ovo sam pisala za, nećete pogoditi šta, veronauku:
Ono čime bi više trebali da se pozabavimo u današnje vreme jesu moral i etika i njihove vrednosti. Etika zajedno sa estetikom izučava moral i već pomenute pojmove. Moral je skup pravila i običaja koji utvrđuju ljudske odnose i prosuđuju dobro i zlo. To je oblik društvene svesti, sistem navika i normi. Relativan je, ali su njegove centralne vrednosti uvek iste, dobro, ispravno i pravedno. I to je ono čega u današnjem vremenu slabo možemo videti. Za mene je moral duhovna hrana, koju sačinjava čista savest kao i objektivan osećaj pravde i urađenog dobrog dela. Najbitniji oblici ponašanja su poštenje i korektnost, a lojalnost i održavanje obećanja su glavni aktovi u dokazu toga. Na primerima iz današnjeg života, možemo videti da su moralne vrednosti zapostavljene i zaboravljene i da nemaju nikakav značaj i uticaj u današnjem društvu. Mlađe generacije o moralu ne mogu da budu ni iformisane, niti da imaju čak ni osnovno znanje zbog loših svakodnevnih primera i onoga što mogu da vide u praksi i lično (ne)iskuse. Moral nije samo u delima, već unutar nas samih, naših tendencija i razmišljanja, što znači da moramo da osećamo i da želimo da uradimo nešto dobro, prvenstveno zbog nas samih, a ne zbog nekih obaveza ili pritisaka, ili čak zbog (pod)svesnog straha "bumeranga", odnosno karme. Utilitarizam je etička teorija koja ima svrhu da nam pokaže koji je cilj morala: da u svetu vlada sveopšte dobro i da poveća generalno duhovno zadovoljstvo, ali postoji i etička, socijalna i psihološka teorija da je moral osnovno načelo ponašanja ljudi koji kao vrhunsku vrednost ističe princip korisnosti, odnosno da ima koristan značaj i da je to kriterijum čovekovog delovanja. Ja lično mislim da to, ironično, nije moralno. Takva teorija se kosi sa hedonizmom tj. da je užitak vrhovno dobro i cilj ljudskog delovanja, a užitak može biti fizički ili duhovni, tako da se u svakoj situaciji teži ka što većoj ugodi. Današnji hedonizam se svodi na materijalna dobra i bespotrebnih luksuznih stvari što nije pogrešno, ali ne bi trebalo da potpuno obuzme osobu.
I dalje, cilj morala je stanje realnog mira, blaženstva i svesti i da nema nikakvu svrhu osim duhovnog zadovoljstva.
