čedina_zebra
Legenda
- Poruka
- 53.468
Prisilna islamizacija kopta
Pravoslavni hrišćani kopti čine oko 10 odsto stanovništva Egipta, ali u pretežno muslimanskom društvu su, kako tvrde, izloženi sve izraženijoj marginalizaciji.
Poslednjih godina, napetost u odnosima dve zajednice znala je da dovede i do nasilja, a posebne tenzije izazivaju tvrdnje o prisilnoj islamizaciji kopta - dva hriščanska dobrotvorna društva nedavno su objavila izveštaj u kome se navodi da imaju dokaze za 25 takvih slučajeva.
Prisilna islamizacija
Mnogo je, međutim, više kopta koji su prešli na islam, a sada žele da se vrate veri svojih predaka. Ima ih više stotina, pa čak i hiljada, a egipatska država ih u tome aktivno ometa.
U dvoru jedne od najstarijih hrišćanskih crkava u Kairu, Đerđes Đerđes tetovira krst na ručici jedne male devojčice. Maloj Nami se to nimalo ne dopada, ali plavičasti krst na njenom zglobu za njene ponosne roditelje predstavlja simbol pripadanja i verskog identiteta.
U redu iza njih stoji još nekoliko kopta, koji strpljivo čekaju da budu obeleženi simbolom svoje vere.
I dvadesetjednogodišnji Iman na zglobu ima istetoviran krst. Od devete godine prislužuje u oltaru.
Njegova tetovaža i očigledna pobožnost za vlasti izgleda nisu dovoljni.
Imanov otac je prešao na islam, a u islamskom društvu kakvo je egipatsko, veru dece određuje očeva vera.
Čak i sada, pošto je postao punoletan, vlasti Imanu ne dozvoljavaju da se vodi kao hrišćanin.
"Hteli bi da budem musliman, i na ličnoj karti kao veroisposvest mi piše "islam", iako je jasno da sam hriščanin."
Veroispovest u ličnoj karti
U Egiptu je zakonska obaveza imati ličnu kartu u kojoj je i podatak o veri.
Bez lične karte nema pristupa obrazovanju, zdravstvu, zapošljavanju...
Peter Ramsis al Nagar je advokat koji zastupa 3200 kopta koji su primorani da žive sa muslimanskim ličnim kartama:
"Prisiljeni ste da uzmete muslimansku ličnu kartu ili je jednostavno nećete imati, a ako je nemate, u Egiptu ne možete da živite."
Ima, međutim, još mračnijih priča o prisilnoj islamizaciji.
Nahlu je zet, musliman, prisilio da se uda za muslimana, potom su je tukli kako bi je naterali da pređe na Islam.
Sada ima muslimansku ličnu kartu, koju država odbija da promeni, iako se u međuveremnu preudala za kopta.
"Gde će me sahraniti kada umrem? Neću da me sahrane u muslimanskom grobu."
Prislina islamizacija egipatskih kopta je vruća tema u Egiptu, iako je pojedinačne slučajeve vrlo teško dokazati.
Mnogo su očigledniji slučajevi u kojima egipatska vlada pokušava da natera ljude da, uprkos njihovoj volji, zadrže muslimanski identitet.
Ima čak i primera da su se osobe poput Imana i Nahle na sudu uspešno suprotstavile državi.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, međutim, te presude najčešće ignoriše.
U sekularnoj državi u kojoj muslimani i hrišćani uglavnom mirno žive jedni uz druge, nameće se pitanje zašto nečija veroispovest mora obavezno da bude navedena na ličnoj karti.
Brojni pokušaji BBC-ja da od Ministarstva unutrašnjih poslova u Kairu dobije odgovor na pitanje da li država može da smatra muslimanom nekoga ko praktikuje drugu veru i odlučno odbacuje muslimanski identitet koji mu vlasti nameću, završili su, na žalost, bez uspeha.
http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2010/01/100107_copts.shtml
Izdvojila sam ovaj članak da se vidi svež primer agresije islama na volju ljudi, nešto
slično dešavalo se stolećima i kod nas na šta je i patrijarh ukazao no to mu se
zamerilo po meni neopravdano.
Pravoslavni hrišćani kopti čine oko 10 odsto stanovništva Egipta, ali u pretežno muslimanskom društvu su, kako tvrde, izloženi sve izraženijoj marginalizaciji.
Poslednjih godina, napetost u odnosima dve zajednice znala je da dovede i do nasilja, a posebne tenzije izazivaju tvrdnje o prisilnoj islamizaciji kopta - dva hriščanska dobrotvorna društva nedavno su objavila izveštaj u kome se navodi da imaju dokaze za 25 takvih slučajeva.
Prisilna islamizacija
Mnogo je, međutim, više kopta koji su prešli na islam, a sada žele da se vrate veri svojih predaka. Ima ih više stotina, pa čak i hiljada, a egipatska država ih u tome aktivno ometa.
U dvoru jedne od najstarijih hrišćanskih crkava u Kairu, Đerđes Đerđes tetovira krst na ručici jedne male devojčice. Maloj Nami se to nimalo ne dopada, ali plavičasti krst na njenom zglobu za njene ponosne roditelje predstavlja simbol pripadanja i verskog identiteta.
U redu iza njih stoji još nekoliko kopta, koji strpljivo čekaju da budu obeleženi simbolom svoje vere.
I dvadesetjednogodišnji Iman na zglobu ima istetoviran krst. Od devete godine prislužuje u oltaru.
Njegova tetovaža i očigledna pobožnost za vlasti izgleda nisu dovoljni.
Imanov otac je prešao na islam, a u islamskom društvu kakvo je egipatsko, veru dece određuje očeva vera.
Čak i sada, pošto je postao punoletan, vlasti Imanu ne dozvoljavaju da se vodi kao hrišćanin.
"Hteli bi da budem musliman, i na ličnoj karti kao veroisposvest mi piše "islam", iako je jasno da sam hriščanin."
Veroispovest u ličnoj karti
U Egiptu je zakonska obaveza imati ličnu kartu u kojoj je i podatak o veri.
Bez lične karte nema pristupa obrazovanju, zdravstvu, zapošljavanju...
Peter Ramsis al Nagar je advokat koji zastupa 3200 kopta koji su primorani da žive sa muslimanskim ličnim kartama:
"Prisiljeni ste da uzmete muslimansku ličnu kartu ili je jednostavno nećete imati, a ako je nemate, u Egiptu ne možete da živite."
Ima, međutim, još mračnijih priča o prisilnoj islamizaciji.
Nahlu je zet, musliman, prisilio da se uda za muslimana, potom su je tukli kako bi je naterali da pređe na Islam.
Sada ima muslimansku ličnu kartu, koju država odbija da promeni, iako se u međuveremnu preudala za kopta.
"Gde će me sahraniti kada umrem? Neću da me sahrane u muslimanskom grobu."
Prislina islamizacija egipatskih kopta je vruća tema u Egiptu, iako je pojedinačne slučajeve vrlo teško dokazati.
Mnogo su očigledniji slučajevi u kojima egipatska vlada pokušava da natera ljude da, uprkos njihovoj volji, zadrže muslimanski identitet.
Ima čak i primera da su se osobe poput Imana i Nahle na sudu uspešno suprotstavile državi.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, međutim, te presude najčešće ignoriše.
U sekularnoj državi u kojoj muslimani i hrišćani uglavnom mirno žive jedni uz druge, nameće se pitanje zašto nečija veroispovest mora obavezno da bude navedena na ličnoj karti.
Brojni pokušaji BBC-ja da od Ministarstva unutrašnjih poslova u Kairu dobije odgovor na pitanje da li država može da smatra muslimanom nekoga ko praktikuje drugu veru i odlučno odbacuje muslimanski identitet koji mu vlasti nameću, završili su, na žalost, bez uspeha.
http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2010/01/100107_copts.shtml
Izdvojila sam ovaj članak da se vidi svež primer agresije islama na volju ljudi, nešto
slično dešavalo se stolećima i kod nas na šta je i patrijarh ukazao no to mu se
zamerilo po meni neopravdano.
