Too perfect

Psycho_girl

Psycho_girl

Primećen član
Poruka
605
Kada bih svoj zivot mogao ponovo da prozivim,
pokusao bih da u sledecem napravim vise gresaka,
ne bih se trudio da budem tako savrsen, opustio bih se vise...
Bio bih gluplji nego sto bejah,
zaista vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao...
Bio bih manji cistunac.. Vise bih se opasnosti izlagao,
vise putovao, vise sutona posmatrao,
na vise planina popeo, vise reka preplivao.
Isao bih na na jos vise mesta na koja nikad nisam isao, jeo manje boba
a vise sladoleda,
imao vise stvarnih a manje izmisljenih problema.


Horhe Luis Borhes

Mislite li da se svi previse trudimo i previse tezimo savrsenstvu u nasim vezama i zivotima, ljubavima i na taj nacin opterecujemo sebe ili smatrate da uvek treba tezeti visem?
Da li na taj nacin poboljsavamo kvalitet svojih odnosa ili se samo bespotrebno zamaramo i propustamo 'male' zbog velikih stvari koje zelimo? :confused:
 
Ne mislim da se bas svi previse trude i teze savrsenstvu, al' ja umem da budem manijak..a negde znam da ne treba tako..zivot je samo 1, bla-bla..treba se vise opustiti..
Ta teznja je kod mene prilicno izrazena (nekad manje, nekad vise, ali uvek postoji), ali se trudim da malo vise upravljam sobom kako sazrevam, pa ponekad uspem malo i da zakocim..da se sputam kad mislim da preterujem.. Mislim da taj trud i teznja ka savrsenstvu mogu poboljsati kvalitet odnosa, ali treba umeti (imati meru i znati pravi nacin), u suprotnom se bespotrebno zamaramo i propustamo 'male' zbog velikih stvari koje zelimo.
Btw..svidja mi se tema.. :lol:
 
Mislim da svako nekad pomisli tada sam trebao biti malo luđi, jednako kao i tada sam trebao biti malo pametniji. Ako razmišljamo o 'mladost-ludosti' to je sve u redu. iz takvih grešaka postali smo ovo što smo sada.
Ali ako na kraju života kažeš - ceo život sam radio pogrešno, onda je to već shit.
 
Ljudi se generalno toliko trude da dostignu neke ciljeve da kada ih konacno ispune zaborave da provedu neko vreme uzivajuci u njima vec odmah sebi zadaju nove, vise, teze ciljeve i odmah nastavljaju borbu.
Iako to svi radimo mislim da je pogresno, zaboravili smo da se radujemo malim stvarima!
 
nekako je logično težiti ka savršenstvu, napredovati u ovom ili onom smislu...pitanje je samo da li to činimo pod svaku cijenu, imamo li mjere i osjećaja za realnost na tom našem putu...jer, prije svega treba biti čovjek...a običnim smrtnicima sitnice (nekad) više znače od tih velikih planova i ciljeva...trudim se da ne dozvolim da zaboravim male stvari koje me čine srećnom samo zato što ponekad postignem nešto veliko...sve je to relativno, na kraju krajeva...
jesam li već rekla da savršenstvo ne postoji?!
 
Psycho_girl:
Mislite li da se svi previse trudimo i previse tezimo savrsenstvu u nasim vezama i zivotima, ljubavima i na taj nacin opterecujemo sebe ili smatrate da uvek treba tezeti visem?
Da li na taj nacin poboljsavamo kvalitet svojih odnosa ili se samo bespotrebno zamaramo i propustamo 'male' zbog velikih stvari koje zelimo? :confused:
Kliknite za proširenje...


mislim da je najbolji lek stati pred ogledalo, malko razgovarati sa onim što vidiš i shvatiti koga u biti vidiš ili još bolje koga bi želala da vidiš
i onda ti ne trebaju lepo sročene misli prodavaca svog životnog iskustva i dilema ...

svako od nas je sve želi ako ume da ubedi u to ono što vidi u ogledalu...

i mislim da ne treeba nas to da pitaš...
i da ne.....

uh .... ne trebam odgovarati na postove u stanju nervoze....
sad ću ja kafičicu lagano...
tako sad je već bolje
a ti ajd
put ogledala. :cool:
 
Psycho_girl:
Plasim se da sam previse pred ogledalom, ja sam manijak, opsednuta analiziranjem, pisala sam o tome u drugoj temi...
:)
Kliknite za proširenje...

analiziranje je dobro-pozitivno...
ali avaj
sve mora imati svoj početak pa tako i analiziranje
što će reći ko nije izanalizirao sebe ko je,šta je i šta želi ili šta ne želi taj ne treba ni dalje da ide dok ne postavi temelje.
mnogo toga interesantnog je h.l.borhes napisao što izražava prvenstveno njegovo iskustvo,maštu ili moć zapažanja ali istovremeno ne umanjuje veličinu njegovog pisanija ...
hoću samo da kažem te je privukao upravo ovaj text samo zbog tvoje lične dileme koja je postojala i pre čitanja a sad je izašla na površinu podstaknuta pisanjem nekoga ko ima priznatu veličinu.
nadješ sebe da te ne bi nalazili drugi
jer ćeš im biti dužna zahvalnost za pronalazak
 
Psycho_girl:
Kada bih svoj zivot mogao ponovo da prozivim,
pokusao bih da u sledecem napravim vise gresaka,
ne bih se trudio da budem tako savrsen, opustio bih se vise...
Bio bih gluplji nego sto bejah,
zaista vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao...
Bio bih manji cistunac.. Vise bih se opasnosti izlagao,
vise putovao, vise sutona posmatrao,
na vise planina popeo, vise reka preplivao.
Isao bih na na jos vise mesta na koja nikad nisam isao, jeo manje boba
a vise sladoleda,
imao vise stvarnih a manje izmisljenih problema.


Horhe Luis Borhes
Kliknite za proširenje...


Hmmm... Tera na ozbiljno razmisljanje... Idem do Maxija po kutiju sladoleda od jagode...
 
100 %:
analiziranje je dobro-pozitivno... ...
hoću samo da kažem te je privukao upravo ovaj text samo zbog tvoje lične dileme koja je postojala i pre čitanja a sad je izašla na površinu podstaknuta pisanjem nekoga ko ima priznatu veličinu.
Kliknite za proširenje...

Slazem se, ja se u mojim neprekidnim analiziranjima bavim i tim pitanjem, kada cu prestati, ali nekako .. zacarani krug..
 
Oproštajno pismo Gabrijela Garsije Markesa

Kada bi Bog za trenutak zaboravio sa sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stavri bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što žnače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otvorenim ne samo telo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času tkanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica...
Bože moj kad bih imao jedan komadič života...
Ne bih pustio da prođe ni jedan dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kad prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom.
Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...
Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put prst svoga oca da ga je uhvatilo zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugoga odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem...
 
Ma jedino je zeznuto kad stremechi ka boljem zzivotu zaboravish zziveti...neshto kao gastarbajteri sedamdesetih....
Zzivot je sad i ovde, a to ipak ne treba da nas sprechava da postajemo bolji,naprotiv.
Ko samo crvena svetla vidi, dobiche chir.
 
Svi u životu tražimo savršenstvo ( ljubav, brak, djeca, karijera, odnosi medju judima...) i niko ga ne dostigne. Tek na kraju, shvatimo kako smo glupo protraćili dato nam vrijeme....
 
Psycho_girl:
Mislite li da se svi previse trudimo i previse tezimo savrsenstvu u nasim vezama i zivotima, ljubavima i na taj nacin opterecujemo sebe ili smatrate da uvek treba tezeti visem?
Da li na taj nacin poboljsavamo kvalitet svojih odnosa ili se samo bespotrebno zamaramo i propustamo 'male' zbog velikih stvari koje zelimo? :confused:
Kliknite za proširenje...
Savršenstvo ne postoji. :-)
Zadovoljstvo nalazim u malim stvarima.
A težnja ka savršenoj vezi više opterećuje osobu sa kojom si u vezi.
Sumnjam da iko to može da izdrži. :-)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top