Извини за кашњење у одговору
Mladene,
primer koji ste naveli me strasno podseca na primer u knjizi iz koje sam ucio pre par godina, i sad se ziv jedem sto knjigu nisam kupio nego pozajmio.
Takodje je bilo reci o rezervama, i da kada je rezerva banke 100% kolicina novca je ista, ali kada se rezerva smanji krajnji rezultat je veca suma novca u opticaju. Receno je i da je bankama u interesu sto manja obavezna rezerva. Toga se gotovo sigurno secam.
Ali ne znam kako da tu cinjenicu shvatim...
Неразумљиво ти је зато што у причу није укључен новац којим се плаћања заправо врше (небитно да ли је папирни, ковани или електронски)
Da li se slazete da se sve uplate i isplate evidentiraju na racunu poslovne banke koji se vodi kod NBS? Pretpostavicu ovde da se slazete (ukoliko smatrate da gore izneto misljenje nije tacno, recite), pa mozemo da zamislimo jos jedan hipoteticki primer...
Recimo da u drzavi postoje samo cetiri subjekta - klijenti A1, A2, banka B i Narodna banka Srbije.
A1 odlazi u banku B i polaze na tekuci racun 1000 din. Tih 1000 dinara se evidentiraju na racunu banke B koji se vodi kod NBS.
Dakle, u opticaju je trenutno 1000 dinara, sa obaveznom rezervom od 10%.
A2 odlazi u banku B i zahteva kredit u iznosu od 900 dinara.
Banka B mu odobrava kredit i isplacuje navedenu sumu.
Na racunu banke B koji se vodi kod NBS je sada samo 100 dinara, samo obavezna rezerva.
Mene zanima sledece... sta se desava ukoliko sutradan prvi klijent, A1 ode u banku da bi podigao pare sa svog racuna po vidjenju? Sta ce uraditi banka? Da li mu moze isplatiti njegovih 1000 dinara, zanemarimo ovde kamatu?
Na njegovom racunu stoji zapisanih 1000 dinara ali na racunu banke B kod Narodne banke je samo 100 dinara.
Sta banka moze da uradi?
De Sisti, ovo je i za Vas pitanje, takodje.
Пример је мало непотпун, зато се не може дати једнозначан одговор (није описано шта ће клијенти радити са новцем, коме плаћати, нити је за пример довољно употребљива претпоставка о само једној пословној банци у систему) ,већ одговор у виду могућности
1) Ако оба лица траже исплату
у папирном и кованом новцу, ситуација је следећа. Банка А тражи од НБС 1.900 динара у готовом. НБС каже, "не може, пошто на вашем рачуну код нас има само 900 динара, јер смо вам 100 динара пребацили у издовјене динарске резерве. Даћемо вам 9 новчаница од по 100 динара". Кад Банка А добије тих 10 новчаница, стање на њеном рачуну код НБС је 0, што она мора евидентирати у свом билансу стања (дакле, имаће 0 на текућем рачуну у активи и 900 динара у благајни, буквално на шалтеру). Клијент А2 долази по паре из кредита. Банка ми исплаћује 9 новчаница од по 100 динара. Након тога у банци нема ни једног јединог динара. Што значи да клијент А1 неће моћи да подигне ни један једини динар, од својих 1.000 динара.
Ако било које лице тражи бар делимичну исплату у готовини, Банка А ће морати да тражи од НБС потребни износ што ће резултирати смањењем стања на њеном рачуну код НБС за тражени износ папирног и кованог новца.
-------------------------------------------------------------------------------
2) Ако ниједно лице
НЕ тражи исплату у папирном и кованом новцу већ електронски, онда имамо две могућности:
-------------
2а) Клијенти А и Б врше поптуно или делимично
плаћање субјектима ван Банке. Уколико је збир тих плаћања у опсегу 1.001-1.900 динара, Банка неће моћи да изрши налоге, односно моћиће да из изврши делимично, до 1.000 динара колико износи њено покриће на рачуну код НБС. Уколико је збир плаћања до 1.000 динара, налози ће се и то ће се евидентирати на њеном рачуну код НБС и то као смањење, чиме се смањује њено покриће код НБС (ако је исплаћено 770 динара, Банка има покриће само у износу 230 динара и то је максимум до којег се могу извршити следећа плаћања према клијентима других банака.
------------
2б) Клијенти А и Б врше плаћања врше клијентима
исте Банке. Банка се у том случају може и даље играти депозит-кредит игара (максимална мултипликација), али ту је квака 22 која гласи:
---
што се игра више захуктава то се ствара већи јаз између потреба клијената за плаћањем и банчине способности за плаћање.--
У случају обавезне резерве од 10%, почетни износ од 1.000 мултипликоваће се на 10.000 динара и ту се стаје.
Хајде да видимо каква је ситуација код банке након завршетка мултипликације (не заборавимо да говоримо о томе да се мултипликација одвила у оквиру само једне банке):
=> 10.000 динара = Банка има ОБАВЕЗУ према власницима депозита које је примила
=> 9.000 динара = Банка има ПОТРАЖИВАЊЕ за кредите одобрене зајмопримцима
=> 1.000 динара = Банка има ПОТРАЖИВАЊЕ од НБС за издвојене обавезне резерви
=> 0 динара = Банка нема новаца на свом текућем рачуну код НБС = .
Погледајте биланс:
Uploaded with
ImageShack.us
Шта се може закључити?
А) Процесом мултипликације дошло је до тога да је постепено, корак по корак, сав новац Банке А код НБС (који је покриће за обављање плаћања у платном промету) прешао у издвојену резерву (која се не може користити у платном промету). На тај начин, стање текућег рачуна банке смањило се на нулу, док су издвојене резерве порасле на 1.000 динара.
текући рачун банке => 1.000 динара => издвојене обавезне резерве
Шта то значи? То значи да је банка је дошла у стање
ЕКСТЕРНЕ НЕЛИКВИДНОСТИ, јер нема покриће ни за једно једино плаћање према другој банци/клијентима друге банке. Претходно речено добија још већу тежину ако се на уму има следеће:
Мултипликација нужно подразумева укључивање више РАЗЛИЧИТИХ субјеката (а не да се у мултипликацији врте два иста субјекта, јер је то економски сулудо). То значи, да се са сваким кораком мултипликације повећава број учесника, при чему се екстремно брзо се повећава вероватноћа појаве учесника којем ће бити потребно плаћање ван банке. У постављеним условима (депозит 1.000, резерва 10%) до завршетка мултипликације долази у отприлике 73-ем кораку. Уколико преоптимистично претпоставимо да вероватноћа да сваком новом учеснику неће бити потребно плаћање ван банке износи 95%, добијамо да је вероватноћа да се након 73 итерације неће појавити ниједан клијент којем неће требати плаћање ван банке остати тако износи смешних 2,36%! Ево преглед за вероватноћа за другачије почетне претпоставке
Uploaded with
ImageShack.us
Б) кредити, уобичајено, имају дужи рок доспећа од депозита. То значи да ће пре доћи до одлива по основу исплате депозита него до прилива по основу отплате кредита. Такође, кредитном мултипликацијом никада се неће доћи у ситуацију да укупан збир кредита (то банка потражује) буде већи од укупног збира примљених депозита (то банка дугује). Имајући то у виду, као врло озбиљан јавља се и изазов ИНТЕРНЕ НЕЛИКВИДНОСТИ, због величинске и рочне неусклађености обавеза и потраживања банке.
-------
Тако да прича уопште није толико једнодимензионална и скраћена, каквом је покретач теме жели приказати. Основа грешка покретача теме јесте што феномену мултипликације приступа без узимања у обзир ограничења ликвидности. Врло је вероватно да узрок те грешке његово искључиво ослањање на уџбенике из области монетарне економије који најчешће примењују тај једнодимензионални приступ, али који то чине не из разлога зато што сматрају да друга димензија не постоји, већ зато што је циљ тих уџбеника да феномен мултипликације приближе онима који са њим ПРВИ ПУТ СУСРЕЋУ. Тај методолошки приступ Младен схвата као да друга димензија феномена и не постоји (или постоји на начин на који он мисли да постоји).
Такође, схватите да рентабилност и ликвидност не иду напоредо једно с другим.
Из примера се види, да када се циља максималан профит, ризикује максимална неликвидност. И обрнуто.
Ето... Питања?
