gospodjica14
Poznat
- Poruka
- 7.429
Evo uz kafu citam svasta nesto, pa sam natrcala na jedan tekst koji se bavi pitanjem da li starenje tela obavezno mora da prati i starenje duha i da li se ljudi generalno vise plase starenje tela ili starenje duha... Ja sam se oduvek vise plasila ovog drugog. Neki psiholozi kazu da su znaci starenja duha nerazumevanje mladjih generacija i kritikovanje njihovog ponasanja, prestanak zelje za ucenjem u zivotu i zatvaranje prema novim saznanjima, uverenost da „covek u godinama“ ne moze da nauci nesto novo, sablonsko ponasanje, pomirenost sa jednolicnim zivotom, manjak radoznalosti, aktivnosti.... Licno verujem u istinitost teze da smo stari onoliko koliko smo stari duhom; sigurna sam da svako od vas u okruzenju ima osobe starijih godina potpuno razlicite – jedna ce u pedesetim da planinari i i stalno planira nove poduhvate, a drugoj ce biti tesko da ujutru nadje razlog da ode do pijace. Mislim da je sve u glavi i da o tome sami odlucujemo. Izgled danas moze da prevari – novcem se moze kupiti fizicki mladolik izgled – ali unutrasnja energija ne moze se kupiti. Ili je imas, ili je nemas, i to cak uopste ne mora da ima veze sa godinama. Ima ljudi koji kubure sa energijom i poletom i sa 20.
Dakle, da li mislite da je vazno negovati duh, stalno imati neka interesovanja, postavljati sebi nove ciljeve, biti otvoren za novo i nepoznato, biti radoznao, uzivati u igri ili smatrate da je prirodno da covek sa godinama postaje ozbiljniji i manje sklon promenama. Ukratko, da li se trudite da ostanete duhom mlade ili smatrate da je mladost duha...iluzija?
Dakle, da li mislite da je vazno negovati duh, stalno imati neka interesovanja, postavljati sebi nove ciljeve, biti otvoren za novo i nepoznato, biti radoznao, uzivati u igri ili smatrate da je prirodno da covek sa godinama postaje ozbiljniji i manje sklon promenama. Ukratko, da li se trudite da ostanete duhom mlade ili smatrate da je mladost duha...iluzija?
snimila da imam bore...one sitne fine bore oko ociju....ali to su moji treptaji,namigivanja,suze,smeh..sve su moje kao i godine koje imam.
), i uopste kad sam postavljala temu pod mladoscu duha podrazumevala sam zivotnu energiju, sposobnost coveka da se raduje zivotu, da zivi, da ne zivotari, da kad je mrzovoljan i kad mu je hladno i vruce i sta ja znam, sve mu nesto fali, natera sebe na neku aktivnost. Da ne upada u letargiju i monotoniju. Ja sam imala jedan period u zivotu kad sam bas bila lose... i nigde nisam izlazila, ko god da me negde pozove ja odbijem, zivela sam na relaciji kuca - posao. Posle nekog vremena pocela sam da primecujem da se slabije snalazim medju ljudima, da mi je nelagodno u masi, odnosno sa vecim brojem nepoznatih osoba. To me je prenulo iz moje letargije (uzas, postala sam asocijalna!
), i vise sebi nikad nisam dozvolila da idem linijom manjeg otpora. Niti cu...nadam se 
