bilosta
Aktivan član
- Poruka
- 1.093
U prvom svetskom ratu saveznici su trgovali sa namučenom i bolesnom Srbijom,dali bi nas oni austrougarima samo kada bi od toga imali koristi. 
Evo jednog sastanka koji je vodjen 1915 godine u Srbiji.
Kakvo je vaše mišljenje o učestvovanju Srbije u tom ratu?
- Gubitak Makedonije ničim ne može da se nadoknadi.I Srednjoveovna srpska država počela je da propada kad je izgubila Makedoniju.Srbija sada mora da se bori ne samo protiv Austrougara,nego i protiv saveznika,ako nas još uvek smatraju saveznikom.Rusija je uvek bila darežljiva prema Bugarskoj,treba se bojati da su im obećali Niš i Pirot kao onda u Sanstefanu.Od tog ruskog “bratskog” zagrljaja spasao nas je gvozdeni nemac Bizmark,kazao je Pašić.
- Situacija je dramatična naša vojska je gola I bosa,slabo naoružana,bolnice su pune tifusara.Epidemija kosi živote žešče od neprijateljske ofanzive – reče Aleksandar I okrete se pukovniku. – Gospodine pavloviću, vi kao pomoćnik načelnika štaba Vrhove komande najbolje poznajete stanje u vojsci.
- Vaše visočanstvo, razumem patriotizam gospodina Pašića,sve nas iz dubine duše prožima isto osećanje besa zbog nepravde koja nam se nanosi,nama koji smo izvojevali prve pobede na kojima sun am svi čestitali,a prvi ruski imperator Nikolaj,ali bez pomoći saveznika ne možemo da računamo ni na otpor neprijatelju, a kamoli na opstanak zemlje.Mi očekujemo dolazak engleza.
- General Pedžet je najavio dolazak Britanaca pre četiri meseca, a jedini englez u Nišu je poslanik Degra.Upade pašić u pukovnikovo izlaganje
- Saveznici nam neće priteći u pomoć dok ne ispunimo njihove zahteve.A ima nagoveštaja da bi se francuzi našli na balkanskom frontu.Sa vojnog stanovništva ili će mo se odreči dela Makedonije,ili će nas se saveznici odreći,što bi našu vojsku i državu dovelo u smrtnu opasnost. – Završio je pukovnik Pavlović
- Gospodine Pašiću, shvatite ovo najozbiljnije i nadjite načina da saveznicima izadjete u susret – reče regent.
- Bugarska neće da napadne Tursku, nego nas.Da li je vrhovna komanda razmatrala plan da preduhitri Bugare? – istrajavao je Pašić.
– Napad na Bugarsku saveznici bi smatrali zločinom – prvi bi nas osudio Petrograd – reče regent.
- Tako je visočanstvo jer ne bi Rusija osudila našu intervenciju, diplomatskom notom nego bi nas kaznila silom.To je opsesija vojvode Stepe Stepanovića.Ali ovo je 1915. a ne 1913. Mi imamo na granici jakog neprijatelja koji se reorganizuje i jača sa svežim trupama.Kako će mo sa izmučenom i nedovoljno naoružanom vojskom držati dva fronta – uputi uputni pogled pukovnik u Pašića.
- Ja kao kaplar,ovaj,nisam kompetentan da razmotrim strategiju i taktiku,ali kao učesnik u pet ratova mislim da je bolje napasti onog koji smera da ti zada podmukli udarac. :mad:
- To ostavite vrhovnoj komandi,a vi, gospodine predsedniče,gledajte da što pre uspostavite skladne odnose sa saveznicima.Sad je pitanje biti il` ne biti – reče regent i ustade.
Evo jednog sastanka koji je vodjen 1915 godine u Srbiji.
Kakvo je vaše mišljenje o učestvovanju Srbije u tom ratu?
- Gubitak Makedonije ničim ne može da se nadoknadi.I Srednjoveovna srpska država počela je da propada kad je izgubila Makedoniju.Srbija sada mora da se bori ne samo protiv Austrougara,nego i protiv saveznika,ako nas još uvek smatraju saveznikom.Rusija je uvek bila darežljiva prema Bugarskoj,treba se bojati da su im obećali Niš i Pirot kao onda u Sanstefanu.Od tog ruskog “bratskog” zagrljaja spasao nas je gvozdeni nemac Bizmark,kazao je Pašić.
- Situacija je dramatična naša vojska je gola I bosa,slabo naoružana,bolnice su pune tifusara.Epidemija kosi živote žešče od neprijateljske ofanzive – reče Aleksandar I okrete se pukovniku. – Gospodine pavloviću, vi kao pomoćnik načelnika štaba Vrhove komande najbolje poznajete stanje u vojsci.
- Vaše visočanstvo, razumem patriotizam gospodina Pašića,sve nas iz dubine duše prožima isto osećanje besa zbog nepravde koja nam se nanosi,nama koji smo izvojevali prve pobede na kojima sun am svi čestitali,a prvi ruski imperator Nikolaj,ali bez pomoći saveznika ne možemo da računamo ni na otpor neprijatelju, a kamoli na opstanak zemlje.Mi očekujemo dolazak engleza.
- General Pedžet je najavio dolazak Britanaca pre četiri meseca, a jedini englez u Nišu je poslanik Degra.Upade pašić u pukovnikovo izlaganje
- Saveznici nam neće priteći u pomoć dok ne ispunimo njihove zahteve.A ima nagoveštaja da bi se francuzi našli na balkanskom frontu.Sa vojnog stanovništva ili će mo se odreči dela Makedonije,ili će nas se saveznici odreći,što bi našu vojsku i državu dovelo u smrtnu opasnost. – Završio je pukovnik Pavlović
- Gospodine Pašiću, shvatite ovo najozbiljnije i nadjite načina da saveznicima izadjete u susret – reče regent.
- Bugarska neće da napadne Tursku, nego nas.Da li je vrhovna komanda razmatrala plan da preduhitri Bugare? – istrajavao je Pašić.
– Napad na Bugarsku saveznici bi smatrali zločinom – prvi bi nas osudio Petrograd – reče regent.
- Tako je visočanstvo jer ne bi Rusija osudila našu intervenciju, diplomatskom notom nego bi nas kaznila silom.To je opsesija vojvode Stepe Stepanovića.Ali ovo je 1915. a ne 1913. Mi imamo na granici jakog neprijatelja koji se reorganizuje i jača sa svežim trupama.Kako će mo sa izmučenom i nedovoljno naoružanom vojskom držati dva fronta – uputi uputni pogled pukovnik u Pašića.
- Ja kao kaplar,ovaj,nisam kompetentan da razmotrim strategiju i taktiku,ali kao učesnik u pet ratova mislim da je bolje napasti onog koji smera da ti zada podmukli udarac. :mad:
- To ostavite vrhovnoj komandi,a vi, gospodine predsedniče,gledajte da što pre uspostavite skladne odnose sa saveznicima.Sad je pitanje biti il` ne biti – reče regent i ustade.
