mrvica i cile
Primećen član
- Poruka
- 918
PRENOSIM SA DRUGOG SAJTA
ODI, PAS SA TRI NOGE
Čeka na vašu pomoć!
Nađen je na Banovom Brdu, na autobuskoj stanici. Pas neizmerno crne sjajne dlake sa belim obeležjem na vratu i belim čarapicama. Pun neke neobične energije, veselja za svakoga ko bi mu prišao, ali i nemira koji kao da ga je primoravao da se kreće i kreće bez prestanka. Prilazio je ljudima sa potpunim poverenjem, išavši od jednog do drugog nadajući se nekom parčetu kifle, ili drugog slasnog pa makar i jednog zalogaja hrane koju su ljudi toga jutra kupili sebi za doručak. Nažalost bez uspeha, i on je žurno krenuo dalje, a na moje zaprepašćenje, koja sam sve to gledala izdaleka polako se približavajući stanici, za njim je ostajao krvavo crni trag. Trag prednje nogice koja se mučno izobličila izgubivši prvobitni oblik i pretvarajući se u bezobličnu otečenu masu mesa, kostiju i dlaka. Ostala sam zatečena. Svi smo mi stajali lepo obučeni, spremni da odemo na svoje poslove, popijemo toplu jutarnju kafu, a pored nas je prolazilo biće takve topline i dobrote, trpeći verovatno velike bolove, ali takvom stoičkom snagom i željom za opstankom da su se meni oči zasuzile.
Odijeva sudbina, kako sam ga ja nazvala prema svom davno uginulom mačku, je nadalje išla svojim tokom. Jedna operacija noge, druga operacija i amputacija pa je Odi ostao, pas invalid, nesavršeno biće, pas sa tri nogice. U početku smo mislili da će mu biti teško da se navikne na ovo životno iskušenje, ali on je kao i pre toga pokazao neverovatnu volju za životom prilagođavajući se novonastaloj situaciji i bivajući zahvalan samo zato što je živ.
Od tada, pa nadalje krenula je moja druga borba, borba za njegovo udomljavanje, jer sam ja kao podstanar, imajući već jednog psa, bila u situaciji da ne mogu da mu pružim trajan dom. Organizovali smo se i uključili ga u emisiju na Studiju B, pa na B92, oglašavali ga u novinama, i ... ništa. Osim što je ostao živ, njegove šanse za udomljavanje, bez jedne noge, budući da je i mešanac, pas bez pedigrea, pas sa ulice, su bile minimalne.
Tada smo krenuli sa privremenim smeštajem, po dva meseca ovde ili onde, tamo tri, ovde šest i tako pune dve godine. I sada je kraj. Nema više privremenih mogućnosti, nema trajnog smeštaja, nema milosti za tronožnog psa.
Ova priča, i moj apel je naša poslednja šansa, posle toga Odi se vraća na ulicu. Kod sadašnjih staratelja je već šest meseci, i to je maksimum oko koga smo se dogovorili. Obraćam se najširem auditorijumu, ljudima koji imaju osećaj za bića u nevolji i upućujem poziv za udomljavanje. USVOJITE ODIJA!
Tamara: 064/27 44 249 ili 065/303 00 36
ODI, PAS SA TRI NOGE
Čeka na vašu pomoć!
Nađen je na Banovom Brdu, na autobuskoj stanici. Pas neizmerno crne sjajne dlake sa belim obeležjem na vratu i belim čarapicama. Pun neke neobične energije, veselja za svakoga ko bi mu prišao, ali i nemira koji kao da ga je primoravao da se kreće i kreće bez prestanka. Prilazio je ljudima sa potpunim poverenjem, išavši od jednog do drugog nadajući se nekom parčetu kifle, ili drugog slasnog pa makar i jednog zalogaja hrane koju su ljudi toga jutra kupili sebi za doručak. Nažalost bez uspeha, i on je žurno krenuo dalje, a na moje zaprepašćenje, koja sam sve to gledala izdaleka polako se približavajući stanici, za njim je ostajao krvavo crni trag. Trag prednje nogice koja se mučno izobličila izgubivši prvobitni oblik i pretvarajući se u bezobličnu otečenu masu mesa, kostiju i dlaka. Ostala sam zatečena. Svi smo mi stajali lepo obučeni, spremni da odemo na svoje poslove, popijemo toplu jutarnju kafu, a pored nas je prolazilo biće takve topline i dobrote, trpeći verovatno velike bolove, ali takvom stoičkom snagom i željom za opstankom da su se meni oči zasuzile.
Odijeva sudbina, kako sam ga ja nazvala prema svom davno uginulom mačku, je nadalje išla svojim tokom. Jedna operacija noge, druga operacija i amputacija pa je Odi ostao, pas invalid, nesavršeno biće, pas sa tri nogice. U početku smo mislili da će mu biti teško da se navikne na ovo životno iskušenje, ali on je kao i pre toga pokazao neverovatnu volju za životom prilagođavajući se novonastaloj situaciji i bivajući zahvalan samo zato što je živ.
Od tada, pa nadalje krenula je moja druga borba, borba za njegovo udomljavanje, jer sam ja kao podstanar, imajući već jednog psa, bila u situaciji da ne mogu da mu pružim trajan dom. Organizovali smo se i uključili ga u emisiju na Studiju B, pa na B92, oglašavali ga u novinama, i ... ništa. Osim što je ostao živ, njegove šanse za udomljavanje, bez jedne noge, budući da je i mešanac, pas bez pedigrea, pas sa ulice, su bile minimalne.
Tada smo krenuli sa privremenim smeštajem, po dva meseca ovde ili onde, tamo tri, ovde šest i tako pune dve godine. I sada je kraj. Nema više privremenih mogućnosti, nema trajnog smeštaja, nema milosti za tronožnog psa.
Ova priča, i moj apel je naša poslednja šansa, posle toga Odi se vraća na ulicu. Kod sadašnjih staratelja je već šest meseci, i to je maksimum oko koga smo se dogovorili. Obraćam se najširem auditorijumu, ljudima koji imaju osećaj za bića u nevolji i upućujem poziv za udomljavanje. USVOJITE ODIJA!
Tamara: 064/27 44 249 ili 065/303 00 36
iako grozno reaguje na sve zivotinje, pri tom mi je u medjuvremenu uginuo pas (dusa moja sa avatara) pa je zenkica i prilicno zbunjena i tuzna. 
