Необични становници морских дубина

Отприлике 71% површине наше планете је прекривено водом.
Више од половине ове водене површине је дубље од 3000 метара.Научници претпостављају да тренутно познају око 230.000 облика живота у морима,али да коначни број може да буде и 10 пута већи.

Иако се врше велика истраживања,највећи дио оцеана још увијек је неоткривен због великих дубина које отежавају истраживања.

Овдје ћемо да представимо неке од необичних становника загонетног нам оцеана.


Anglerfish

Viperfish

Giant Isopod

Black dragonfish

Angler

Gulper Eel

Vampie squid

Sabre tooth

Blobfish

Bathysaurus

Oarfish

Frilled shark

Collosal squid

Баш ме занима какве су оне на већим дубинама које су још неоткривене.

bas, ko zna..... ma i tu ima jos da se istrazuje. ko zna koliko dugo vremena ce proci pre no sto nas opbraduju sa jos kojom egzoticnom slikom. A zamisli kakav je tu pritisak vode.... Verovatno kao zelatin.

Ovo je kao muzej HR Gigera Daj jos slika, odlicna tema !

vau, zaista lepo posebno oarfish mi se svidja. ...

Ево још неких.





































Ако неко има још нека постави.

Да наставимо...

BRAVO za temu

Ево извукох још неке живуљке из морских дубина на свјетло монитора.

Ambon scorpionfish





Chimaera





Pygmy SeaHorse





Pistol Shrimp

Ево још неке допливаше.


http://2.***************/_ckBlasgNSzg/SVgDnld90II/AAAAAAAAKOE/Vfmp9aTFN_0/s1600/hatchetfish%2BEyes.jpg

Morska sasa...bas su mi cakane

Morske sase su sesilni, solitarni žarnjaci (Žarnjaci su životinje iz tipa Cnidaria) koji imaju oblik polipa šestozračne simetrije – cilindrično telo sa često velikim brojem (i po nekoliko stotina) vrlo pokretljivih pipaka oko usnog otvora. Za razliku od korala, sa kojima su najsrodnije, nemaju skelet.
Za podlogu su pričvršćene pedalnim diskom i sekretom koji je lepljiv. Nisu potpuno sesilne i mogu se malo kretati praveći kružne pokrete ili čak plivati pomoću tentakula i talasastim pokretima diska.

Šestozračna građa ogleda se u tome što im je unutrašnjost tela (gastrovaskularna duplja) podeljena na komore pregradama (septama) kojih najčešće ima 6 ili 6n, mada se mogu naći i po 5 ili 10.

Žarne ćelije su razbacane po čitavoj površini tela, ali su najbrojnije na tentakulama i oko usnog otvora.

Nervni sistem je difuzan, odnosno, izgrađen od nervnih ćelija povezanih tako da grade mrežu u osnovi epidermisa i endodermisa.

Morske sase se razmnožavaju uglavnom polno, dok neke usamljene jedinke mogu da se razmnožavaju i bespolno, deobom i pupljenjem. Najčešće su odvojenih su polova, mada ima i hermafroditnih vrsta.

Медуза


Медуза је један од морфолошких облика жарњака (Cnidaria) који води слободнопливајући начин живота, размножава се полно и има облик звона чиме се разликује од другог облика - полипа.
Изгед медузе подсјећа на звоно или кишобран.

На звону се уочавају двије површине:
- ексумбрела, спољашна и испупчена;
- субумбрела је унутрашња и удубљена, у њој се налазе уста

Тијело медузе изграђено је од само два слоја ћелија:
- ектодермиса, спољашнег и
- ендодермиса, унутрашњег

Између ових слојева се налази желатинозна, пихтијаста маса тзв. мезоглеја.Мезоглеја је цемент који повезује те слојеве и истовремено даје читавом тијелу чврстину неопходну да се одупру јаким ударима морских таласа.

Медузе су животиње код којих се први пут јавља нервни систем у најпростијем облику, тзв. мрежасти нервни систем.Састоји се од звјездастих нервних ћелија међособно повезаних у мрежу. Ако медузи дотакнете само један пипак, она ће се читава згрчити јер се надражај овом мрежом пренео кроз читаво тијело.

Садрже највише воде од свих животиња. Ако медуза доспе на копно и осуши се, од ње остаје сићушна грудва која је око хиљаду пута лакша од живе медузе (преко 95% њиховог тијела чини вода). Овако једноставне животиње успјеле су да преживе период од, сматра се, 650 милиона година. (Упоређења ради, старост савременог човијека, Homo sapiens sapiens, процјењује се на око 35 – 40 000 година.) Дакле, са правом им припада титула најстаријих еуметазоа. Титула би могла да им припадне и по лијепоти јер се неке од њих живо обојене сврставају међу најлијепше животиње.

Посебна особина ових животиња јесу жарне ћелије или книде по којима су и добиле латинско име – Цнидариа (гр. knide=жара, коприва). Жарне ћелије су сконцентрисане највише око усног отвора и на пипцима.Састоје се се из сићушне капсуле у којој је спакован кончић на чијем се крају налази бодљица са улогом харпуна (забада се у тијело жртве).Ове ћелије луче паралишућу отровну супстанцу која може бити фатална и за човјека (у питању су неке тропске медузе). Жарне ћелије које су једном употребљене брзо пропадају и замијењују се новим. Паралисан плијен помоћу пипака помјерају до усног отвора и гутају. Могу да прогутају плијен који је неколико пута крупнији од њих самих.

Медузе су име добиле по личности из грчке митологије Медузи, једној од три наказне кћери морског бога Форкија. Прича каже да је Медуза била прелијепа дјевојка са дугом, таласастом косом док је богиња Атена није претворила у наказу, а њену косу у змије отровнице. Свако ко би је угледао скаменио би се од страха.

Морски коњић



Морски коњић је назив који се користи за врсте морских риба из породице Synggnathindae, али превасходно за род Hippocampus.

Сви представници породице се одликују овалним, издуженим тијелом које се завршава дугом цевастом њушком са малим устима на њеном крају. Тијело покривају коштани прстенови који га штите.Могу да окрену главу на разне стране, а очи оје се налазе истурене на малим коштаним испупчењима, могу да померају независно једно од другог.

Претежно се хране малим љускарима које усисавају у уста.Кад утврде да им је плијен близу, хитро га зграбе, или са удаљености од 3 цм једноставно усишу.
Настањују мора тропског и умијeреног појаса и подносе воду различитог салинитета.
Најчешће се налази на морском дну обраслом морском травом, у топлим плитким водама.Да их водене струје не би однијеле, дугим репом који је посебно прилагођен за хватање закаче се за најближу биљку.



Слаби су пливачи пошто плива усправно, а непријатељу може умакнути тако што ће попримити боју подводног биља.

Постоји 35 врста морских коњића, од 2,5 цм патуљасти, па до 25 цм великог малајског морског коњића.