Procesori

Shta mislite u kom ce pravcu ici dalji razvoj procesora za PC? Da li ce se unapredjivati arhitektura ili takt procesora? Ja mislim ovo prvo. Kladim se da ni 2015te necemo imati procesore koji rade na 10 GHz.

Neces ih nikad ni imati. Bar ne u ovom obliku, jer je tehnologija silicijumskih mikro (nano) poluprovodinka, prakticno stigla do plafona.
Intel danas stampa procesore u 45nm procesu. Secam se kad sam pre jos, jedno 5-6 godina, recimo, citao tekst u Svetu Kompjutera, da se izolacija poluprovodnika u 90nm procesu bukvalno mogla meriti u dvocifrenim slojevima molekula.
Smanjivanjem procesa se danas uglavnom igra na kartu smanjivanja potrebne snage, s njom i potrosnje i zagrevanja, cime se kupuje i jos malo prostora za megaherce. Tako hladenje danas dolazi do izrazaja vise nego ikad. Tecni sistemi postaju polako imperativ ekstremnog overklokinga, a verovatno je samo pitanje vremena kad ce neko da nam ponudi kompresor i freon. 4GHz je i dalje veoma cvrsta barijera, za sve preko bi vam trebalo neko drasticno rashladjivanje. 10GHz je verovatno nemoguca barijera i za neke buduce jos manje procese u kombinaciji sa tecnim azotom (kao sto je svojevremeno izveo Tom's Hardware fascinantnih 5GHZ).
To je sto se tice mega-gigaherca. Industrija je odavno svesna ovog problema, zato se i krenulo drugim putevima u zadnjih 5-7 godina. Jedan od bitnih pomaka je prelazak na 64bitnu arhitekturu. Takodje, ko je pratio malo dublje pricu, oko vecitog natezanja izmedju Intela i AMD-a, zna da su odavno krenuli razlicitim putevima sto se tice same unutrasnje arhitekture procesora.
Jedan od poslednjih koraka se oslanja na ideju koja je odavno vec poznata serverima i super racunarima, a to je uparivanje vise procesora, u ovom slucaju jezgara. Tako danas imamo dual i quad procesore, sa po dva i cetiri jezgra.
Recimo, Intelova naredna generacija, Nehelem, poznatija kao Core i7 igra na kratu modularene arhitekture, koja bi omogucila lakse sastavljanje procesora sa 2,4,8 ili vise jezgara.

Dakle, danas uz dobro haldenje, razradjivanje unutrasnje arhitekture procesora jeste sigurno primarna ideja kojom ce se neko vreme voditi proizvodjaci. Trka za gigahercima je odavno gotova.... do daljnjeg.
Ono s cim bi sledecim mogli da se sretnemo u nekoj blizoj buducnosti jeste uvodjenje super-provodnickih kola, koja bi omogucila da se trka gigaherca nastavi. Dotle, mozemo samo da se nadamo da ce u nadmudrivanju arhitektura, prepotopski PC x86 koncept biti, konacno, napusten.

Naravno, sve ovo u iscekivanju da kvantni procesori, jednog dana, sidju medju narodne mase.

Ovo si odlicno objasnio.
Veca frekvencija trenutno,sa istim provodnickim kolima znaci i vecu potrosnju a samim tim i povecanje temperature. Ono sto su ovi oz Tom's harware uradili sa tecnim azotom moralo bi onda postati standard. Ili bar freon jer vodeno hladjenje tu nema sta da trazi jer se temperatura ne spusta za par stepeni.
Definitivno nece ici u smeru povecanja GHz u smislju jedno jezgro radi na 5 giga ili vise,vec vise jezgara sa manje GHz nekako doskoce jednom sa vise GHz.

kad lupim svaka cast na objasnjenju...sama arhitektura je vec nekoliko puta menjanja u zadnjih par generacija (godina), nebitno da li je amd ili intel i pre ce ici tim tokom...
vise jezgra jeste lepa stvar ali je problem software i cesto je bolje vise mhz nego jezgra, valjda ce skoro da odrade nesto konkretno oko toga jer glupo je da jedan dual razbija quad u npr. igricama (ne svuda) iako rade na istim brzinama, za resto je vec druga prica..ali dosta ljudi jos uvek koriste kompove pretezno za igrice (deca )
frekvencije ce mozda ici jos nesto gore ali cisto sumnjam bas zbog potrosnje i grejanja koje nekada ni najbolji hladnjaci danas ne mogu bas da ohlade, vodeno necu da komentarisem jer je % kod nas smesan...
u zadnje vreme se dosta experimentise sa hladjenjem u samom cipu...npr. ibm je vec daleko odmakao sa cevima (voda) izmedju slojeva, univerziteta Purdue je odradio uređaj koji proizvodi jonski vetar itd. i sve to lepo zvuci, samo je pitanje realizacije i cene...
ovo ce vise znaciti za nas "smrtnike" ili kucne korisnike nego tecni azot....

Hugo Chavez:

Shta mislite u kom ce pravcu ici dalji razvoj procesora za PC? Da li ce se unapredjivati arhitektura ili takt procesora? Ja mislim ovo prvo. Kladim se da ni 2015te necemo imati procesore koji rade na 10 GHz.

Kliknite za proširenje...

ovo je vrlo zanimljva tema, jer se vrlo skoro doslo do trenutka kad nam brzi procesori u principu ne trebaju, napravila se vista koja je u principu xp sa sminkom i kojoj treba jaci hardver..ali u realnom pogledu nije se mnogo otislo u napred..doslo se do trenutka da ti procesori koji izlaze ne mozes u potpunosti da u potrebis, i da dosta korisnika koji kupe cetvorojezgreni procesor nove generacije ne upotrebe ni pola njegove snage jer ostali deo hardvera ne moze tolko da postigne ( mislim na hdd ) tj procesor je trenutno ispred nekih drugih komonenti...
jaki procesori sada trebaju samo korisnicima koji ih koriste u profesionalne svrhe i gejmeri ..samo njima..
realno kazu da na valjda godinu dana se duplira brzina procesora..sta ce tebi sutra 10 ghz ?
poenta price je da treba da se napravi korak napred u softverskom smislu, nesto novo i KORISNO, da bi ti procesori imali sta da rade...
ps: znam da ovo nije srz teme ali sam hteo malo da skrenem paznju i na ovo

inace po meni buducnost je kvantni racunar, mozda malo dalja ali mnogo perspektivnija..
U poslednje vreme raste interesovanje za kvantne procesore i kvantne uređaje za skladištenje podataka koji bi trebalo da pruže osnovu za stvaranje izuzetno moćnih računara sutrašnjice. Univerzitet Ohajo Stejt je došao do važnog otkrića koje bi moglo omogućiti stvaranje sićušnih storage uređaja sa kojih bi se laserom mogli očitavati podaci sa pojedinačnih atoma.
Profesor Greg Lafajatis i postdiplomac Katarina Kristendl su kreirali staklenu površinu prekrivenu takozvanim zamkama za atome, od kojih je svaka u stanju da drži jedan jedini atom. Već je bilo sličnih uspeha ranije, međutim rešenje profesora Lafajetisa nudi mogućnost da se podaci sa ovakvih pločica očitavaju samo jednim laserskim snopom, kao kod kompakt diska.
Čitav mehanizam se zasniva na interferenciji dva laserska snopa pri kojoj se formiraju takozvane "mračne tačke" u kojima se dva svetlosna talasa potiru. Takvi prostori okruženi električnim poljima su pogodni za hvatanje atoma koji bi ostali na mestu i nakon što laseri prestanu sa radom. Trenutno se radi na pronalaženju načina da se oblak atoma rubidijuma kreira iznad zamki kako bi oni mogli upadati u njih, a istraživači veruju da će im biti potrebno bar dve godine kako bi naterali pojedinačne atome da se postave na prava mesta.
fora je u tome sto tranzistor ima samo dva stanja, logicka nula i logicka jedninica...tj. ima struje - nema struje..
atom moze da ima mnogo vise stanja i samim tim mnogo vece mogucnosti..ali poalko

Kolikom brzinom će nastajati procesori novije tehnologije smatram da to zavisi pre svega od zahtevnosti softvera.
Recimo danas imamo procesore sa 4 jezgra u velikoj primeni i memorije ddr3 2-3-4-gb a neznam nijedan softver koji u potpunosti to koristi.
Smatram da je uzajamno to povezano jer kome služi procesor sa 7 jezgra i koji program to koristi??
Maltene džaba su napravljeni zar ne?

Ne, uopste
Ima nekih stvari koje su i za danjasnje procesore, jos uvek jako daleko.
Tako recimo software za 3D animaciju i rendering ne pita sta imas, uvek uzima sve. Memorije nikad dosta, a kad se radi o samoj brzini softwareskog renderinga, dok Mental Ray ne bude radio sa bar jedno 30 fps-a, razvoj procesora ce se sasvim sigurno nastaviti
Slicna prica vazi i za software za audio produkciju. Nemas pojma koliko je lako opteretiti procesor sa relativno malim brojem sintisajzera i efekata.

Evo nešto interesantno objavljeno u Mikro Vestima.

Grafenski tranzistori dostigli 26 GHz

IBM je video budućnost računara i zaključio da u njoj nema silicijuma. Umesto njega opredelio se za grafen, listiće ugljenika debljine jednog atoma koji su naučnike zadivili nizom izvanrednih osobina.

Ukoliko grafen ikada postane materijal za novu generaciju superbrzih čipova, onda će rad Ju-Ming Lina i njegovih kolega iz IBM-ovog istraživačkog centra T. J. Watson u državi Njujork, verovatno biti jedan od temelja te revolucije.

Oni su u četvrtak 11. decembra objavili da su napravili grafenske tranzistore koji rade na 26 GHz.

Ovo, naravno, još uvek nije brže od silicijuma – najbrži silicijumski tranzistori su brži za red veličine, dok rekord drže tranzistori od indijum-fosfida koji su dostigli 1000 GHz.

Pa ipak, 26 GHz nije loš rezultat za novajliju iz komšiluka. Silicijumu je trebalo 40 godina da stigne do te brzine. S druge strane valja znati da je prvi grafenski tranzistor napravljen prošle godine, 60 godina posle prvog tranzistora uopšte.

Zato je ovo dostignuće značajan korak ka realizaciji elektronike zasnovane na grafenu. (M.V.)