Dodole

Dajte da vidim ko sta ima na ovu temu... fotke... usmeno predanje... zvanicni citati...

U Niskom kraju je obicaj jos uvek ocuvan. Doduse, ne setaju se bas gole zenske umotane u lisce kako procitah da je nekad ritual izgledao...

Ima li ovog obicaja kod vas u kraju?

Takodje me zanima, ima li ga kod Crnogoraca, Makedonaca, Bosanaca, Vlaha, Hrvata, Albanaca itd.

'Ajde, bre, majku mu, pa jel' karamele treba da stovarim da vas skupim na ovu temu?! X(

Ja sam mislio da je obicaj zamro, drago mi je sto cujem da se jos uvek negde upraznjava. Baba mi je pricala da se u Dradacevu upraznjavao sve do 50-tih.

Bilo bi dobro prosiriti ovu temu i na druge nase obicaje

Пеперуна,Пеперуда, Пеперугя, Додола ... kao boginja kiše ....

Србија:
Насред села вита јела,
Ој, додо, ој, додоле!
Вита јела, чак до неба.

На вр' јеле б'јела вила.
У крилу јој огледало;
Окреће га, преврће га.

Преврну се ведро небо
И удари росна киша,
Ој, додо, ој, додоле!


Хрватска:
Preperuše odile,
sve su Boga molile:
“Daj nam, Bože, kišicu
i nebesku rosicu,
da urodi godina
i šenica bilica
i vinova lozica.”
Niki sira, niki jaj,
To je naman za ufar.

Бугарска:
Пеперуда злата
Пред Перуна лята,
Лята и прелята,
По поле се мята
И Богу се моли:
Дай Боже дъждец!

iz Bugarske:

Meni su pričali o njima kao o grupama grebatora koji su koristili sujevernost prostog naroda i išli od kuće do kuće da traže jelo ili piće zauzvrat nudeći posredovanje kod viših sila.Nešto slično današnjim TV vidovnjacima.Podrazumeva se da devojke iz poštenih domaćinskih kuća nisu ni pomišljale niti je ikom padalo na pamet da ih poziva da učestvuju.Poznat mi je i izraz "Pijan ko dodola".
Verujem da je ova interpretacija posledica stvarne zloupotrebe jednog davnog narodnog običaja koji nam svedoči da smo nekad davno bili mnogo povezaniji nego danas.

neznam ništa:

Meni su pričali o njima kao o grupama grebatora koji su koristili sujevernost prostog naroda i išli od kuće do kuće da traže jelo ili piće zauzvrat nudeći posredovanje kod viših sila.Nešto slično današnjim TV vidovnjacima.Podrazumeva se da devojke iz poštenih domaćinskih kuća nisu ni pomišljale niti je ikom padalo na pamet da ih poziva da učestvuju.Poznat mi je i izraz "Pijan ko dodola".
Verujem da je ova interpretacija posledica stvarne zloupotrebe jednog davnog narodnog običaja koji nam svedoči da smo nekad davno bili mnogo povezaniji nego danas.

Kliknite za proširenje...

Za ,,pijan kao dodola'', prvi put cujem i pre mi lici na neku novokomponovanu dizelasko-kafansku bljuvotinu nego na staru narodnu umotvorinu.

Sto se eksploatacije sujeverja tice, ona je daleko prisutnija u zvanicnim religijama, a pitanje vere i sujeverja nije verske, vec politicke prirode.

Sto se tice postenih, naspram nepostenih, domacinskih kuca, glavno pitanje bi bilo otkad potice sam pojam postene domacinske kuce i sta je podrazumevao tokom vremena, jer je drevne paganske obicaje karajnje neukusno i nezahvalno razmatrati iz perspektive savremenog hriscanskog puritanca.

Dodolice nikako ne bi mogle da se porede sa TV-vidovnjacima, jer se ne bave predvidjanjem buducnosti. Mozda mislis na rusalke.

Rechke:

Ja sam mislio da je obicaj zamro, drago mi je sto cujem da se jos uvek negde upraznjava. Baba mi je pricala da se u Dradacevu upraznjavao sve do 50-tih.

Bilo bi dobro prosiriti ovu temu i na druge nase obicaje

Kliknite za proširenje...

Jesi li pogresno napisao ,,Dragacevo'' ili se mesto stvarno zove Dradacevo?

Sto se tice drugih obicaja, bolje da napravimo drugu temu, posto bih da se zadrzimo na ovom obicaju, jer mislim da mu se ne poklanja dovoljno paznje.

VoSlavu:

Пеперуна,Пеперуда, Пеперугя, Додола ... kao boginja kiše ....

Србија:
Насред села вита јела,
Ој, додо, ој, додоле!
Вита јела, чак до неба.

На вр' јеле б'јела вила.
У крилу јој огледало;
Окреће га, преврће га.

Преврну се ведро небо
И удари росна киша,
Ој, додо, ој, додоле!


Хрватска:
Preperuše odile,
sve su Boga molile:
“Daj nam, Bože, kišicu
i nebesku rosicu,
da urodi godina
i šenica bilica
i vinova lozica.”
Niki sira, niki jaj,
To je naman za ufar.

Бугарска:
Пеперуда злата
Пред Перуна лята,
Лята и прелята,
По поле се мята
И Богу се моли:
Дай Боже дъждец!

iz Bugarske:

Kliknite za proširenje...

Hvala ti. Nikad ranije nisam ovo video.

Ovo je valjda varijanta Dodole. Znam da sam citao da je Perperuna izvedena iz ,,Perun''.

A podseti me i na neku lekciju iz sociologije gde je moja profesorka tvrdila da srpski izrazi ,,da Bog da'' i ,,da da Bog'' vode poreklo od starog slovenskog rituala u kome se je obracalo bogu kise (Dazd-bog, valjda, posto na na ruskom ,,dozd" znaci kisa), mada je meni ta teorija uvek delovala malo neubedljivo.

Fotografija dodola sa foto-bloga Zorice Helac:



http://www.treklens.com/gallery/photo427253.htm

Za" pijan kao dodola" ti svedočim da je starije od 1920. ih jer su te izraze upotrebljavali moji roditelji, i dedovi,babe.
Smatrane su u mom kraju za problematične žicare.To opet shvati kao svedočanstvo , ne kao osudu .
Ljubitelj sam starih običaja al neću sad da pričam kako nisam čuo ono što sam čuo.Prezirali su ih naročito moji srednjebanatski preci uz opis da:" Se obuku u nekakve poderane aljine i vežu trave ii granje oko sebe i skaču ,nadižu suknje,pa darežljivim matorcima pokažu obnažene delove.

Uostalom tražio si i takva mišljenja koja doprinose razvoju teme.

Moje tumačenje je da su običaj koji je trebalo da izgleda kao na prethodnoj fotografiji profanisali do te mere da se "pošteni domaćini "počinju distancirati od njega.
Opet to je samo moje gledanje na stvar,na osnovu informacija koje sam dobio neposredno od mojih roditelja baba i deda.
Ne bi me čudilo da je u sve to i crkva umešala prste prikazujući stare običaje kao divljaštvo.
Sad kad bolje razmislim , naravno da su ih potisnuli novi operateri(na religiju gledam kao na povezivanje sa božanskim ,za šta mi ne treba posrednik,na verske zajednice kao na provajdere koji se raznim sredstvima bore za nove pretplatnike).

Slažem se sa svime što si mi rekao u vezi procenjivanja šta je poštena domaćinska kuća. Mogu da razumem šta si želeo da kažeš.
Napominjem da bi manifestaciju folklornog tipa svakako podržao pa čak i verskog tipa samo se plašim novih anatema i novih podela ,sukoba ,mržnji koje bi ponovno uspostavljanje starovernih običaja donelo.Voleo bih da grešim samo dovoljno je da pogledaš neke forumske diskusije između pobožnih ljudi i vidiš koliko strast može da nadvlada.

neznam ništa:

Za" pijan kao dodola" ti svedočim da je starije od 1920. ih jer su te izraze upotrebljavali moji roditelji, i dedovi,babe.
Smatrane su u mom kraju za problematične žicare.To opet shvati kao svedočanstvo , ne kao osudu .
Ljubitelj sam starih običaja al neću sad da pričam kako nisam čuo ono što sam čuo.Prezirali su ih naročito moji srednjebanatski preci uz opis da:" Se obuku u nekakve poderane aljine i vežu trave ii granje oko sebe i skaču ,nadižu suknje,pa darežljivim matorcima pokažu obnažene delove.

Uostalom tražio si i takva mišljenja koja doprinose razvoju teme.

Moje tumačenje je da su običaj koji je trebalo da izgleda kao na prethodnoj fotografiji profanisali do te mere da se "pošteni domaćini "počinju distancirati od njega.
Opet to je samo moje gledanje na stvar,na osnovu informacija koje sam dobio neposredno od mojih roditelja baba i deda.
Ne bi me čudilo da je u sve to i crkva umešala prste prikazujući stare običaje kao divljaštvo.
Sad kad bolje razmislim , naravno da su ih potisnuli novi operateri(na religiju gledam kao na povezivanje sa božanskim ,za šta mi ne treba posrednik,na verske zajednice kao na provajdere koji se raznim sredstvima bore za nove pretplatnike).

Slažem se sa svime što si mi rekao u vezi procenjivanja šta je poštena domaćinska kuća. Mogu da razumem šta si želeo da kažeš.
Napominjem da bi manifestaciju folklornog tipa svakako podržao pa čak i verskog tipa samo se plašim novih anatema i novih podela ,sukoba ,mržnji koje bi ponovno uspostavljanje starovernih običaja donelo.Voleo bih da grešim samo dovoljno je da pogledaš neke forumske diskusije između pobožnih ljudi i vidiš koliko strast može da nadvlada.

Kliknite za proširenje...

Što se tiče izraza ,,pijan ko dodola’’, ok XX vek veċ ima smisla kada su u pitanju takve kvalifikacije, a pošto znam da je još Vuk zabeležio početak crkvene kampanje protiv tog običaja, onda nije ni čudo što je došlo dotle da ljudi to preziru.

Dobro, taj običaj danas treba da izgleda kao na toj fotografiji u skladu sa savremenim shvatanjima, ali ne smatram ni da je tako izgledao u prošlosti, niti da je tako trebalo da izgleda.

Što se vere tiče, potpuno se slažem. Meni je daleko važnije da li je neko iskren vernik od toga koje je vere.

Da, o folkloru i govorim. Nisam zagovarao vraċanje paganskim korenima. Imamo mi veċ dovoljno religija.

Što se tiče diskusija između pobožnih ljudi, kao i onih koji su ubeđeni da to jesu, viđao sam problematične situacije i uživo, tako da shvatam šta hoċeš da kažeš.

E, sad, da ne ispadne da sam bez veze okacio ovu temu, da ne obilazim vise kao kisa oko Kragujevca, nego da predjem na poentu.

Predlazem da pratite temu. Kacicu povremeno po neki zanimljiv tekst kad god stignem.

Smatram da se o nasem narodnom predanju zna jako malo, narocito, ako govorimo o poreklu i sve sto je nepoznato se gura u kalup staroslovenskog paganstva sto zbog neznanja i lenjosti nasih etnologa, sto mozda zbog nekih politickih razloga.

http://www.berengarten.com/site/Dodola-and-Peperuda.html

Dodola i Peperuda

Balkanski obredi prizivanja kiše

U nekim istočnim i jugoistočnim krajevima Balkana, naročito u Bugarskoj, još uvek se izvodi obred prizivanja kiše, mada je skoro iskorenjen. U ostalim delovima Balkana, običaj samo što nije zamro, mada je čak 1960-ih bio itekako živ i u nekim delovima Jugoslavije i dobro dokumentovan snimcima etnologa i putnika u Srbiji i Vojvodini:

,,Dodole […] su još uvek itekako žive u narodnom seċanju […] kad god je leti suša, starice požele da dođu dodole, i danas čvrsto verujuċi u njihovu čarobnu moċ da prizovu kišu. U selu Brestač u Sremu, Dodole su se poslednji put pojavile 1988.''

Tokom perioda proleċne i letnje suše, u mnogim balkanskim selima je bio običaj da se grupa lokalnih devojaka svuče, a da zatim obuku razne kombinacije lišċa, rastinja, latica, cveċa i bilja da bi izvele ceremoniju prizivanja kiše. Rani izveštaji, koji su uglavnom, ako ne i isključivo, bili od muških posmatrača, opisivali su te devojke kao ,,gole’’ pod njihovom odeċom od zeleniša: mada je diskutabilno o kojoj se je meri ,,razgoliċenosti’’ zapravo radilo, pošto najverovatnije niko od komentatora nije prisustvovao samom svlačenju, a kamoli obuci, pripremama i vežbanju devojaka za ceremoniju – ulogama koje su izgleda bile rezervisane isključivo za zrele i ponekad starije žene. U svakom slučaju, predvođene starijom devojkom ili mlađom ženom, koja je bila isto tako odevena, devojke su u povorci išle kroz selo i stajale ispred vrata da igraju i pevaju pesme, koje su obuhvatale formulisane refrene, sve vreme pozivajuċi nebesa da pošalju kišu. Domaċice su predvodnicu družine polivale vodom, a devojke bi ponekad prskale dvorišta vodom, koristeċi svežnjeve rastinja i lišċa. Onda bi ih gazed nagrađivale brašnom ili hranom, a ponekad i novcem.

U nekim krajevima, a naročito u Dalmaciji, Albaniji i Severnoj Grčkoj, učestvovali su i dečaci ili mladiċi.

Običaj – ili grupa običaja – utoliko je zanimljiviji, jer, iako je sazreo uglavnom u Jugoistočnoj Evropi, ,,tipološki slični’’ elementi se mogu naċi daleko severnije, npr. među Slovenima, a možda i među Baltima, Tevtoncima i Keltima. Čakštoviše, čak i na Balkanu nije bio vezan za bilo koju pojedinačnu grupu. Kako je bugarski etnolog Mihajlo Arnaudov napisao u svom pregledu balkanskih ceremonija i pesama:

,,Kako po imenu, tako i po suštini, ovde imamo panbalkanski obred. Sličnosti koje ukazuju na takvo jedinstvo su rasprostranjene pos vim elementima pleas, verovanja i bajalica. […] Sa nekim manjim razlikama, ovde sve ukazuje na jedan jedini osnovni tip, jednako poznat svim balkanskim ljudima.

Skoro da je neumesno postavljati pitanja o tome odakle je ovaj obred potekao ili u kakvim se je oblicima javljao negde drugde unutar velike, a, ipak, relativno zatvorene kulturne i istorijske oblasti, koju naseljavaju balkanski narodi. Ne samo da su koreni izgubljeni u dalekoj prošlosti, veċ su… nas izjednačavajuċi uticaji lišili bilo kakvog osnova za čvrstu hipotezu.''

Kliknite za proširenje...

Tako kaze bratko Arnaudov, a ja nesto nisam spreman da ga poslusam, pa bih bas da postavljam neka pitanja na ovu temu i da probam da nadjem neki odgovor na njih.

Baš mi je drago da se je i ,,neznam ništa’’ prethodno uključio u diskusiju i dao uvid u prezir prema dodolama u srednjem Banatu, jer sledeċi citat Vuka Karadžiċa baš objašnjava izvor tog prezira, za koji je i sam ,,neznam ništa’’ pretpostavio da se radi o rezultatu crkvene kampanje protiv ovog običaja.

http://www.google.com/url?sa=t&sour...dodole&usg=AFQjCNGNeR_er4rT9JDqWoHYh4eOPNO4xQ

S obzirom da nemam pri ruci primerak Vukovog rečnika, moraċu sa englesko da prevedem citat koji je prvobitno sa srpskog na engleski preveo Ričard Berengarten.

Dodole, ž. mn. Nekoliko devojaka koje, leti, u vreme suše, idu selom od kuċe do kuċe i pevaju prizivajuċi kišu. Jedna od devojaka se skroz skine i tako gola se obloži i umota u razne trave i cveċe, tako da joj se ne vidi ni jedan deo kože i zovu je dodola (,,Premetnula se je u dodolu’’ – kaže se za devojku ili ženu koja se odene skroz do grla) : i idu od kuċe do kuċe. Kada dođu pred kuċu, onda dodola igra sama, dok ostale devojke stoje u redu i pevaju razne pesme; nakon čega domaċica ili neki drugi član domaċinstva, uzima kofu ili bokal vode i poliva dodolu, a ona sve vreme igra i vrti se. U dodolskim pesmama, na kraju svake strofe ovako pevaju refren: oj dodo! oj dodole, npr.
Naša doda Boga moli, oj dodo! oj dodole!
Da pusti rosnu kušu, oj dodo! oj dodole!

Dodole ovih dana igraju skoro po celoj Srbiji od Valjeva do Timoka. Po Sremu, Bačkoj i Banatu su igrale do nedavno, ali su novi sveštenici zabranili i iskorenili običaj.

Vuk Stefanoviċ Karadžiċ
Srpski rečnik,
Prvo izdanje, Beč, 1815

Kliknite za proširenje...

Uzgred, ima li neko ideju šta je Vuk hteo da kaže ovim ,,novi sveštenici’’?

Selo Dudulajce koje još uvek nosi naziv po Dodoli.

http://maps.google.com/maps?hl=en&ie=UTF-8&q=43° 21′ 56" 21° 42′ 32" &sa=N&tab=wl&um=1

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Дудулајце

Zna li neko još neki toponim sa sličnim nazivom?

,,Zevs. Studija drevne religije.’’, Artur Bernard Kuk

Str. 289

,,1) B. Schmidt op. cit. i. 30 n. 3, W.R.S. Ralston op. cit. p. 227 f., J. Grimm op. cit. ii. 593 f., G.F. Abbott Macedonian Folklore Cambridge 1903 p.118 ff., W. Mannhardt op. cit. i. 328 ff.
2) Za pretpostavke vidi J.S. Stallybrass u J. Grimm op. cit. ii. 594 n. 2 (,,Slov. dozhd je kiša, a zhd predstavlja ili gd ili dd; ako bi ovo bio koren, dodo-la bi možda mogla biti deminutiv), od doit’ – davati mleko, pri čemu se na Dodolu gleda kao izdašnu majku, neku vrstu kipuċe prirode. Druge je vezuju za Did-Lado, od litvanskog Didis = veliki i Lado, slovenski Duh proleċa”).
Rizikovaċu sa još jednim predlogom – helenskim, a ne slovenskim. F. Bechtel u Nachr. d. kön. Gesellsch. D. Wiss. Göttingen Phil.-hist. Classe 1890 pp. 29-31 i u njegovom skorašnjem delu Die griechischen Dialekte Berlin 1921 i. 64 ustanovio je da eolsko ime za Demetru bilo Δω-μάτηρ sa skraċenim oblikom Δωίς (prvobitno restauirao J. G. J. Hermann u h. Dem. 122 za δώς ξμουγ’ δνομ’ ξσνί cod. M). R. Meister Die griechischen Dialekte Göttingen 1882 i. 75, veċ je s tim u vezi naveo nazive mesta Δώτιον πεδίον i Δωδώνη. O. Hoffman Die Grichischen Dialekte Göttingen 1893. ii. 374 f. zaključuje da su severnoehejani uglavnom obožavali boginju po imenu Δωμάτηρ. Tom prilikom pokazuje da je Dodona bio grad Δωδώ, reduplikovano *Δώ, cp. Simije Rodoški (300. pre n.e.) ap. Steph. Byz. s.v. Δωδώνη’ …Σιμμίας ό ‘Ρόδιος’ ‘Ζηνός ξδος Κρονίδαο μάκαιρ’ύπεδέξατο Δωδώ.’ Ista reduplikacije bi, pretpostavljam, mogla da objasni i srpsko Dodo, Dodola, itd.

Kliknite za proširenje...

http://en.wikipedia.org/wiki/Dodona

http://maps.google.com/maps?hl=en&ie=UTF-8&q=39° 32′ 47″ N, 20° 47′ 16″ E&sa=N&tab=wl&um=1



Dodona (od dorskog grčkog: Δωδώνα, jonskog grčkog: Δωδώνη, Dòdònè) u Epiru, u severozapadnoj grčkoj, bilo je praistorijsko svetilište posveċeno Boginji Majci koja je na drugim mestima poistoveċivana sa Rejom i Gajom, ovde nazivana Dionom, a tokom kasnijih istorijskih razdoblja bilo je posveċeno i grčkom bogu Zevsu. Dodonsko svetilište bilo je najstarije helensko proročište, prema Herodotu, istoričaru iz petog veka, i zapravo datira iz prehelenskih vremena, verovatno još od drugog milenijuma pre n.e. Aristotel je tu oblast smatrao najstarijim delom Grčke i mestom nastanka Helena. Sveštenice i sveštenici u svetom lugu tumačili su šuštanje hrastovog (ili bukovog) lišċa da bi odredili koja je prava stvar koju treba učiniti. Grčka proročišta se često pogrešno shvataju kao mesta gde se je predviđala buduċnost. Proročište je prvobitno bilo pod kontrolom Tesprotijana, pre nego što je palo u ruke Moložana. Najstariji natpisi na tom mestu potiču oko 550-500 pre n.e.



U Dodoni je Zevs obožavan kao ,,Zevs Naios’’ ili ,,Naos’’ (bog proleċa Najad) – ispod hrasta u temenosu ili svetilištu, postojao je izvor – i ,,Zeus Bouleus’’ (Savetnik). Izvorno proročište Boginje Majke, proročište je deljeno sa Dionom (čije ime, kao i ,,Zevsovo’’, jednostavno znači ,,božanstvo’’) i Zevsom. Mnogi natpisi posvete koji su pronađeni na tom mestu pominju i ,,Diona’’ i ,,Zeus Naios’’. Na drugim mestima u klasičnoj Grčkoj, Dionina uloga je umanjena do doba klasike, tako što je preinačena u jedan aspekt Zevsove zastupljenije ljubavnice, Here, ali nikada u Dodoni.

Kada je Homer napisao ,,Ilijadu” (oko 750. pre n.e.), nije bilo nikakvih građevina, a sveštenik je spavao na tlu bez ritualnog pranja stopala. Tek u četvrtom veku pre n.e., mali kameni hram posveċen Zevsu, dodat je tom mestu. Do vremena kada je Euripid pomenuo Dodonu (fragmentarni komad Melanipe), a Herodot pisao o tom proročištu, sveštenice su ponovo vraċene. Mada nikada nije zasenila Apolonovo proročište u Delfima, Dodona je stekla ugled daleko van Grčke. U Argonautici, Apolonija Rodoškog, prepričanoj priči o Jasonu i Argonautima, Jasonov brod, ,,Argo’’, imao je dar proricanja, jer je sadržao hrstovinu ukradenu iz Dodone.

U treċem veku pre n.e., King Pirus grandiozno je obnovio Zevsov hram i dodao mnoge druge zgrade i svečanost tokom koje su se održavale atletske igre, muzička takmičenja i drame koje su se izvodile u pozorištu. Oko samog proročišta i svetog drveta sagrađen je zid, kao i hramovi Herakla i Dione.

219. pre n.e., Etoljani su napali i spalili hram do temelja. Mada je Kralj Filip V Makedonski obnovio sve zgrade još veċe i još lepše nego pre i dodao stadion za godišnje igre, proročište u Dodoni se nikada nije potpuno oporavilo. 167. pre n.e., Dodona je još jednom uništena i kasnije 31. pre n.e. obnovljena od Imperatora Avgusta. Do vremena kada je putopisac Pauzanije posetio Dodonu u drugom veku pre n.e., sveti lug je sveden na jedan jedini hrast. Hodočasnici su se još uvek obraċali proročištu sve do 391, kada su Hrišċani posekli sveto drvo. Mada je preostali grad bio beznačajan, dugo slavljeno pagansko mesto mora da je zadržalo važnost, jer je hrišċanski biskup iz Dodone prisustvovao Efeškom saboru 431.

U arheološkim iskopavanjima tokom više od jednog veka pronađeni su predmeti još od dobar Mikene, od kojih se mnogi sada nalaze u Narodnom arheološkom muzeju Atine, a neki u arheološkom muzeju obližnje Janine.

Ne mogu da verujem… Niko?!

Ja sam očekivao da ċe bar autohtonisti, ako niko drugi, znati da cene ovu temu…

Da, objasnim…

Dakle, obred Dodole, koji nam je oduvek predstavljan kao slovensko pagansko nasleđe, ustvari je ostatak obožavanja boginje Dodone, boginje majke, koja je starija od svih grčkih i rimskih bogova.

Ono sto mene zanima i oko cega bih hteo da se ovde nastavi diskusija jeste sledece:

1) Ko su ,,novi svestenici'' koje Vuk pominje, a koji su se svojski potrudili da se zatre obicaj dodola u Sremu, Backoj i Banatu?

2) Da li su nasi etnolozi ograniceni, coravi i lenji ili je nesto drugo u pitanju kad neko ovaj obicaj uporno proglasava slovenskim?

3) Zasto se je kod Srba i Bugara obicaj ocuvao u izvornom matrijarhalnom obliku, gde sluzbu vrse iskljucivo devojke t.j. ,,svestenice'' dok u Dalmaciji, Albaniji i na severu Grcke, u obredu ucestvuju i mladici, sto ukazuje na kasniji uticaj patrijarhalnog drustva?

Žao mi je što ne mogu više da doprinesem. Ono što sam čuo sam preneo .Pozdrav i srećno u istraživanju.
I mene baš interesuju ti "novi sveštenici."

neznam ništa:

Žao mi je što ne mogu više da doprinesem. Ono što sam čuo sam preneo .Pozdrav i srećno u istraživanju.
I mene baš interesuju ti "novi sveštenici."

Kliknite za proširenje...

Hvala ti sto si dao svoje licno svedocanstvo ,,sa terena''.
Ovako mozda sve to ne bi imalo toliko smisla i mozda bih i prevideo vaznost te Vukove zabeleske.

Најстарији Словенски обичај!

Milanne:

Hvala ti sto si dao svoje licno svedocanstvo ,,sa terena''.
Ovako mozda sve to ne bi imalo toliko smisla i mozda bih i prevideo vaznost te Vukove zabeleske.

Kliknite za proširenje...

Milannče, a jel mogu ja da pomognem? To je ono što uporno odbijaš da percipiraš, jer su ti, a i drugima napakovali u glavu da su Sloveni došli. A niko neće da razmisli o tome zašto i danas smatraju tračanski jezik najbliži slovenskim. Evo, da te obavestim da su i Etrurci imali božanstvo koje je (od strane Rimljana tako percipirano i zapisano), kažu bilo zaduženo za vino, Pupluns. Navodno je Populonija toponim koji je posvećen njemu.
Inače, grad je prvi koji je počeo da kuje srebrni novac, Rimljani su ga oteli Etrurcima, a mnogo je uništen u ratu civilizovanog Rima sa onim nasilnicima iz Bojke 282 p.n.e.

ostalo je samo ovo:




Uglavnom, ova božanstva su bila vlasništvo predgrčkih brahikefalnih stanovnika Evrope , kako god da su se zvali.


Što se tiče "novih sveštenika" nemoj da gubiš glavu. To su Fanarioti kojima je bio zadatak da iskorene sve slovensko i pagansko iz Srbije i da uvedu ponovo liturgiju na grčkom, jer su videli slobodan prostor za to. Grčko-Turska bratska posla.

Vuk Karadžić, govoreći o tome zašto nema muških (epskih) pesama koje govore o vremenu pre Kosovskog boja, kaže da misli da je "kosovska premjena tako silno udarila", da je narod pozaboravljao sve što je dotle pevao i počeo da "peva iznova". Nasuprot tome, kada govori o "ženskim pesmama" kaže da ih ima "možebiti starijih i od hiljadu godina". Pre svega se odnosi na dodolske i kraljičke pesme. Proizlazi da je Vuk smatrao dodolske pesme najstarijima koje imamo.

Pošto su vezane za obred, onda je jasno koliko je taj obred star i valjda ne treba govoriti koliko se za tih (najmanje) hiljadu godina promenio društveni kontekst i da nije nikakvo čudo ako je od obreda za prizivanje kiše postao jedan oblik prošnje. Isto kao što se Noć veštica od obreda iz duboke prošlosti, posvećenog mrtvima, pretvorila u društvenu zabavu gde deca idu od vrata do vrata i skupljaju bombone.

Za ženu koja je preterano našminkana i, naročito, preterano nametljivo obučena ("overdressed") se kaže da je "nadodoljena".

Što se 'novih sveštenika' tiče, a da se to ne odnosi na ruske sveštenike koji su delovali upravo na području Vojvodine. Isti oni koji su uticali na nastanak "slavenoserbskog" jezika?

Sličnosti vedskog i grčkog panteona su očite. Priče koje govore o glavnim
božanstvima baš kao i stihovi koji se bave brojnim drugim nižim bogovima: sinovima,
ženama, kćerima, ljubavnicama, očito su kopije (ili originali) grčkih priča.
Nema sumnje da Dyaus znači Zeus, Dyaus Pitr je Jupiter, Varuna Uran, itd. U
oba slučaja Krug velikih bogova staje na broju dvanaest, bez obzira na promjene
koje su se dogodile u božanskom slijedu.
Kako su mogle nastati takve sličnosti na dva područja toliko geografski i
vremenski udaljena?
Učenjaci smatraju da je negdje u drugom tisućljeću prije Krista narod koji je
govorio indoeuropskim jezikom, i živio na području Sjevernog Irana ili na području
Kavkaza, krenuo u veliku seobu. Jedan dio je krenuo na jugoistok, prema Indiji.
Indijci ih zovu Arijci - "plemeniti". Oni su sa sobom donijeli usmenu predaju
Veda, oko 1.500 pr.n.e. Drugi val ove seobe indoeuropljana krenuo je prema
zapadu, u Europu. Neki su zaobišli Crno more i stigli u Europu preko ruskih
stepa. Ali glavni put kojim su ovi narodi i njihove predaje i religija stigli u Grčku
bio je ujedno i najkraći: Mala Azija. Neki od najstarijih grčkih gradova u stvari
ne leže na grčkom kopnu već na zapadnom kraju Male Azije
Ali tko su bili ti Indoeuropljani koji su izabrali Anatoliju za svoje boravište?
Zapadno znanje baca slabo svjetlo na to pitanje.

Suštinski sva predanja govore o 12 bogova zemaljskonebeskih 1 vrhovni nebeski koji je na prvobitnim jezicima bio Anu ili Elu i td.




Neka poslušaju bogovi koji su na nebesima,
I koji su na mračnoj zemlji
Neka poslušaju, moćni drevni bogovi.
Utvrdivši tako da su bogovi od starina bili i od neba i na zemlji, ep nabraja
dvanaest moćnih staraca, predaka bogova, te osiguravši njihovu pažnju, pripovjedač
nastavlja pričati kako je bog koji je bio "kralj na nebesima" stigao na "mračnu
zemlju":
Ranije, davnih dana, Alalu je bio kralj na nebesima;
On je sjedio na prijestolju.
Moćni Anu, prvi među bogovima, stao je pred njega,
Poklonio mu se pred nogama, postavio mu pehar u ruku.
Devet doba, Alalu je bio kralj nebeski.
U devetom dobu, Anu je zaratio protiv Alalua.
Alalu bi poražen i po bježe pred Anuom
Sišao je na mračnu zemlju.
Dolje na mračnu zemlju on je otišao:
Na prijestolje je sjeo Anu.
Ep pripisuje dolazak "kralja
nebeskog" na Zemlju otimanju prijestolja:
bog imenom Alalu bio je silom
maknut sa svog prijestolja koje se
nalazilo negdje na nebu i, bježeći da
bi sačuvao život, "spustio se na
mračnu Zemlju", Ali to nije sve. Tekst
nastavlja s pričom kako je Anua, zauzvrat
također maknuo sa prijestolja bog
imenom Kumarbi (prema nekim interpretacijama,
njegov vlastiti brat).
Nema sumnje da je ovaj ep, nastao
tisuću godina prije nastanka grčkih legendi,
bio preteča priče o svrgavanju
Urana od strane Krona, te Zeusovog
svrgavanja Krona. U hetitskom tekstu
možemo naći čak i detalj koji se povezuje
sa Zeusovim kastriranjem Krona,
jer upravo to je Kumarbi učitio Anuu.


Devet doba Anu je bio kralj nebeski:
U devetom dobu, Anu se morao boriti s Kumarbijem,
Anu je izmakao Kumarbiju i pobjegao
Pobjegao je Anu, uzdignuvši se na nebo
Za njim je požurio Kumarbi, zgrabivši ga za noge.
Povukao ga je dolje sa nebesa.
Ugrizao ga je za slabine, i muškost Anuova
S nutrinom Kumarbijevom se složi, stopivši se poput bronce.


To su praverovanja koja sva piju vodu sa istog izvora.
Spomenuo si Milane DozdBog ili DajBog.

Ovo je prisutno i na srpskom kao dažd Bog.
Ali dažd je ujedno pranaziv za vodu,potop.

Primer gušter vodenjak-DAŽDEVNJAK.
Koliko ja znam da naši etnolozi znaju za poreklo običaja mogu zvati nešto slovenskim načinom obeležavanja ali ti običaji datiraju u daleku prošlost mnogo pre bilo kakvih pisanih pomena o "Slovenima".
Uglavnom se svi distanciraju od nacionalizma.

Ovo je nezahvalna priča i teška za dokazivanje ali sve više se dokazuje prvenstveno dešifrovanjem starih pisama da jezik i pismenost nije bila samo dostupna sveštenicima i gospodarima već i običnim ljudima "književnicima" recimo u Sumeru i Egiptu.

Oče Nannar, gospodaru Ura...
Čija je slava u svetoj Lađi sa neba...
Gospodaru, prvorođeni sine Enlilov.
Kada se spuštaš u svojoj lađi sa neba
Ti si veličanstven.
Enlil je ukrasio tvoju ruku
Žezlom vječnim.
Kada se penješ iznad Ura u svetoj lađi.

Ima ovde mnogo tripova ni sam ne znam šta da mislim.