Sve što ste hteli da znate o novcu, a niste imali koga da pitate

Богме пријатељу, ако си задње три године чувао паре, дебело си профитирао, јер нпр. стан који је у Београду коштао 120 хиљада евра пре 3 године, данас кошта око 85 хиљада... Камату на новац да и не помињемо...
Ovo je izuzetan period kada su cene nepokretnosti ozbiljno pale,ali ne znam kakvo je stanje u odnosu na skupocene metale i druge vaznije proizvode.Sada se u mnogim gradovima stanovi i lokali ne mogu izdati u zakup ili su zakupnine preniske.
 
Необично ми је то што човеку који је дипломирани економиста, морају објашњавати основне ствари из рачуноводста и из платном промета. Просто је невероватно којом брзином и којом темељношћу је побрисано сво знање које је, чињеницом да је завршио економски факултет, Младен морао имати.

Али хајде, сад, објаснићу. Таман пошто ме је Катепилар замолио да то објасним. Ово је упућено неекономистима и дипломираном економисти Младену Бањцу. Управо познавање рачуноводства и функционисања платног промета је најбољи контрааргумент за Младенове тврдње.

=> Свако привредни субјекат има имовину. Сваке године, 31.12., привредни субјекат (предузеће, банка, друштво за осигурање, лизинг кућа...) дужно је да саставља извештај о својој имовини. Тај извештај се зове биланс стања. У том извештају, имовина се приказује по облику и по изворима.

=> Шта значи приказивање имовине по облику? То значи да се имовина приказује по облику у којем постоји, а то је: готовина (благајна и текући рачун), залихе хладно ваљаних лимова, машина за сечење лимова, управна зграда и радионица. Имовина приказана по облику назива се АКТИВА

=> Шта значи приказивање имовине по изворима? То значи да се прикаже одакле потиче имовина. Имовина може бити финансирана сопственим средствима власника или позајмљеним средствима. Део имовине који је финансирао власник Жика се зове КАПИТАЛ, док је део имовине који је финансиран Перином позајмицом, зове се ОБАВЕЗА. Имовина приказана по изворима зове се ПАСИВА. Пасива је збир капитала и обавеза.

=> Основна рачуноводствена једнакост гласи да је АКТИВА = ПАСИВА. Односно, проширено: АКТИВА = ИМОВИНА + ОБАВЕЗЕ.

=> Свака ставка из активе и пасиве има свој рачун који има две стране: дуговну (лева страна Т рачуна) и потражну страну (десна страна). Повећање ставки активе евидентира се на њиховог дуговној (левој страни), док се смањења евидентирају на на потражној (десној страни). Код рачуна пасиве је обрнуто.

=> Основно правило код књижења пословних промена јесте да СВАКА ПОСЛОВНА ПРОМЕНА ТАНГИРА БАР ДВА РАЧУНА (било у активи и пасиви, било само у активи или само у пасиви)

Ради прегледности, код учења рачуноводства користи се такозвани «Т конто», што у случају биланса стања представља упоредни преглед активе и пасиве, где је актива на левој а пасива на десној страни. У случају појединачних ставки, Т конто представља приказ промена (повећања и смањења које су се догодиле на тој ставки)




Приказ Т конта
Uploaded with ImageShack.us



Uploaded with ImageShack.us
 
Poslednja izmena:
Ако би вас упитали, колико има новца субјекат чији хипотетички биланс сам дао у претходном случају, одговор је:

360.000 динара!
290.000 + 70.000 динара.

Дакле одговор на питање тражи се на страни активе биланса стања. Зашто? Зато што тамо видимо имовину по облику. У пасиви видимо само ко је и колико финансирао ту имовину.

Поједностављена прича биланса била би:
Жика је уштедео 1.500.000 динара. Дошао је код Пере банкара и затражио позајмицу. Пера му је одобрио позајмицу од 915.000 динара.
Жика сада има 2.415.000 динара од којих је већи део његове личне паре (КАПИТАЛ), а део је позајмљен од Пере банкара (ОБАВЕЗА) Жика отвара фирму за прављење олука. За то му треба: канцеларијски простор, радионица, машина и материјал.
Жика све то купује и плаћа у износима који су наведени у табели (погледајте позиције 1. 2. 3. и 4. у активи).
када је извршио све потребне куповине и исплатио добављаче, имамо стање као што је у табели.
Дакле, од 2.415.000 динара, Жика је потрошио 2.055.000 динара. преостало му је дакле 360.000 динара и то 290.000 на текућем рачуну (позиција 5.) и 70.000 у благајни (папирни и ковани новац, позиција 6.).

Занима ме да ли је ово јасно?
Треба ми одговор, пре него што кренем даље на пример банке и објашњење апсурдности Младеновог тражења новца у пасиви, односно тврдње да је нека позиција пасиве новац сам по себи...

И савет, немојте мислити да је рачуноводство нека гноза намењена само посвећенима. Рачуноводство је једна најлогичнија област у економији. Нема ту метафизике, већ само једноставне логике која се прецизно и доследно мора примењивати. Ако се нешто и не разуме из рачуноводства, побогу, па то се да објаснити. Осим уколико неко не жели да сазна, не жели да му буде објашњено, не уме да схвати. У том случају и рачуновдство се може видети и неекономистима представљати као магични свет у којем живе зли тролови, виле Равиојле, једнорози, хобити, зле орке, Хари Потер и полукрвни принц, Баш челик и сл...
 
Poslednja izmena:
Младен је збуњен функционисањем платног промета. Када би престао да пројектује М1 монетарни агрегат у платни промет, неке ствари би му биле биле јасније. Имам дилему да ли он не уме то да схвати или неће то да схвати? Прва могућност је мање вероватна, јер из досадашње преписке видим да Младен није глуп (мада чак не треба пренебрегнути да појединац може имати лимите разумевања у областима у којима се то, по дифолту, то не би смело очекивати). Зато ми се вероватнијом чини друга могућност.

Циљ садашњег излагање јесте да покажем како платни промет не функционише на начин на који Младен замишља. Неко ће се упитати: зашто сам се наврзао на платни промет и скрећем дискусију? Ово није скретање дискусије, зато што управо Младенова прича место акције преноси и на платни промет. Он мисли да се ћирибу-ћириба бескрајне акције аутоматски ефектуирају и у платном промету. Ја кажем да није тако. Начин на који платни промет функционише управо је контролни механизам који знатно ограничава оно о чему прича Младен.

Идемо на објашњење основног контролног механизма у платном промету. Који је то основни контролни механизам у функционисању платног промета? Па управо «двоструко покриће» с којим се Младен спрда и којег сматра непотребним (кроз његове поруке видим да он то замишља као да за реализацију трансакције треба обезбедити 2х више пара него што трансакција заиста износи. Смешно!)

Шта је «двојно покриће»? Зашто је потребно «двоструко покриће»?

Двојно покриће јесте захтев да предузеће које захтева извршење трансакције има покриће код пословне банке, као и захтев да пословна банка има покриће код НБС. У конкретном примеру: Један клијент – једна пословна банка – НБС то значи:
1) Да би клијент могао да у платном промету затражи извршење трансакције плаћања од 1.000 динара, он мора имати 1.000 динара на свом текућем рачуну код пословне банке
2) Да би пословна банка извршила ту трансакцију плаћања од 1.000 динара, она мора имати најмање 1.000 динара на свом рачуну код НБС.

Још пластичније,
1. Клијент Мирко: Платите Јовици 1.500 динара са мог текућег рачуна
Банка: Не може. Имате само 1.000 динара на рачуну
2. Банка А: Платите банци Б 1.500 динара са мог текућег рачуна
НБС: Не може. Имате само 1.000 динара.

То практично значи да ће се клијентов налог за плаћање извршити уколико банка има покриће код НБС, а и то само у висини тог покрића, а овде је то 1.000 динара. Дакле, за извршење трансакције потребно је 1.000 динара. (Збуњени Младен мисли да је потребно 2.000. Не, није.), Зашто 1.000 динара? Зато што је једина релевантна евиденција електронског новца она код НБС, а ту је евидентирано само 1.000 динара које је клијент раније стекао.

Ово је случај када се плаћање врши између клијената различитих банака. Ево и графичког приказа са укљученом другом банком и и клијентом у чију корист се врши плаћање.



Uploaded with ImageShack.us

Запамтите: ниједно плаћање између два клијента различитих банака и/или две банке, не може се обавити без НБС!

Ако је јасно функционисање платног промета који се обавља између клијената различитих банака, можемо ићи даље на објашњење фунцкионисања платног промета између клијената исте банке.


п.с. одговор на Младенов пример са цитираног црногорског линка.
Ако би банка одобрила тих 900 јединица кредита, била би неликвидна јер не би могла да врши плаћања у платном промету. Од тих 1000 примљеног депозита, 100 се држи на издвојеном рачуну код централне банке и он се не може користити за плаћање. Преосталих 900 је пласирала као кредит. За платни промет њој је преостала НУЛА. НЕЛИКВИДНОСТ.
 
Poslednja izmena:
@De_Sisti,
Пошто си решио да игноришеш моје одговоре и почео да причаш сам са собом спамујући тему свим и свачим само да одвучеш пажњу са суштине, ја на то нећу трошити своје време јер га немам на бацање. Оно што боде очи је да не користиш ни једну једину референцу која би потврдила твоје тврдње да банке не креирају новац. Зато ћу ја једноставно цитирати званичне изворе, па нека свако у складу са својом памећу процени ко говори истину:

Председник монетарног одбора НБС (непосредно пре Шошкића), директор Новосадске банке и професор банкарства Војин Бјелица овако каже у свом уџбенику Финансије, поглавље Монетарне финансије:

"Општа је законитост да количина новца треба стално да расте, јер у условима растуће привредне активности нужно расте и потреба за повећањем количине новца. Ова законитост се може изменити само изузетно и привремено због повећања коефицијета обрта средстава или других објективних чинилаца. У креирању новчане масе, Народна банка Југославије је заступљена маргиналним износима непосредног давања кредита комитентима (само за буџет федерације). Пословно банкарство се појављује као основни давалац кредита, а тиме и секундарног креирања новца.

У наставку каже:
Kreditna aktivnost banaka omogućuje da banka stvara novac
na taj način što monetizuje svoju aktivu.
Najčešći i najtipičniji slučaj kreiranja novca je kada banka odobrava kredit nekom od svojih komintenata
.“
I još dodaje: "Banka svojom kreditnom funkcijom kreira depozitini novac! Sa gledišta funkcije kreiranja novca, nije bitno da li se kredit odobrava u knjigama ili u gotovom“.

Или онај "црногорски пример" (што само имбецил може рећи, јер је тај пример структурно идентичан са свим другима који се уче на осталим факултетима и школама, само са другим цифрама). Каже предавач овако:

“Problemi” u kontroli ponude novca, na što CB ne može da utiče
CB ne utiče na to koliko će novca građani držati u gotovini a koliko deponovati u banke. a. što se više novca deponuje, veće su rezerve ali je i veći iznos kreiranog novca od strane bankarskog sistema, b. Što je manje depozita, manje rezerve, i manje novca banke mogu kreirati.

CB ne utiče na iznos novca koju će banke pozajmiti putem kredita. a. Novac kreiran od strane bankarskog sektora zavisi od toga koliko kredita ta banka odobri, b. Ukoliko banka odluči da će držati rezerve na većem nivou od nivoa koji je propisala CB ponuda novca se smanjuje kao i mogućnost kreiranja novog novca.

Необично ми је то што човеку који је дипломирани економиста, морају објашњавати основне ствари из рачуноводста и из платном промета. Просто је невероватно којом брзином и којом темељношћу је побрисано сво знање које је, чињеницом да је завршио економски факултет, Младен морао имати.
Да се све речено односи и на економске школе и факултете, видимо по стању домаће економије и потпуном одсуству идеје и моралних скрупула међу режимских економистима који саучествују у растурању ове државе.
Младен је збуњен функционисањем платног промета. Када би престао да пројектује М1 монетарни агрегат у платни промет, неке ствари би му биле биле јасније. Имам дилему да ли он не уме то да схвати или неће то да схвати? Прва могућност је мање вероватна, јер из досадашње преписке видим да Младен није глуп (мада чак не треба пренебрегнути да појединац може имати лимите разумевања у областима у којима се то, по дифолту, то не би смело очекивати). Зато ми се вероватнијом чини друга могућност.
Ја функционисање платног промета одлично познајем и сво то твоје спамовање теме има само један циљ, а то је да одвучеш пажњу читалаца и избегнеш одговор на главно питање: шта је то секундарна емисија новца ( новчана мулитипликација) и какве везе има РТГС са интерним платним прометом? Нема никакве, што је један од бројних доказа да текући рачуни јесу новац.
одговор на Младенов пример са цитираног црногорског линка. Ако би банка одобрила тих 900 јединица кредита, била би неликвидна јер не би могла да врши плаћања у платном промету. Од тих 1000 примљеног депозита, 100 се држи на издвојеном рачуну код централне банке и он се не може користити за плаћање. Преосталих 900 је пласирала као кредит. За платни промет њој је преостала НУЛА. НЕЛИКВИДНОСТ.
Ту нема проблема ни застоја, јер рачун банке код НБС свакодневно бележи приливе по основу текућих прихода и краткорочних позајмица за превазилажење неликвидности, а ту је и почетни капитал банке, што све заједно обесмишљава било какво истицање РТГС-а и ЦБ као наводне препреке у креирању новца. То може само потпуни лаик или неко ко се прави луд због сукоба интереса, нема треће.
 

Prilozi

  • Kreiranje i poništavanje novca1.jpg
    Kreiranje i poništavanje novca1.jpg
    33,2 KB · Pregleda: 6
Poslednja izmena od moderatora:
Дакле, ипак је моја претпоставка од пре неколико страница (и месеци) била тачна, ЦБ је тата, а пословне банке су јој подређене, а не обрнуто, да ЦБ служи као маска за пословне банке...

Tako je.
 
Ако довољно чврсто верујете у деда Мраза и он ће постати стваран :)
Evo, sa sajta Ekonomskog fakulteta u BG

http://one.ekof.bg.ac.rs/~monetarna/data/monetarna2.pdf

Primarna emisija i monetarno kreditna multiplikacija.
И шта пише ту , хајде цитирај. Пошто нећеш ти, ја ћу:

наслов: ЕМИСИЈА И ПОНИШТАВАЊЕ НОВЧАНЕ МАСЕ (страна 9)

Стварају је пословне банке кроз процес монетарно-кредитне мултипликације:

Канали:
1. промена банкарских кредита (на првом месту!)
2. промена девизних резерви (опционо, није обавезно, моја прим.)
3. промена ограничених (орочених, моја прим.) депозита
4. купопродаја хартија од вредности

Банкарски кредити и промена девизних резерви представљају бруто креирање новца од стране банкарског сектора!

У наставку, на страни 11:

БАНКАРСКИ КРЕДИТИ

- основи канал новчане емисије
- не из фондова акумулације (постојећег новца), већ из "банкарских средстава"

Такође се истиче да је "кредитирање пословних банака у тржишним условима ниско, углавном преко купопродаје хартија од вредности (то су они чувени кредити ЦБ за одржавање ликвидности на рачуну банке), а не за кредитирање привреде нити потрошње, тј. не за повећање новчане масе. То раде пословне банке путем кредита које саме креирају ниизчега (а и како би другачије, када је у питању апстрактни фиат новац).

Још експлицитније имате на овом линку: www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat310.ppt , наслов је "Новац и банкарство", где на страни 40-42 професор каже:

- Банке саме креирају новац (тим речима)

- Два основна принципа:

1. Биланси (салдо моја прим.) на пролазним рачунима су највећи део залиха новца
2. Банке креирају билансе пролазних, тј. текућих рачуна давањем кредита!

Све јасно као дан, све званични извори и ја заиста не знам око чега се ми расправљамо?!

П.С. Такве испаде и аутоголове је правио и Јокић, па смо се ваљали од смеха. Зато ти препоручујем да сопствене изворе ипак прочиташ пре линковања :mrgreen:
 
Poslednja izmena od moderatora:
Извини за кашњење у одговору

Mladene,
primer koji ste naveli me strasno podseca na primer u knjizi iz koje sam ucio pre par godina, i sad se ziv jedem sto knjigu nisam kupio nego pozajmio.
Takodje je bilo reci o rezervama, i da kada je rezerva banke 100% kolicina novca je ista, ali kada se rezerva smanji krajnji rezultat je veca suma novca u opticaju. Receno je i da je bankama u interesu sto manja obavezna rezerva. Toga se gotovo sigurno secam.

Ali ne znam kako da tu cinjenicu shvatim...

Неразумљиво ти је зато што у причу није укључен новац којим се плаћања заправо врше (небитно да ли је папирни, ковани или електронски)

Da li se slazete da se sve uplate i isplate evidentiraju na racunu poslovne banke koji se vodi kod NBS? Pretpostavicu ovde da se slazete (ukoliko smatrate da gore izneto misljenje nije tacno, recite), pa mozemo da zamislimo jos jedan hipoteticki primer...

Recimo da u drzavi postoje samo cetiri subjekta - klijenti A1, A2, banka B i Narodna banka Srbije.

A1 odlazi u banku B i polaze na tekuci racun 1000 din. Tih 1000 dinara se evidentiraju na racunu banke B koji se vodi kod NBS.
Dakle, u opticaju je trenutno 1000 dinara, sa obaveznom rezervom od 10%.

A2 odlazi u banku B i zahteva kredit u iznosu od 900 dinara.
Banka B mu odobrava kredit i isplacuje navedenu sumu.
Na racunu banke B koji se vodi kod NBS je sada samo 100 dinara, samo obavezna rezerva.

Mene zanima sledece... sta se desava ukoliko sutradan prvi klijent, A1 ode u banku da bi podigao pare sa svog racuna po vidjenju? Sta ce uraditi banka? Da li mu moze isplatiti njegovih 1000 dinara, zanemarimo ovde kamatu?

Na njegovom racunu stoji zapisanih 1000 dinara ali na racunu banke B kod Narodne banke je samo 100 dinara.
Sta banka moze da uradi?
De Sisti, ovo je i za Vas pitanje, takodje.

Пример је мало непотпун, зато се не може дати једнозначан одговор (није описано шта ће клијенти радити са новцем, коме плаћати, нити је за пример довољно употребљива претпоставка о само једној пословној банци у систему) ,већ одговор у виду могућности

1) Ако оба лица траже исплату у папирном и кованом новцу, ситуација је следећа. Банка А тражи од НБС 1.900 динара у готовом. НБС каже, "не може, пошто на вашем рачуну код нас има само 900 динара, јер смо вам 100 динара пребацили у издовјене динарске резерве. Даћемо вам 9 новчаница од по 100 динара". Кад Банка А добије тих 10 новчаница, стање на њеном рачуну код НБС је 0, што она мора евидентирати у свом билансу стања (дакле, имаће 0 на текућем рачуну у активи и 900 динара у благајни, буквално на шалтеру). Клијент А2 долази по паре из кредита. Банка ми исплаћује 9 новчаница од по 100 динара. Након тога у банци нема ни једног јединог динара. Што значи да клијент А1 неће моћи да подигне ни један једини динар, од својих 1.000 динара.

Ако било које лице тражи бар делимичну исплату у готовини, Банка А ће морати да тражи од НБС потребни износ што ће резултирати смањењем стања на њеном рачуну код НБС за тражени износ папирног и кованог новца.
-------------------------------------------------------------------------------

2) Ако ниједно лице НЕ тражи исплату у папирном и кованом новцу већ електронски, онда имамо две могућности:
-------------
2а) Клијенти А и Б врше поптуно или делимично плаћање субјектима ван Банке. Уколико је збир тих плаћања у опсегу 1.001-1.900 динара, Банка неће моћи да изрши налоге, односно моћиће да из изврши делимично, до 1.000 динара колико износи њено покриће на рачуну код НБС. Уколико је збир плаћања до 1.000 динара, налози ће се и то ће се евидентирати на њеном рачуну код НБС и то као смањење, чиме се смањује њено покриће код НБС (ако је исплаћено 770 динара, Банка има покриће само у износу 230 динара и то је максимум до којег се могу извршити следећа плаћања према клијентима других банака.
------------
2б) Клијенти А и Б врше плаћања врше клијентима исте Банке. Банка се у том случају може и даље играти депозит-кредит игара (максимална мултипликација), али ту је квака 22 која гласи:
---што се игра више захуктава то се ствара већи јаз између потреба клијената за плаћањем и банчине способности за плаћање.--
У случају обавезне резерве од 10%, почетни износ од 1.000 мултипликоваће се на 10.000 динара и ту се стаје.

Хајде да видимо каква је ситуација код банке након завршетка мултипликације (не заборавимо да говоримо о томе да се мултипликација одвила у оквиру само једне банке):

=> 10.000 динара = Банка има ОБАВЕЗУ према власницима депозита које је примила
=> 9.000 динара = Банка има ПОТРАЖИВАЊЕ за кредите одобрене зајмопримцима
=> 1.000 динара = Банка има ПОТРАЖИВАЊЕ од НБС за издвојене обавезне резерви
=> 0 динара = Банка нема новаца на свом текућем рачуну код НБС = .

Погледајте биланс:


Uploaded with ImageShack.us


Шта се може закључити?

А) Процесом мултипликације дошло је до тога да је постепено, корак по корак, сав новац Банке А код НБС (који је покриће за обављање плаћања у платном промету) прешао у издвојену резерву (која се не може користити у платном промету). На тај начин, стање текућег рачуна банке смањило се на нулу, док су издвојене резерве порасле на 1.000 динара.

текући рачун банке => 1.000 динара => издвојене обавезне резерве

Шта то значи? То значи да је банка је дошла у стање ЕКСТЕРНЕ НЕЛИКВИДНОСТИ, јер нема покриће ни за једно једино плаћање према другој банци/клијентима друге банке. Претходно речено добија још већу тежину ако се на уму има следеће:

Мултипликација нужно подразумева укључивање више РАЗЛИЧИТИХ субјеката (а не да се у мултипликацији врте два иста субјекта, јер је то економски сулудо). То значи, да се са сваким кораком мултипликације повећава број учесника, при чему се екстремно брзо се повећава вероватноћа појаве учесника којем ће бити потребно плаћање ван банке. У постављеним условима (депозит 1.000, резерва 10%) до завршетка мултипликације долази у отприлике 73-ем кораку. Уколико преоптимистично претпоставимо да вероватноћа да сваком новом учеснику неће бити потребно плаћање ван банке износи 95%, добијамо да је вероватноћа да се након 73 итерације неће појавити ниједан клијент којем неће требати плаћање ван банке остати тако износи смешних 2,36%! Ево преглед за вероватноћа за другачије почетне претпоставке


Uploaded with ImageShack.us

Б) кредити, уобичајено, имају дужи рок доспећа од депозита. То значи да ће пре доћи до одлива по основу исплате депозита него до прилива по основу отплате кредита. Такође, кредитном мултипликацијом никада се неће доћи у ситуацију да укупан збир кредита (то банка потражује) буде већи од укупног збира примљених депозита (то банка дугује). Имајући то у виду, као врло озбиљан јавља се и изазов ИНТЕРНЕ НЕЛИКВИДНОСТИ, због величинске и рочне неусклађености обавеза и потраживања банке.
-------

Тако да прича уопште није толико једнодимензионална и скраћена, каквом је покретач теме жели приказати. Основа грешка покретача теме јесте што феномену мултипликације приступа без узимања у обзир ограничења ликвидности. Врло је вероватно да узрок те грешке његово искључиво ослањање на уџбенике из области монетарне економије који најчешће примењују тај једнодимензионални приступ, али који то чине не из разлога зато што сматрају да друга димензија не постоји, већ зато што је циљ тих уџбеника да феномен мултипликације приближе онима који са њим ПРВИ ПУТ СУСРЕЋУ. Тај методолошки приступ Младен схвата као да друга димензија феномена и не постоји (или постоји на начин на који он мисли да постоји).

Такође, схватите да рентабилност и ликвидност не иду напоредо једно с другим.
Из примера се види, да када се циља максималан профит, ризикује максимална неликвидност. И обрнуто.

Ето... Питања? :)
 
Poslednja izmena:
Ако довољно чврсто верујете у деда Мраза и он ће постати стваран :)
И шта пише ту, хајде цитирај. Пошто нећеш ти, ја ћу:

http://one.ekof.bg.ac.rs/~monetarna/data/monetarna2.pdf
Погледај ти слајд 18, 22 и 23.
Шта се из њих може закључити?
Нарочито из слајда 22?



Такође, шта пише у слајду 44 (последња реченица) овог твог линка?
www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat310.ppt
То ти је још Дејан Јокић говорио, али теби није улазило у главу...
 
Poslednja izmena od moderatora:
Идемо још мало информисања.

Шта се ради са добити коју оствари НБС?

Закон о НБС, чланови 77. и 78.

Члан 77

Република Србија је власник целокупног капитала Народне банке Србије.

Капитал Народне банке Србије чине основни капитал и посебне резерве.

До достизања износа минималног основног капитала Народне банке Србије од 10.000.000.000 динара, целокупна добит Народне банке Србије распоређује се у основни капитал.

После достизања износа минималног основног капитала из става 3. овог члана, целокупна добит Народне банке Србије распоређује се у посебне резерве Народне банке Србије до достизања износа ових резерви од 20.000.000.000 динара.

После достизања износа минималног основног капитала из става 3. овог члана и износа посебних резерви из става 4. тог члана, добит проистекла из курсних разлика и ревалоризационих резерви Народне банке Србије распоређује се на следећи начин: 33,3% у основни капитал и 66,7% у посебне резерве.

После достизања износа минималног основног капитала из става 3. овог члана и износа посебних резерви из става 4. тог члана, добит која није проистекла из курсних разлика и ревалоризационих резерви Народне банке Србије распоређује се на следећи начин: 10% у основни капитал, 20% у посебне резерве и 70% у буџет Републике Србије.

У складу са ставом 6. овог члана, Народна банка Србије део добити из тог става преноси буџету Републике Србије - у року од десет дана од дана достављања Народној скупштини годишњих финансијских извештаја Народне банке Србије, са извештајем овлашћеног ревизора.

Члан 78

Остварени губитак Народне банке Србије покрива се из посебних резерви и основног капитала изнад нивоа минималног основног капитала, а ако наведена средства нису довољна - из буџета Републике Србије или из хартија од вредности које у ту сврху, под тржишним условима, издаје Република Србија и преноси Народној банци Србије.

Хартије од вредности којима је покривен губитак, Народна банка Србије може наплатити и пре рока доспећа - продајом ради очувања текуће ликвидности, уз сагласност Савета.

Ако Република Србија не покрије губитак Народне банке Србије на начин утврђен у ставу 1. овог члана, тај се губитак покрива из добити Народне банке Србије остварене у наредним годинама, и то пре расподеле добити прописане чланом 77. овог закона
 
Клијенти А и Б врше плаћања врше клијентима исте Банке. Банка се у том случају може и даље играти депозит-кредит игара (максимална мултипликација), али ту је квака 22 која гласи: што се игра више захуктава то се ствара већи јаз између потреба клијената за плаћањем и банчине способности за плаћање.
То што ти лаконски зовеш "депозит-кредит игре" је ништа друго до емитовање жиралног новца правним и физичким лицима. И то је суштина. Способност за међубанкарска плаћања, као и способност да клијент подигне опипљиви кеш новац је нешто сасвим друго и то се покрива на начин који сам х пута навео.
У случају обавезне резерве од 10%, почетни износ од 1.000 мултипликоваће се на 10.000 динара и ту се стаје.
Хајде да видимо каква је ситуација код банке након завршетка мултипликације (не заборавимо да говоримо о томе да се мултипликација одвила у оквиру само једне банке):
Ало , како ће се мултипликовати? Јел новац квасац па да се сам од себе увећава и "мултиплицира"? Реторичко питање, пошто готовина остаје непромењења, шта се то онда увећава и којом "магијом"? Да није можда салдо на текућим рачунима клијената?
b8dec6ff42d911a362a30faddbb063a8.gif

http://one.ekof.bg.ac.rs/~monetarna/data/monetarna2.pdf
погледај ти слајд 18, 22 и 23.
Шта се из њих може закључити?
Нарочито из слајда 22?
Навео си документ (мени одавно познат) који најјасније могуће износи истину да су пословне банке основни креатор новачне масе. То исто кажу и сви инострани извори. Уместо да се бавиш тиме, ти затрпаваш тему смећем које нема везе са процесом креирања новца. Ја причам једно, ти реплицираш нешто десето? То је као да ја кажем види пада снег, а ти саставиш роман како у Аустралији сија сунце? Супер, сјајно, али какве то везе има са емитовањем, креирањем, тј. мултипликацијом новца што је чист еуфемизам за кривотворење пара?
Такође, шта пише у слајду 44 (последња реченица) овог твог линка?
www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat310.ppt
То ти је још Дејан Јокић говорио, али теби није улазило у главу...
Чак и да је тако (а није), опет се тврди да пословне банке креирају новац и то као главни извор новчане емисије! Не ЦБ, не држава, већ пословне банке како ја сво време тврдим. Па ако је тако и то сви кажу, плус статистички подаци о ликвидној динарској маси, плус реалне трансакције у виду безготовинског промета робе.

Друго, ништа не треба узимати здраво за готово, јер банкарство не би било банкарство када не би помешало истине, полуистине и лажи, зато се и базира на "поверењу". Њега нису измислили професори банкарства (и они су некад били студенти), већ банкари и златари далеко пре спуштања тих (полу) информација међ` масе.

Систем са само једном банком је потпуно исти као и са више банака, само нема ЦБ ни РТГС-а да посредују у међубанкарским трансферима, јер се новац директно пребацује и кружи са једног клијентског рачуна на други. За оне који не знају, ту нема никаквог реалног протока новца, већ се заправо шаљу и примају поруке, на бази којих банке онда једноставо дописују или бришу салда како на својим, тако и на текућим рачунима клијената који су најважнији у целој причи.

И у систему са једном банком, исто би постојао неки оснивачки капитал (почетна ликвидност банке и база за касније кривотворење), а ту је и тзв. централна банка да по потреби емитује новчанице, јер клијент за други новац и не зна, па би банка могла бити неликвидна ако добро не процени потребну резерву кеша коју мора имати при руци да би исплатила клијенте. Потпуно исти систем из времена металног новца којег су златари увек остављали довољно код себе за "недај боже", док су наивним клијентима уваљивали фалсификоване цертификате о депозите илити банкноте. Када су временом легализоване, ове банкноте су постале свима добро знане новчанице, али су лукави банкстери измислили трећи новчани медијум (текуће рачуне) да би несметало шишали овце, пардон клијенте.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Младене, шта пише у слајду 22?
http://one.ekof.bg.ac.rs/~monetarna/data/monetarna2.pdf

Ало мозгу, како ће се мултипликовати? Јел новац квасац па да се сам од себе увећава и "мултиплицира"? Реторичко питање, пошто готовина остаје непромењења, шта се то онда увећава и којом "магијом"? Да није можда салдо на текућим рачунима клијената?
b8dec6ff42d911a362a30faddbb063a8.gif

Погледај у билансу из примера.
 
Poslednja izmena:
Младене, шта пише у слајду 22?
http://one.ekof.bg.ac.rs/~monetarna/data/monetarna2.pdf

Погледај у билансу из примера.
То није одговор. Шта је извор додатног новца и о ком се то новцу ради, обзиром да се количина готовине није променила?! Мора да су салда текућих рачуна или ми се учинило
xmas_laugh.gif

Зашто мора да прода ХоВ или опозове зајмове???
МОжда проблеми са токовима готовине?
Аха, обрати пажњу да се ради о кеш новцу, а да је процес креирања жиралног новца око кога се "споримо" био давно пре тога. Пошто постоји обавезна резерва, банка мора да одговори на тај захтев, без обзира што се то њој можда не свиђа, јер сматра да јој не би угрозило ликвидност. Уколико постоји и та бојазан илити процена, онда је то само додатни разлог да се на време обезбеди. Хвала на пажњи и слободно питај и други пут
icon_wink.gif
 
То није одговор. Шта је извор додатног новца и о ком се то новцу ради, обзиром да се количина готовине није променила?! Мора да су салда текућих рачуна или ми се учинило
xmas_laugh.gif
То јесте одговор... ;) Мултипликовала су се потраживања (кредити) и обавезе (депозити). Количина новца остала је иста, као и на почетку, 1.000 динара. Али и тих хиљаду динара више нису расположиви, јер се налазе код НБС на издвојеном рачуну за резерве, ИМОБИЛИСАНЕ за платни промет. Зато тих 1.000 динара више нису на банчиној позицији Текући рачун, већ на позицији Потраживања по основу резерве.... Лепо ти кажем да погледаш приложени биланс стања... :)

Сад се сети моје реченице "што се игра више захуктава то се ствара већи јаз између потреба клијената за плаћањем и банчине способности за плаћање" и замисли шта би било да, по окончању мултипликације, сви зајмопримци одлуче да изрвше плаћање предузећима ван банке, односно сви депозитари да пренесу своју штедњу у другу банку?
- банци је потребно 19.000 динара да то спроведе
- банка има само 1.000 динара
:)
Капираш проблем?



Аха, обрати пажњу да се ради о кеш новцу, а да је процес креирања жиралног новца око кога се "споримо" био давно пре тога. Пошто постоји обавезна резерва, банка мора да одговори на тај захтев, без обзира што се то њој можда не свиђа, јер сматра да јој не би угрозило ликвидност. Уколико постоји и та бојазан илити процена, онда је то само додатни разлог да се на време обезбеди. Хвала на пажњи и слободно питај и други пут
icon_wink.gif
Прво, обавезна резерва је у примеру са слајда само 20%. Значи банци недостаје 80% депозита да би га исплатила у целости. ;)

Друго, потпуно је небитно да ли клијент жели папирне новчанице или жели да му банка изврши пренос на његов рачун у другој банци, ограничења су опет ту и то:
- при исплати у готовини: банка мора тражити готовину од НБС, али НБС ће рећи: СТОП! Немате покриће на вашем рачуну код нас. Не можемо вам дати готовину.
- при преносу на рачун истог клијента у другој банц : Банка да налог за пренос у РТГС, али НБС каже: СТОП! Немате покриће на вашем рачуну код нас. Не можемо извршити плаћање

Ето зато се у слајду каже да банка мора продати ХоВ.

Откуд ти проблеми, када су депозити (позиције обавеза из пасиве), по теби, новац?

Да ли уопште наслућујеш где грешиш? Немој пројектовати М1 у платни промет. Плаћања у платном промету не врше се монетарним агрегатом М1., већ електронским новцем који банка има код НБС. Схваташ?

Даље, када говорим о платном промету, "готовина" значи новац којим се врши плаћање, небитно да ли је он пре плаћања био у папирном или електронском облику.

Готовина (физички и електронски новац) је крв. Кредити банке су хормон раста. Депозити су материјал за хормон. Привреда је тело. Можеш ти тело да хормоном раста да увећаш и 10 пута, али ако нема довољно крви за то тело, оно ће се стропоштава... То је ограничење о којем говорим. Тело може расти само у мери количине крви и брзине њене циркулације. Банке су те које омогућавају раст тела и костију, али је НБС та која упумпава нову крв
 
Poslednja izmena:
То јесте одговор... ;) Мултипликовала су се потраживања (кредити) и обавезе (депозити).
Неће бити. То што си рекао важи само за орочене депозите. У томе је трик. Текући рачуни су посебна прича, без које није могућа мултипликација новчане масе. Ороченим депозитима се не врши промет, док се трансакционим илити салдима текућих рачуна обавља. Како оно рече професор: "биланси пролазних рачуна су највећи део новчане масе"! Не новчанице и кованице, већ салда текућих рачуна!

Количина новца остала је иста, као и на почетку, 1.000 динара. Али и тих хиљаду динара више нису расположиви, јер се налазе код НБС на издвојеном рачуну за резерве, ИМОБИЛИСАНЕ за платни промет. Зато тих 1.000 динара више нису на банчиној позицији Текући рачун, већ на позицији Потраживања по основу резерве.... Лепо ти кажем да погледаш приложени биланс стања... :)
Па није иста, зато се и зове мултипликација!
Сад се сети моје реченице "што се игра више захуктава то се ствара већи јаз између потреба клијената за плаћањем и банчине способности за плаћање" и замисли шта би било да, по окончању мултипликације, сви зајмопримци одлуче да изрвше плаћање предузећима ван банке, односно сви депозитари да пренесу своју штедњу у другу банку?
- банци је потребно 19.000 динара да то спроведе
- банка има само 1.000 динара
Капираш проблем?
Нема ту никаквих проблема, јер банка у старту располаже са одређеном ликвидношћу (почетни "капитал"), или као што си навео прода хартије од вредности или се задужи код НБС на веома кратак рок или код других банака које тог момента имају вишак ликвидности. Значи, бизнис се почиње са одређеном количином "легалног" новца, а после се рутински кривотвори ниизчега. Тако је и настало фракционо банкарство, само се нису кривотворила салда тк. рачуна, него банкноте.
Прво, обавезна резерва је у примеру са слајда само 20%. Значи банци недостаје 80% депозита да би га исплатила у целости. ;)

Друго, потпуно је небитно да ли клијент жели папирне новчанице или жели да му банка изврши пренос на његов рачун у другој банци, ограничења су опет ту и то:
- при исплати у готовини: банка мора тражити готовину од НБС, али НБС ће рећи: СТОП! Немате покриће на вашем рачуну код нас. Не можемо вам дати готовину.

Стварно си невероватан. Па баш зато што немају покриће за кривотворен новац, односно извршење међубанкарске трансакције, банке добијају ултракратке позајмице да би премостиле ту ситуацију или зајме једне од друге. За то време, емитовање пара ниизчега се наставља сасвим "нормално". Ево линка: http://www.nbs.rs/internet/latinica/30/30_4/30_4_4/index.html Или продају хартије од вредности, свеједно.
- при преносу на рачун истог клијента у другој банци : Банка да налог за пренос у РТГС, али НБС каже: СТОП! Немате покриће на вашем рачуну код нас. Не можемо извршити плаћање

Ето зато се у слајду каже да банка мора продати ХоВ.

Откуд ти проблеми, када су депозити (позиције обавеза из пасиве), по теби, новац?
Јел ти је речено милион пута да се ради о законски непознатој форми новца која је једнако ликвидна и тражена као да се ради о новчаницма и кованом новцу, јер јавност мисли да је у питању "огледало" готовине, а није. Видимо да тај новац двоструко превазилази количину кеша. У Америци и Канади, он чини 95% новчане масе. Сигурно нису дебили да своју робу и услуге размењују за илузију како ти тврдиш.
Да ли уопште наслућујеш где грешиш? Немој пројектовати М1 у платни промет. Схваташ?
М1 је ликвидна динарска маса којом се обавља промет добара услуга. Ако то кажу сви званични извори, ако то знамо и из искуства (безготовински кредити, хало), онда ту нема ни трунке дилеме. Међубанкарски платни промет је нешто што долази касније и то банке рутински покривају у сарадњи са тзв. народном банком.
Даље, када говорим о платном промету, "готовина" значи новац којим се врши плаћање, небитно да ли је он пре плаћања био у папирном или електронском облику.
Битно је. Нећемо мешати бабе и жабе. Кеш је кеш (физички преносива новчана потраживања), а жирални или електронски егзистира на другачијем медијуму (рачунарској меморији).
Готовина је крв. ДЕпозити из пасиве и кредити из активе су тело и кости. Можеш ти тело да мултипликацијом увећаш и 10 пута, али ако нема довољно крви за то тело и оно ће се стропоштати... То је ограничење о којем говорим. Тело може расти само у мери количине крви и брзине њене циркулације. Банке су те које омогућавају раст тела и костију, али је НБС та која упумпава нову крв
Ма готовина је само фракција укупне динарске масе. Слично је и другим земљама. Ено Јапан најављује потпуно избацивање готовине из промета. Изгледа да ће тада прећи на просту трампу, јер остадоше сиротани без новца z:D
 
Poslednja izmena od moderatora:
Неће бити. То што си рекао важи само за орочене депозите. У томе је трик. Текући рачуни су посебна прича, без које није могућа мултипликација новчане масе. Ороченим депозитима се не врши промет, док се трансакционим илити салдима текућих рачуна обавља. Како оно рече професор: "биланси пролазних рачуна су највећи део новчане масе"! Не новчанице и кованице, већ салда текућих рачуна!

Па није иста, зато се и зове мултипликација!
Нема ту никаквих проблема, јер банка у старту располаже са одређеном ликвидношћу (почетни "капитал"), или као што си навео прода хартије од вредности или се задужи код НБС на веома кратак рок или код других банака које тог момента имају вишак ликвидности. Значи, бизнис се почиње са одређеном количином "легалног" новца, а после се рутински кривотвори ниизчега. Тако је и настало фракционо банкарство, само се нису кривотворила салда тк. рачуна, него банкноте.


Стварно си невероватан. Па баш зато што немају покриће за кривотворен новац, односно извршење међубанкарске трансакције, банке добијају ултракратке позајмице да би премостиле ту ситуацију или зајме једне од друге. За то време, емитовање пара ниизчега се наставља сасвим "нормално". Ево линка: http://www.nbs.rs/internet/latinica/...4_4/index.html Или продају хартије од вредности, свеједно.
Јел ти је речено милион пута да се ради о законски непознатој форми новца која је једнако ликвидна и тражена као да се ради о новчаницма и кованом новцу, јер јавност мисли да је у питању "огледало" готовине, а није. Видимо да тај новац двоструко превазилази количину кеша. У Америци и Канади, он чини 95% новчане масе. Сигурно нису дебили да своју робу и услуге размењују за илузију како ти тврдиш.
М1 је ликвидна динарска маса којом се обавља промет добара услуга. Ако то кажу сви званични извори, ако то знамо и из искуства (безготовински кредити, хало), онда ту нема ни трунке дилеме. Међубанкарски платни промет је нешто што долази касније и то банке рутински покривају у сарадњи са тзв. народном банком.
Битно је. Нећемо мешати бабе и жабе. Кеш је кеш (физички преносива новчана потраживања), а жирални или електронски егзистира на другачијем медијуму (рачунарској меморији).
Ма готовина је само фракција укупне динарске масе. Слично је и другим земљама. Ено Јапан најављује потпуно избацивање готовине из промета. Изгледа да ће тада прећи на просту трампу, јер остадоше сиротани без новца

Чин мултипликације (небитно трансакциони-орочени депозити) неће, сам по себи, повећати платежну способност банке (тј. банчино стање на рачуну код НБС) ни за једну једину пару... А камоли динар. А камоли за цео износ одобреног кредита, мултипликованих кредита - односно мултипликованих депозита...

Једноставно, то тако у пракси не функционише.
Да би се то разумело, није потребно неко надљудско знање, већ је само потребно схватити да уџбеници из основа монетарне економије (намењени студентима који се с тим први пут упознавају) нису једини и коначни извор информација о томе како функионише централна банка, пословна банка, платни промет итд..

Током дана уследиће детаљнији одговор, али једино уколико икога, сем Младена, буде то занимало... У супротном, мало ћу да одморим од дискусије... Бар до тренутка док се не појави неко од ранијих учесника у дискусији или неко нови...

У вези моје поруке #329
Шта је «двојно покриће»? Зашто је потребно «двоструко покриће»?

Двојно покриће јесте захтев да предузеће које захтева извршење трансакције има покриће код пословне банке, као и захтев да пословна банка има покриће код НБС. У конкретном примеру: Један клијент – једна пословна банка – НБС то значи:
1) Да би клијент могао да у платном промету затражи извршење трансакције плаћања од 1.000 динара, он мора имати 1.000 динара на свом текућем рачуну код пословне банке
2) Да би пословна банка извршила ту трансакцију плаћања од 1.000 динара, она мора имати најмање 1.000 динара на свом рачуну код НБС.
1) Закон о платном промету, чланови 11., 32., уз објашњење "покрића" у члану 2. став 1. тачка 9
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon...m_prometu.html
2) Одлука о обрачуну и клирингу и о функционисању обрачунских рачуна банака код Народне банке Србије, тачка 4.
http://www.nbs.rs/export/sites/defau...rac_200443.pdf

И још
Готовина (физички и електронски новац) је крв. Кредити банке су хормон раста. Депозити су материјал за хормон. Привреда је тело. Можеш ти тело да хормоном раста да увећаш и 10 пута, али ако нема довољно крви за то тело, оно ће се стропоштава... То је ограничење о којем говорим. Тело може расти само у мери количине крви и брзине њене циркулације. Банке су те које омогућавају раст тела и костију, али је НБС та која упумпава нову крв

Ликвидност представља способност банке да у сваком тренутку располаже адекватним износом средстава неопходних за финансирање раста активе и благовремено покриће свих обавеза које доспевају. Ризик ликвидности је ризик од настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал банке услед неспособности банке да испуњава своје доспеле обавезе.
http://www.nbs.rs/internet/cirilica/55/55_6/55_6_4.html Прочитајте и остало са линка.
 
Poslednja izmena:
Чин мултипликације (небитно трансакциони-орочени депозити)
О којим депозитима се ради је централно питање ове дискусије и сам темељ преваре зване фракционо банкарство. Немој то гурати под тепих. Мултипликацијом салда текућих рачуна (што је само еуфемизам за новчану емисију) ствара се додатна ликвидност у систему или у преводу на српски, ствара се новац.

Код орочених депозита колико год да их мултипликујеш, не долази до раста ликвидности, јер су ти депозити "имобилисани" и са њих се не врше никаква плаћања. Просто речено нису новац. Можеш их мултипликовати од сада до вечности и никада нећеш створити нови новац, тј. нову ликвидност, а то је мач са две оштрице за банку, јер ако само мултипликује потраживања/обавезе, тек би онда имала проблема са сопственом ликвидношћу као и рентабилношћу, јер би и њени клијенти дошли у ситуацију да морају платити 1000 динара обавеза са свега 100 динара у оптицају. Да ли капираш о чему причам? Код текућих рачуна, обзиром да су њихова салда део залиха новца, таквих проблема нема. Односно нису ни приближно толико изражени, а не би их уопште било када би их неко сутра и званично прогласио за "legal tender", што они у пракси јесу.

Иначе, фракционо банкарство је измишљено давно пре појаве централних банака, СДК, ЗОП-ова и сл. Па кад је тако, докле ћеш више обмањивати народ скретањем приче на платни промет!

Што је најсмешније, тај исти пл. промет се несметано одвија упркос рутинском кривотворењу новчаних потраживања. У вези интерног пл. промета, довољно је да се само 1% одвија у првом кораку, то је опет јасан доказ да су текући рачуни новац, јер да нису, онда не би могао ни тај 1% да се изврши! Јел то толико тешко за схватити? И зашто се правиш блесав и игноришеш чињеницу да постоји читав низ механизама који омогућавају да се и међубанкарска плаћања одвијају без већих проблема?! А ако се и јави, то клијента не интересује, јер њему у уговору стоји да располаже својим салдом без икаквих ограничења. Зато су ту међубанкарске позајмице и дневни кредити за ликвидност, као и почетни "капитал" банке како би кривотворење и шишање оваца могло несметано да се одвија.

Јако су наивне тезе да су само банке у САД, Британији или не знам где зле и корумпиране, а ове "наше" (са већинским страним капиталом), укључујући тзв. централну оличење доброте и заштите народних интереса. Али што кажу, док је оваца биће и вукова. Међутим, пошто технологија све више напредује, овце би ипак требале да се забрину да их вукови више неће требати, чак ни за храну.

Даље, једно је робни промет, а нешто сасвим друго платни промет. Када неко отплаћује кредит банци, то је само платни промет. Када банка креира зајам, тј. новац ниизчега и плаћа робу уместо дужника, то је и платни и робни промет. Сам платни промет, без робног промета је бесмислен и безвредан, зато је креирање, тј. кривотворње новог новца у тесној вези са робним (и услужним) прометом, односно мора да му претходи, јер без новца нема ни покретања фактора производње.
неће сам по себи, повећати платежну способност банке (тј. банчино стање на рачуну код НБС) ни за једну једину пару... А камоли динар. А камоли за цео износ одобреног кредита, мултипликованих кредита - односно мултипликованих депозита...
То је једна гигантска замена теза, јер се овде не ради о ликвидности банке (то је њена интерна ствар), већ о њеном "праву и способности" да задужује привреду, становништво и државну управу новцем, тј. потраживањима креираним ниизчега и за то наплаћује камату. Такође је у позицији (сама или у сарадњи са другим банкама) да уцењује читаво друштво јер је узурпирала емитовање националне валуте и у законски непознатој форми. Та новчана потраживања имају потпуно исте особине као и новчанице и кованице, осим што нису физички преносива, јер банке имају монопол да их воде у сопственим књигама илити рачунарској меморији. А новац је управо то - белешка о потраживању у функцији размене добара и услуга. Међутим, онај ко контролише његово емитовање у било којој држави је њен истински господар, јер без новца савремена, тј. специјализована економија не може функционисати.
Једноставно, то тако у пракси не функционише. Да би се то разумело, није потребно неко надљудско знање, већ је само потребно схватити да уџбеници из основа монетарне економије (намењени студентима који се с тим први пут упознавају) нису једини и коначни извор информација о томе како функионише централна банка, пословна банка, платни промет итд..
Потребно је интелектуално поштење које код тебе не постоји ни у траговима. И није истина да о томе говоре само уџбеници банкарства, већ и сви други расположиви извори, нпр. сајтови и публикације централних банака, али и есеји и студије независних истраживача или бивших гувернера којима је вероватно прорадила савест, па су решили да ствари назову правим именом. Пошто је расправа обимна, није згорег се подсетити свих тих извора који тврде једно те исто - пословне банке као монополисти саме креирају новац и задужују привреду, становништво и државну управу новчаним потраживањима креираним ниизчега. Обзиром да су домаћи већ поменути, ево неколико страних:

1. Seigniorage reform and plain money: http://www.soziologie.uni-halle.de/huber/docs/london2001.pdf
2. Vincent C. Vickers - Economics Tribulation, нарочито поглавље 5: http://userpage.fu-berlin.de/roehrigw/vickers/
3. Modern Money Mechanics - страна 3 "Ко креира новац? http://www.bibliotecapleyades.net/archivos_pdf/money_mechanics.pdf

Током дана уследиће детаљнији одговор, али једино уколико икога, сем Младена, буде то занимало... У супротном, мало ћу да одморим од дискусије... Бар до тренутка док се не појави неко од ранијих учесника у дискусији или неко нови...
То је најпаметније што си до сада рекао. Лепо се одмори, сабери, изађи мало на ваздух да ти се то ново знање слегне, па да после разговарамо као људи. Јер како разговарати нормално када неко све време дрско негира да пословне банке креирају новац, а после мртав-хладан наведе сопствени линк у коме се експлицитно тврди да оне заиста креирају новац и то главнину новчане масе?!

Наравно, пошто се ради о кредитима, такође га и извлаче из оптицаја сваком отплатом рате кредита. Новац се брише из евиденције и нестаје као да никада није ни постојао. Остаје само камата банкарима, плус провизије и накнаде из тзв. неутралних банкарских послова. И ето неликвидности чим обуставе или само смање кредитну емисију, јер осим огромног уценивачког капацитета што произилази из монополске позиције, сви ти кредити су оптерећени зеленашким каматама, а новца за њихово сервисирање једноставно нема јер никада није ни емитован. Да ствар буде гора, циркулација новца је прекинута, па уместо кружног тока имамо нешто што подсећа на слепу улицу у коме су банке све и свја, тј. својеврсно чвориште или вентил од кога зависи судбина реалног сектора. Што би рекао Vincent C. Vickers: "Када би економистима са неке друге планете или малом детету просечне интелигенције објаснили тренутну позицију у којој се човечанство налази, они би се ваљали од смеха таквој глупости". Indeed.
 
Poslednja izmena:
Чином кредит-депозит операције, банка не може створити ни један једини ковани динар, нити код НБС повећати своје покриће за плаћање ни за милијардиту позицију иза зареза броја који означава стање њеног рачуна код НБС. Односно, твојим речима речено "неће се створити додатна ликвидност" чак ни у мултипликацији која користи салда текућих рачуна. Зашто? Зато што текући рачуни клијената нису сами по себи новац.
Одговор на питање колико новца има тражи се у активи, а не пасиви (мислим да то штиво није чак ни за факултет, већ за први разред средње економске школе)

ИЗАЗОВ ЛИКВИДНОСТИ ЈЕ УЗДА КРЕДИТНЕ ЕКСПАНЗИЈЕ БАНКЕ.

"Законски непозната форма новца" је изгледа једино теби позната. :)

"А новац је управо то - белешка о потраживању у функцији размене добара и услуга"
Чија је ово дефиниција? Гугл указује једино на сајтове где си се ти појављивао :P

.....

Поздрав свима до следеће недеље...
 
Poslednja izmena:
Чином кредит-депозит операције, банка не може створити ни један једини ковани динар, нити код НБС повећати своје покриће за плаћање ни за милијардиту позицију иза зареза броја који означава стање њеног рачуна код НБС.
О кованом новцу нико и не говори. Исто тако ни о рачуну банке, већ о рачунима клијената који да подсетим "чине главнину новчане масе", и то према свим могућим изворима, укључујући твоје сопствене :mrgreen: Е сад, што ти бленеш у то као теле и не видиш ништа, је твој проблем.
Односно, твојим речима речено "неће се створити додатна ликвидност" чак ни у мултипликацији која користи салда текућих рачуна. Зашто? Зато што текући рачуни клијената нису сами по себи новац.
Аха, осим што се њима свакодневно размењују роба и услуге, обавља безготовински пл. промет, емитују наменски кредити, отплаћују зајмови, плаћају порези, провизије, накнаде, таксе, и сл.

Обзиром да се очима гледа, а мозгом види, цитирају ово још једном за сваки случај, можда ти и допре тамо где треба:

Банке саме креирају новац

- Два основна принципа:

1. Биланси на пролазним рачунима су највећи део залиха новца
2. Банке креирају билансе пролазних, тј. текућих рачуна давањем кредита!

Извор: www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat310.ppt (страна 40-42)
Одговор на питање колико новца има тражи се у активи, а не пасиви (мислим да то штиво није чак ни за факултет, већ за први разред средње економске школе)
Не можеш превару посматрати очима школског система и веровати да је све у реду. Зато и јесте превара! И после неко пита, зашто банкстери то отворено признају у својим публикацијама? Па зато што знају да само мале лажи и обмане треба сакривати, док оне највеће ставиш људима испред носа и неће их видети. Нарочито кад имају какву диплому, па мисле да знају бог-зна-шта. То је она чувена логика: ако се није учило током школовања, онда сигурно и не постоји, хаха.
"Законски непозната форма новца" је изгледа једино теби позната. :)
Како теби да буде позната када си чврсто решио да не размишљаш. А довољно је само да упоредиш закон о НБС (где се помињу само новчанице и кованице) и упоредиш са праксом и свим могућим књигама, сајтовима и другим изворима где професори (исто тако испраног мозга) ноншарлантно тврде да пословне банке саме креирају новац, који уз то чини највећи део ликвидне динарске масе. Ту једноставну истину ће пре схватити мало, неискварено дете, него некакав набеђени ревизор на платном списку банке. Сукоб интереса као кућа, а ти ниси карактер да то превазиђеш.

Наравно, част изузецима. Има и поштених интелектуалаца и професора, није згорег поновити линк:
Seigniorage reform and plain money: http://www.soziologie.uni-halle.de/h...london2001.pdf
Чија је ово дефиниција? Гугл указује једино на сајтове где си се ти појављивао :P
Видиш, за разлику од тебе ја не бубам напамет, већ гледам да тако важне појмове као што је новац приближим обичним људима. Када нећете ви банкстери, мора неко други.

Информације ради, сличну дефиницију је дао Larry Hannigan:
Money is NOT a commodity, it is a system of debit-credit bookkeeping - nothing more“
www.larryhannigan.com/EarthPlus.htm
 
Poslednja izmena:
daj prokomentarisite malo ovo sa mmf-om sto petljaju ovih dana
Задуживање у страној валути, као и динарски кредити са девизном клаузулом нису ни смели бити дозвољени, јер је то омча око врата домаћим дужницима који у огромној већини приходују динаре, а не девизе. То је учињено потпуно свесно и намерно да би Србија данас била у позицији у којој се налази. Да не помињем људе који су у међувремену остали без посла, а и даље имају неизмирене дугове.

ММФ није ту да помогне Србији ни било којој другој поробљеној земљи, већ да осигура да се камате на инопозајмице што пре врате кредиторима по цену драстичног срозавања животног стандарда или како се то перфидно назива "мерама штедње", наравно уз бројна друга условљавања: приватизација свега што је преостало, нарочито државних банака, доношење закона по њиховој мери или једноставно спречавање измене постојећих који би ишли у прилог домаћој нацији (сети се недавног случаја и хајке на мађарску владу која се "дрзнула" да мења закон о ЦБ), инсистирање на потпуној либерализацији увоза и практично уништењу рањиве домаће производње и друге штеточинске мере.

Решење за ту ситуацију јесте мораторијум на постојеће инодугове, као и укидање девизних клаузула да би привреда и становништво могли да се опораве, односно избегну сваљивање кредитног и валутног ризика на себе, јер га они нису ни створили. Законом забранити свако даље задуживање у иновалути, како државној управи, тако и привреди и становништву, а исто тако и куповину девиза по систему "како коме падне на памет, већ једино уз подношење одговарајућих докумената, нпр. уговора о увозу, налога за службено путовање и сл. Извор девиза, односно распложиви девизни фонд би морао да се састоји од извозних прилива и дознака из иностранства, а то нису мале паре. Али се не смеју расипати, тј. трошити на глупости, јер Србија увози све и свашта без икаквог плана и смисла, осим богаћења повлашћених увозника. Још већи проблем је плаћање камата на инозајмове, а њихов доспели износ превазили годишњи раст БДП. То значи да целокупна новостворена вредност одлази на плаћање камата инокредиторима, уз даљи раст дуговања. Треба ли јаснији доказ да је узимање страних кредита чин поробљавања једне земље? Нпр. узима се девизни кредит да би се градила инфраструктура за шта је услов да се посао повери некој страној фирми, која после главнину посла додели домаћих подизвођачима, а лавовски део новца задржи за себе.

То тако не може. Посао се додељује искључиво домаћим фирмама које се финансирају свежим некредитним новцем. У Србији се готово све може изградити без иједног цента страних кредита. Треба се сетити златног правила: Ако је нешто физички изводљиво, аутоматски је и финансијски изводљиво. Другим речима, ако постоје адекватни ресурси: машине и опрема, материјал и наравно људи са својим стручним знањем, онда паре никада не могу бити проблем! Треба их једноставно емитовати и платити фирме које су ангажоване на тим пословима. Али као што видимо, домаћи "експерти" и смрадови у влади уопште не постављају питање реалних ресурса, већ стално бацају прашину у очи јавности причом о новцу који уопште није проблем, јер се ради о пуком запису, тј. новчаном потраживању у функцији размене.
 

Back
Top