 godine u Čikagu, kada je atentator nožem izbo i devetogodišnju Ivanku Milošević, koja je bila svedok ove likvidacije. Kada se njena majka Dragica Milošević vraćala kući zorom posle naporne smene u restoranu „Miomirs serbijan klab“ u Čikagu, ušla je u kuću i videla izmasakrirana tela njene ćerke i nevenčanog muža Dragiše Kašikovića.
- Telo muškarca starog 45 godina izbodeno je ravno 64 puta. Čelo i jedan obraz bili su mu potpuno smrskani. Lobanja razbijena udarcima teškog čekića. Na dva-tri koraka dalje nepomično je ležalo telo devetogodišnje devojčice. Zatečena u spavaćici, očigledno tek probuđena, ona je zadobila 54 smrtonosna uboda. Oči su joj bile rasečene – kaže Nikola Kavaja, srpski emigrant iz Čikaga, koj idanas živi u Beogradu.
Ubice su za sobom ostavile zidove pa čak i tavanicu isprskane krvlju, sobu u neredu i slupanu pisaću mašinu u jednom od ćoškova. FBI i Udba nikad nisu dozvolili da se otkrije ubica ovo dvoje ljudi, mada Kavaja i srpski emigranti sumnjaju da je to uradio likvidator Blagoja Panajotović, konobar poreklom iz Niša.
Bogoja Panajotović je došao u Ameriku preko Pariza i bio je član organizacije SOPO. Međutim, kod njega su jednom prilikom pronašli magnetofonske trake, što je potvrdilo naše sumnje da je saradnik Udbe. Međutim, posle ubistva Kašikovića i devojčice Ivanke, ovaj ubica je nestao. Bogoja Panajotović je dobio status zaštićenog svedoka, promenio je fizički izgled i ime i sakrio se negde u koloradu. Ja sam ga tražio da osvetim Dragišu Kašikovića i Ivanku Milošević, ali ga nikada nisam pronašao – rekao nam je Nikola Kavaja.
Nakon Kašikovićevog ubistva u junu 1977. godine, započela je serija likvidacija srpskih emigranata u Americi. Iste godine u gradu Geru, država Indijana, ubijen je Bogdan Mamula, dok je godinu dana kasnije u državi Mičigen ubijen Borislav Vasiljević, vlasnik srpskog radija „Čas“. U Čikagu je 1986. nađen mrtav Borivoje Manić čiji su delovi tela bili razbacani po gepeku automobila. Sumnjalo se da je i te atentate počinio Bogoja Panajotović.
