(Neuronauke) Sinestezija

Sto%:
HPPD, za razliku od toga sto prica endonuclease, moze biti konzistentno povezan sa culnim slikama koje su realne. Samo ovaj jedan simptom moze biti dovoljan da se dijagnosticira HPPD: Oreol oko ivica predmeta. On je svakako SAGLASAN (konzistentan) sa ivicama toga predmeta, koji se vidi dobro i realno.
Kliknite za proširenje...

Dragi Sto%, opis ne pominje oreole oko predmeta. Pominje povezanost zvuka sa vidom. U HPPDu, poremećaji su vizuelni: viđeni objekti dobijaju aure (kao što si opisao), ili vazduh izgleda "granulasto", ili se perspektiva pomeri i menja dinamički... Opis da devojka "vidi zvuk" ne odgovara ovome. Osim ako se ne pomenu vizelne distorizije nepovezane sa zvukom...male su šanse da se radi o HPPDu.

Ili bar ja nisam čuo ni za jedan slučaj ili izveštaj HPPDa koji je isključivo povezan sa zvukom. Ako ti jesi, imaš li referencu za to?

Takođe, ne razumem otkud tolika ljutnja i uzbuđenje oko ove dihotomije?

Sto%:
Izgleda da endonuclease nezna (ili krije da zna) da HPPD uopste nije nesto za sta dijagnozu daje neurobiolog, da HPPD nije jos uopste proucen u smislu kako to da se desi, uzrok koji je. I da za HPPD ne postoji neuro-bioloska terapija, mada neki lekari daju Xanax, i ne zbog nekih neurobioloskih znanja o tome da li bi on tu mogao da pomogne.
Kliknite za proširenje...

Neurobiolog nikada ne daje dijagnoze uopšte. Neurobiolog nije lekar. Neurobiolog izučava pojedinačne aspekte nervnog sistema, razvija ciljeve i metode za terapije, i onda (zajedno sa farmakolozima) učestvuje u inicijalnom razvoju farmaceutskih lekova. Onda lekari i epidemiolozi preuzimaju stvari, prvo za kliničke studije, pa onda za same tretmane.

Uzrok HPPDa nije misterija: uzimanje nekolicine halucinogena u retkim slučajevima ostavlja HPPD. Zbog relativne retkosti ovog sindroma (bar na nivou na kome smeta ljudima dovoljno da oni traže medicinsku pomoć), količina istraživanja je veoma mala.

Simptomi odgovaraju deinhibiciji kontrolnih vizuelnih sistema, verovatno kroz patološko jačanje serotonergičkih veza. Paralelne korelacije - HPPD postaje mnogo snažniji u toku situacija stresa ili u slučaju nedovoljne količine sna - takođe odgovaraju deinhibicionom Ozbiljne studije nisu rađene, a efektivno bi bilo jako teško (i skupo) proizvesti funkcionalne modele.

Benzodiazepini kao što je Xanax se prepisuju upravo na osnovu ovog modela, pošto generalno inhibišu sve sisteme. Ovaj tretman je prilično uspešan, i kod većine ljudi umanji ili otkloni simptome HPPDa (što je još jedna indirektna potvrda za deinhibicionu teoriju ove bolesti, i što je još jedan razlog za nedostatak istraživanja - ne postoji akutna potreba za novim lekovima).

Sto%:
Mozda bi trebalo dobro da obrati paznju na to sta se tako naziva, i kakav je sistem davanja dijagnoza po DSM-IV-TR.
Kliknite za proširenje...

Mogli bi smo početi novu temu o svemu što ne valja u DSM-IV, o stvarima koje su potpuno van pameti (bar što se mene tiče, ali nisam usamljen u ovom mišljenju), i o stvarima koje su generalno dobro funkcionalne. A mogli bi smo i da se upustimo u priču o DSM-V, i svoj kontroverzi koja je nastala već sada, godinama pre nego što će on uopšte da izađe.

Ali to bi bilo totalno gubljenje vremena na ovom podforumu.
 
Без неког већег уплитања у мени мање познату област, а наводећи као прост пример, помињем теорију обојених вокала, према којој сваки вокал има одређену боју... Пре него што сам прочитао која боја ком вокалу одговара, одредио сам их сам и поклопиле су ми се... Међутим, током даљег школовања, ваљда удаљивши се од тих тема или занемаривши моју уметничку страну, изгубио сам тај осећај...
 
Ja oduvek u glavi imam nekako obojena slova i reči i te boje se nikad nisu menjale,tipa A mi je crveno, M tamno zeleno ili reč"ponedeljak" mi je teget boje,"sreda" žute,"nedelja" zelene itd itd,ali sam mislila da te boje slova možda podsvesno pamtim još iz Bukvara,jer je bio sav šaren :mrgreen: E,da, i brojevi su mi obojeni, 3 mi je žuto-narandžasto, 7 ružičasto, 9 braon... :p

Ono što mi je bilo jako interesantno (ne znam da li spada u ovu nauku) je kad sam saznala za jednu osobu kako,ne gledajući,može da oseti koje je boje predmet koji drži u ruci,valjda po toploti i hladnoći...Ima spoj čula dodira i čula vida na taj način.
 
Maggie.The.Cat:
Imam jedno pitanje za doktore na ovom podforumu.
Poznajem devojku koja vidi zvuk. Kaže da je osećaj fantastičan. Kao da si konstantno na LSD-u...
To bi trebalo da je neki poremećaj gde su joj dva čula "spojena"...Znate li nešto više o ovome? Koji je stručan naziv za ovaj poremećaj?
Kliknite za proširenje...

Receptori za vid reaguju na svjetlost, dok receptori za zvuk reaguju na vibracije koje se prenose preko bubne opne.. Štapići i čunjići se ne depolarišu vibriranjem čestica vazduha ...za navedeno bi oko moralo imati anatomski i fiziološki drugačiju strukturu ... prije će biti da se radi o halucinacijama ...

endonuclease:
Ne radi se o poremecaju - ljudi sa ovom osobinom obicno imaju znacajne prednosti u kreativnosti i licnom zadovoljstvu zivotom.

Strucni izraz je sinestezija (synaesthesia). Radi se o rastu (ili, tacnije, o nedostatku degeneracije) nervnih veza u asocijativnom korteksu - delovima mozga koji povezuju razlicite centre i formiraju opstu ideju o spoljnom svetu. Kod ljudi sa sinestezijom, cula koja su odvojena kod vecine postaju povezana.

Sinesteziju ima otprilike jedan u desetak hiljada ljudi (mada procene strahovito variraju, u zavisnosti koju vrstu sinestezije trazis i koji su kriterijumi).

Najcesci oblik je veza izmedju simbola (i samo simbola!) i boja. Ljudi koji imaju ovu vrstu sinestezije "vide" tekst u boji, pri cemu je svako slovo (ili povremeno, svaka rec) drugacije boje:

250px-Synesthesia.svg.png


Ovo je skoro uvek veoma korisna stvar, posto sinesteticko procesiranje u mozgu prethodi svesnim procesima. Na primer, covek koji vidi reci u razlicitim bojama cesto moze da baci pogled na stranicu teksta i odmah nadje odredjenu rec bez citanja teksta uopste. Prosto vidi jednu (na primer) crvenu rec na stranici i uperi prstom u nju pre nego sto je svesno imao vremena da je procita.

Jedan od najpoznatijih sinesteta je bio cuveni fizicar Ricard Fejnman. On je video matematicke simbole u bojama, i na osnovu boja i oblika je "imao osecaj" da li je odredjena jednacina ispravna ili ne. Mnogi drugi cuveni matematicari su imali sinesteziju u kojoj su dozivljavali brojeve kao "oblike" - i resavali su jednacine instinktivno, jer su mogli da "vide" da li se "oblici" uklapaju jedni sa drugima kako treba ili ne.

Vecina ljudi sa sinestezijom nije svesna da je ima - oni prosto misle da svi drugi ljudi takodje tako vide svet. Veliki broj autistickih savanta (ljudi koji pate od mentalnih problema, ali pritom imaju neverovatne intelektualne spospobnosti) takodje, koliko mozemo da ustanovimo, vidi svet u visoko sinestetickim oblicima (s tim sto je to kod njih ekstremno, i odmaze isto onoliko koliko i pomaze).

Tvoja prijateljica ima talent koga imaju mnogi veliki muzicari. Uz dovoljno vezbe, ovaj talent vodi ka virtuoznosti, posto covek ne mora da razmislja o tonovima ili o notama: moze na osnovu "boja" koje dozivljava da "vidi" da li je melodija dobra, i moze da zamisljene lepe i privlacne boje pretoci u lepu i prijatnu muziku.
Kliknite za proširenje...

Čula imaju svoje prijemnike(receptore), puteve prenošenja i centre ..informacije iz različitih čula se obrađuju ne samo u kori, već i u razvojno nižim centrima ... ali da bi neko vidio zvuk morao bi imati receptore u mrežnjači koji bi vršili percepciju vibriranja vazduha preko očne jabučice što je nemoguće ...
I da..i simboli i boje se percipiraju čulom vida ... tako da to nije nikakav primjer povezanosti čula ....
 
Je li nauka došla do još saznanja o ovim Pojavama?

Prije nekoliko dana dok sam noću spavao probudio me veoma neugodan miris spljeskane stonoge. Toliko je bio jak taj osećaj da sam mislio kako su svuda po sobi i u krevetu spljskane stonoge. Tražio sam ih. Na kraju probudio suprugu i ona mi rekla da nema nikakvih mirisa nego je to samo u mom mozgu!

P. S. Slučajno sam naišao na ovu temu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top