Patnja..

LBarbara

LBarbara

La Femme
Moderator
Poruka
48.277
Sigurno ste primetili da postoje osobe koje jednostavno vole(?) da pate ili budu tužne..
Patnja je loša navika.Ona je zavodljiva.Pomišljam da ima ulogu da kontroliše,samim tim
spada u ubedjenja a ne realnu sliku..

O čemu ću razmišljati ako se odreknem patnje?
Kako ću ispuniti vreme ako nema patnje kojom ću se baviti?
Dok sam tužan,ljudi brinu o meni,zapažaju me.
Na koji način da navedem ljude da rade ono što želim ako taj način nije tužno lice?

Ovo je psihološki profil osobe koja voli da pati.
Šta mislite o razlozima koji oblikuju takvog pojedinca?
 
Uh sve si rekla..nesigurnost..razmazenost..manjak samopouzdanja..losa iskustva..treba imati strpljenja i zivce za takve ljude..ali nadam se da uz pravu osobu mogu naci mir i spokoj..samo da osete pravu srecu bez patnje
 
LBarbara:
Sigurno ste primetili da postoje osobe koje jednostavno vole(?) da pate ili budu tužne..
Patnja je loša navika.Ona je zavodljiva.Pomišljam da ima ulogu da kontroliše,samim tim
spada u ubedjenja a ne realnu sliku..

O čemu ću razmišljati ako se odreknem patnje?
Kako ću ispuniti vreme ako nema patnje kojom ću se baviti?
Dok sam tužan,ljudi brinu o meni,zapažaju me.
Na koji način da navedem ljude da rade ono što želim ako taj način nije tužno lice?

Ovo je psihološki profil osobe koja voli da pati.
Šta mislite o razlozima koji oblikuju takvog pojedinca?
Kliknite za proširenje...

e, u ovom boldovanom je fora
tome sluzi cijela ta...predstava
 
Zivot jeste patnja bez smisla i cilja, kao nesto radimo, trudimo se oko ovoga ili onoga, a u stvari svi cemo jednog dana lepo da umremo. I kakav je smisao svega sto radimo? Otaljavamo zivot neko to radi vestije, neko manje vesto. Oni vestiji misle da zive. Svaki plan koji covek napravi ima za cilj da se skrenu misli od onog neumitnog. (nevezano za temu, ali vezano za rec patnja)

@tema A te sto naprave tuzno lice trebalo bi zalepiti po istom, pa bar da znamo zasto su tuzni. Oni najmanje pate.
 
Pa sad, nisam sigurna da je uživanje u patnji svojstveno psihički zdravim ljudima.

Čak i ukoliko nije reč o pravoj, iskrenoj patnji već sredstvu za manipulaciju (skretanju pažnje na sebe), opet je "manipulant" osoba s ozbiljnim problemom. Rekla bih, laički, da je tada reč o jednoj vrsti socijalnog motiva, tzv. gregarnom motivu: težnji da se bude u društvu, da se bude prihvaćen.
 
"Moja se bol razlikuje od svih drugih; ona mi se sviđa, raduje me; moja je bol ono što želim i moja je patnja moje zdravlje. Čemu dakle da se žalim, moja bol dolazi iz moje želje; moja želja postaje moja bol, ali mi je toliko ugodno to željeti da divno patim, i toliko je radosti u mojoj patnji da uživam u bolesti."

Chrétien de Troyes

U tome je suština ljubavi prema patnji.
 
LBarbara:
Sigurno ste primetili da postoje osobe koje jednostavno vole(?) da pate ili budu tužne..
Patnja je loša navika.Ona je zavodljiva.Pomišljam da ima ulogu da kontroliše,samim tim
spada u ubedjenja a ne realnu sliku..

O čemu ću razmišljati ako se odreknem patnje?
Kako ću ispuniti vreme ako nema patnje kojom ću se baviti?
Dok sam tužan,ljudi brinu o meni,zapažaju me.
Na koji način da navedem ljude da rade ono što želim ako taj način nije tužno lice?

Ovo je psihološki profil osobe koja voli da pati.
Šta mislite o razlozima koji oblikuju takvog pojedinca?
Kliknite za proširenje...

Ja bih pojednostavio odgovor mada u psihologiji nista nije jednostavno :) Ukoliko osoba uziva u patnji to je onda patoloski fenomen i mislim da se onda sme podvesti pod mazohizam (iako se neka definicija mazohizma odnosi samo na izlozenost fizickoj boli i ponizavanju), a ukoliko patnja ima instrumentalni efekat onda je ona najcesce usmerena ka postizanju osecanja prihvacenosti od strane drugih.
 
Psycho_86:
Ja bih pojednostavio odgovor mada u psihologiji nista nije jednostavno :) Ukoliko osoba uziva u patnji to je onda patoloski fenomen i mislim da se onda sme podvesti pod mazohizam (iako se neka definicija mazohizma odnosi samo na izlozenost fizickoj boli i ponizavanju), a ukoliko patnja ima instrumentalni efekat onda je ona najcesce usmerena ka postizanju osecanja prihvacenosti od strane drugih.
Kliknite za proširenje...

Ne,mislim da je mazohizam ipak nešto sasvim drugo.Mazohizam je u stvari
zadovoljavanje nekih unutrašnjih poriva a patnju si sasvim fino svrstao u patološke
fenomene.
Ako zadjemo u samu srž tog problema ne možemo ga dešifrovati bez pitanja koja
takve osobe postavljaju samim sebi...

Ako dozvolim ljudima bliskost,oni mogu da otkriju kakav sam zaista.
Mogu da upadnem u klopku.
Mogu me povrediti.
Napustiće me.
Mogu zahtevati od mene suviše.
Mogu očekivati od mene previše...itd..

Čovek koji ima ovakva uverenja treba da bude svestan da ima psihološki problem
koji vodi u patologiju...ima leka..:)
 
LBarbara:
Sigurno ste primetili da postoje osobe koje jednostavno vole(?) da pate ili budu tužne..
Patnja je loša navika.Ona je zavodljiva.Pomišljam da ima ulogu da kontroliše,samim tim
spada u ubedjenja a ne realnu sliku..

O čemu ću razmišljati ako se odreknem patnje?
Kako ću ispuniti vreme ako nema patnje kojom ću se baviti?
Dok sam tužan,ljudi brinu o meni,zapažaju me.
Na koji način da navedem ljude da rade ono što želim ako taj način nije tužno lice?

Ovo je psihološki profil osobe koja voli da pati.
Šta mislite o razlozima koji oblikuju takvog pojedinca?
Kliknite za proširenje...

Поремећај личности познат као мазохиста, који се према другима односи као садиста
 
ne poznajem u potpunosti takve osobe ali rekao bih da je glavna osobina koja je na to uticala razmazenost (osim u slucaju nekih hemijsko-mehanicki poremecaja eksternih okolonosti).

Antibiotik za to je chelichenje kako mi to zovemo :). Kontraverzna stvar kod nekih.
 
SonjaSavic:
"Moja se bol razlikuje od svih drugih; ona mi se sviđa, raduje me; moja je bol ono što želim i moja je patnja moje zdravlje. Čemu dakle da se žalim, moja bol dolazi iz moje želje; moja želja postaje moja bol, ali mi je toliko ugodno to željeti da divno patim, i toliko je radosti u mojoj patnji da uživam u bolesti."

Chrétien de Troyes

QUOTE]

Iako sam bio melanholican,voleo sam zivot,jer sam voleo melanholiju ...

Soren Kiearkegaard
Kliknite za proširenje...
 
Пре свега, мислим да људи воле да измишљају неки бол и патњу чисто из досаде, зато што су размажени и не знају шта ће са собом...Просто желе да сами себи буду занимљиви, да буду специфични по тој некој ,,патњи''...Просто да се истакну, да буду из фазона:,,Док је вама лепо, ја овде патим'', и вероватно мисле да су на неки начин тако и зрелији и можда изнад других. Као да су спознали живот пре осталих...
Затим, мислим да неки људи воле да креирају сами себи неку патњу да би пред другим људима изгледали као јаки људи...Као, види ме како патим, али добро, издржавам. Не знам...До сада сам имала сусрета само са таквим људима....Такође, манипулација игра ту велику улогу...као што неко већ рече....
 
.. mislim da objašnjenja tipa " raditi nešto zbog toga kako te neko drugi vidi" nisu dovoljno dobra za ovako "teške" stvari koje čovek sebi radi ... možda je u pitanju neki unutrašnji konflikt koji pokušava da se razreši kroz neka jaka osećanja -patnje ... jer za patnju se i može naći "razlog" ili "povod" ,a za sreću teže ... i onda je to nešto što probudi čoveka - mislim, ono kad shvati šta ima da izgubi i koliko su ozbiljne posledice svakog postupka u sadašnjosti, i tu onda više nema prostora za dosadu i depresivnost ...dakle , nek' je tačno da se tako leče dosada i depresivnost , a ima li neko od vas bolji "lek".. zar nije "lek" individualan ..
 
*Violet*:
Ljudi zavide srećnima, pa je najlakše praviti se nesrećan i kao patiti da bi te "prihvatili".
Kliknite za proširenje...

Ljudi zavide drugacijima, ponajpre onima koji umeju da se raduju zivotu, velikim i malim stvarima koje on sa sobom nosi. Lako je praviti se nesrecnim i kao patiti da bi bio prihvacen?? Bilo bi zanimljivo obrazloziti ovakav stav...koliko je jednostavno glumiti nesrecu i patnju i da li su rezultati takvog angazmana uistinu i na kraju isplativi?...da li je glumom, prenemaganjem, izmisljanjem nepostojeceg, moguce izazvati toliko sazaljenja i dobiti dovoljno ljubavi da bi se ublazila sopstvena zavist? Da li je lakse praviti se nesrecnim ili srecnim ...i jos...da li sredina lakse prihvata i voli srecne ili nesrecne (one sa i bez navodnika)?


Sentinel wolf:
Obicno privlacenje paznje. Neki put i sazaljevanje samog sebe i nalazenje odlicnog izgovora zasto su stvari takve kakve jesu.
Kliknite za proširenje...

Moze da bude privlacenje paznje jer je to mozda jedini nacin da se drugi osvrnu na njegov problem koji nije u stanju sam da resi...to se zove - dozivanje, apel, molba. Moze da bude i sazaljevanje samog sebe, te izgovor za necinjenje ili pokusaj da se nesto promeni...ali jedno je istinito...osecaj nesrece je nemoguce "nauciti" (sumnjam u glumacke sposobnosti aktera, pre je problem u publici kako percipira stvari) ...sa srecom vec mnogo lakse ide.
 
Glavni uzroci toga su sažaljenje i samosažaljenje.
Samosažaljenje se javlja kao odraz nepostojanja želje same osobe da se suprotstavi problemu i bori sa istim. A taj problem je uglavnom Istina. Znači ne suočavanje sa Istinom. Jer istina uvek boli.Ona samu sebe sažaljeva nad sopstvenim problemom i time stvara izgovor tipa: ja sam sva jadna i bedna i moja muka je najveća na svetu..pomozite mi da se ne ubijem....bla,bla,bla...
Razlog takvog ponašanja je taj da se privuče pažnja okoline (svesno,nesvesno ili podsvesno...sasvim je sve jedno) koja bi stalno sažaljevala tu osobu. Jer one crpu energiju iz toga. Klasično privlačenje pažnje.Problem nastaje kada se neko ''primi'' na takvo nečije pnašanje i umesto da trgne tu osobu iz sna u kome živi i sasuje joj svu istinu u lice,ona još više produbljuje to osećanja u njoj rečima tipa...,,joj jadan ti...baš mi te je žao'' i sl.
To su uglavnom ljudi kojima treba paznja i koji vole da budu u ulozi "zrtve"....
Takve osobe su slabe i nedovoljno samokritične.

Treba napraviti razliku između sažaljenja I saosećanja. Znači,možemo saosećati sa invalidom koji nema obe noge ali da li bi njemu to pomoglo I kako bi se on osećao kada bi mu rekli…jao,baš mi te je žao što si hendikepiran..((.
Nasuprot tome,treba mu uliti I davati snagu da nastavi sa borbom I da istraje u svemu.
 
LBarbara:
Sigurno ste primetili da postoje osobe koje jednostavno vole(?) da pate ili budu tužne..
Patnja je loša navika.Ona je zavodljiva.Pomišljam da ima ulogu da kontroliše,samim tim
spada u ubedjenja a ne realnu sliku..

O čemu ću razmišljati ako se odreknem patnje?
Kako ću ispuniti vreme ako nema patnje kojom ću se baviti?
Dok sam tužan,ljudi brinu o meni,zapažaju me.
Na koji način da navedem ljude da rade ono što želim ako taj način nije tužno lice?

Ovo je psihološki profil osobe koja voli da pati.
Šta mislite o razlozima koji oblikuju takvog pojedinca?
Kliknite za proširenje...

Privlacenje paznje svesno ili nesvesno , sve jedno...

jer zele da su uvek bitne .. najbitnije...

Bezanje od istine i suocavanja...

i time bezanje od resavanja problema...

a to nastavlja patnju ....

Egoizam osobe iz koga ne zeli izaci...

Strah od samoce...


pozz :)
 
LBarbara:
Šta mislite o razlozima koji oblikuju takvog pojedinca?
Kliknite za proširenje...

Ako mislis na osobu koja se prenemaze - onda nisu ni vazni razlozi, verovatno je takva sama po sebi (nije ni vredna paznje).
Ali ne verujem da iko voli da pati - a razloga moze da bude puno u zivotu (za privremenu/dozivotnu patnju).
Jedino sto mogu da primetim je da su iz patnje nastala mnoga umetnicka, knjizevna i druga stvaralacka dela, pa je ne treba uzimati olako i sa nipodastavanjem.
 
nadam se da niko ne uzima za ozbiljno ono sto ovde procita..vecu kolicinu gluposti na jednom mestu odavno nisam procitao..kao na ovom forumu svih ovih godina..ocigledna je jedna stvar..95% svih postova na svim temama su mlacenje prazne slame..ono sto je bedno u svemu tome je sto neko dodje procita i pomisli da to jeste tako..

elem..ako je patnja nacin za skretanje paznje..i kao sto rekoste patoloski nacin razmisljanja ili cega vec..zar nisu jos patoloskiji slucajevi koji na sebe skrecu paznju upiranjem prsta u takve pojave i njihovom osudom..

postoji jedan izreka..

"spoznati sve..znaci sve oprostiti"


ne moze se posmatrati pojedinac i donositi zakljucak o njemu njoj ako se ne sagleda i okruzenje u kojem je taj pojedinac ziveo i kakva iskustva je imao i iz kog razloga..

povrsnost je mislim najveci uzrocnik nerazumevanja bilo kakvih pojava..u drustvu..u pojedincima itd..

najlakse je nesto osuditi..bez uplitanja..na kraju oni koji vole da sude pate od kompleksa vise vrednosti..ako cemo po patologiji ili po cemu god hocete..
 
btw..samosazaljenje se ne javlja zbog neimanja zelje pojedinca da se razresi sa svojim problemom vec kada svi pokusaji resavanja problema ne daju rezultate..

sto ce reci..osoba A shvata da ima problem..osoba A analizira problem i nadje potencijalna resenja..osoba A primeni potencijalna resenja i ne razresi problem..osoba A tada ima jos veci problem koji je postao zbir problema i pogresnog resenja..osoba A je u jos dubljem problemu..

na kraju nakon svih mogucih resenja koje je osoba A mogla da smisli sagleda pronadje ili sta vec..osoba A puca po savovima i osoba A je postala osoba koja sebe samosazaljeva jer osobi A NISTA DRUGO NIJE PREOSTALO..

medjutim ljudi skloni osudama ne zalaze u probleme..vec ih osude na osnovu cega> na osnovu samo i iskljucivo predrasuda..

na kraju kolicina predrasuda koje neka osoba poseduje je obrnuto srazmerna svesti i snanju koje ta osoba ima o sebi zivotu svetu ..itd..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top