Kontrola u svetlu kreativnih procesa

Potpuno različita tema od klasično shvaćene kontrole nad sobom , drugima, PID ili ostalih shvatanja.

Krenuću od primera.
Vožnja automobila i autobusa.Može da se posmatra kao dosadna obaveza, napor, crnčenje, a opet može da se posmatra i kao kreativnost.
Kontrola nad vozilom omogućava vozaču da bira hoće li proći bliže beloj, dalje od bele, koliko će uticati zamah na putanju vozila, predikcije ponašanja i optimizacija putanje ili nekih drugih težnji i unutrašnjih zahteva....

Čim imamo ovako posmatranje kontrole , kao izbora od više opcija, imamo i neki rad, nešto neponovljivo, neku kreativnost, a imamo i ono što se uvek veže za kreativnost , a to je veština. A nepobitno je opšteprihvaćeno da je vožnja i veština.

Jasno je da se ovog puta ne javlja zahtev za završnim delom (gotova vožnja) kao najvažniji uzročnik osećanja osobe koja vozi, kao i ponašanja osobe dok vozi. Ovoga puta je unutrašnja sklonost ka kreativnosti ono što takva osoba unosi u svaku svoju delatnost i samim tim kad nije opterećena i u vožnju.
Da li je možda u pitanju perfekcionizam ili ona stara definicija mladosti (čovek je star onda kad prestane da uči)?
Ili žudnja za zadovoljenjem lične procene da se svakog trena nešto napreduje, pa makar to drugi i ne primetili ili osetili....

Sličan efekat se javlja kod hobija , kad recimo pecaroš , bez ribe na vidiku , uvežbava zabacivanje, kretanje mamca kroz vodu i svakog puta mu se čini kao da je jato riba tik ispod površine....naravno zna da nije to slučaj.....

Ova voznja automobila i autobusa me podseti na Froma koji je pisao da je danas sve manje kreativnih poslova ( doktor, vozac autobusa, cvecar..zaboravih sta jos) i da se vecina poslova svodi na mehanicko obavljanje radnji u kojima je jako tesko naci uzivanje. To o cemu pricas primeceno je vec davno i svodi se na to da treba da pronalazimo aktivnosti u kojima cemo moci biti kreativni... Ima li jos predloga za neku takvu aktivnost?

Tacno, svaki posao koji postoji ima svoju dozu kreativnosti... i zato je jako vazno da svako radi ono sto voli... Posvecenost nekom poslu daje maksimalne rezultate bas zahvaljujuci toj kreativnosti iz istog...

Dovoljno je reci kako neki ljudi sredjuju kucu sa velikom strascu... zeleci da imaju kontrolu nad svim sto su uradili... dok za vecinu ostalih je to samo... rutina...

Voleo bih da pažnja ostane i na ulozi kontrole nad procesom i varijaciji uslova , namerno izazvanih od strane subjekta.
Mada , eto ja lično kao mislilac, ne bih se složio da posvećenost radja strast, ali da ljubav stvara strast i ako može i posvećenost , to već ok.....

Odakle ljubav ka nekom poslu....

Proučavao sam uticaj igara i biranje igara prema psihološkim osobinama dece i mladih i sad već starijih.
I tu čini mi se važe slični detalji kao kod izbora ljubavi prema poslu ili hobiju....
I tu postoji izbor kreativnosti, izbor napredovanja i izbor inteligencije.Kod igre imate kod mnogih igara i kontrolu brzine napredovanja, dok u životu i akcijama ne.....

Zato ovde ponekad reagujem smešno na izjave ljudi koji kažu nešto onako iz zadnjeg džepa, bez ikakve svesti sa čim bi to sve moglo da ima veze....
Ne na ono što je do sad napisano na temi....

Postavio bih jedno pitanje onima ozbiljnijima , pošto smo u navali klinaca (ment) koji bi samo da se eksponiraju. Da li vas ovako usko specifične teme zanimaju?

Naravno... Mnogo vise mi odgovaraju ovakve teme, gde zapravo imamo o cemu diskutovati, nego one koje se svode na puku raspravu...

P.S.Kada sam spominjao posevecenost, mislio sam na to da se tesko neko moze posvetiti poslu koji ne voli... Moze ga raditi... ali to je onda rutina...
A iz ljubavi dolazi strast... Nikako obrnuto...

Naravno ovo je moje misljenje...

Sve zavisi od nas, da li cemo imati kontrolu nad necim ili ne. Naravno, kada su u pitanju kreativne radnje do kojih nam je stalo i koje su nam interesantne, potrudicemo se sto vise da kontrolisemo situaciju i ucinimo posao sto zanimljivijim ali u isto vreme i efikasnijim, u tom trenutku svaku sitnica moze da se iskoristi u svrhu boljeg i lakseg obavljanja te radnje..
Ako nesto radimo mehanicki, tj. na silu, ne postoji razlog za javljanje kreativnosti... da, bilo bi mnogo lakse i efikasnije kada bi se ona javila, ali barem ja u tom trenutku ne mislim o tome kako da poso ucinim kreativnim, vec kako da ga sto pre i povrsnije zavrsim..

Zanimaju ponekad i mene usko specijalizovane teme, ali cesto kada su takve u pitanju nemam tako mnogo reci ( sto vise govori o meni ) tako da onaj koji tu temu postavlja ipak mora vise da se potrudi, da da vise primera isl.

U pogledu efikasnosti , mislim da kreativnost stoji suprotno od efikasnosti....
Efikasnost stoji tik uz ekonomiju i ekonomičnost, i samo sliči da je blizu nekih kreativnosti kod projekata, pritisnuti budžetom , ljudi rade razne kompromise i na bezbednosti i na korektnosti da bi zadovoljili te zahteve....
Ja lično to smatram prodajom duše i prvim korakom ka licemerju....

Primer:
Dodje neko i kaže , hajde da uradite taj i taj posao , recimo vodite me u obilazak avionom , a nevreme je.Naravno da se odmah postavlja pitanje cene, jer ili ćete zbog nestašice para prihvatiti ponudjeno ili ćete dobiti ogromnu ponudu koja će vas staviti u zanimljiv položaj da odnos uspeh:neuspeh od 40:60 smatrate dovoljnim za prihvatanje ponude.
Rizik sopstvene sigurnosti, kvaliteta usluge i posla , zanemarivanje uticaja na okolinu, odnosa u branši,često i zakona , sve je to stavljeno na tacnu etike i morala sa jedne strane i ekonomskog interesa današnjice koja ne prašta nemanje novca , sa druge strane.

Ja takve poslove nešto ne bih ubrajao u kreativne iako jesu definitivno , ali su i samom kreativcu ogavni jer nemaju tenziju na maksimalan kvalitet , već na maksimalnu uslužnost, spuštanje cene, zadovoljavanje egoističnih zahteva mušterije, robovska ideologija.Naravno da mnogi ljudi upravo uživaju u maksimalnoj uslužnosti , rob nad robovima i to ne treba da čudi....Mada vrlo vrlo često to nisu kreativni ljudi već kreativni plagijatori, inženjeri iako to nisu, šablon kombinatori, što opet jeste kreativnost....
Medjutim možda neopravdano , ali meni smeta što ta kreativnost nije spontana težnja kreativca, već indukovana , ali opet kod ljudi je istina da skoro ništa ne nastaje bez preke potrebe i da nema promene pre kolapsa i sloma , te da upravo te katastrofe psihološkog ustrojstva daju kritični impuls , zahtev za promenom jer više ne ide po starom....

Šta se time dobija , a šta se gubi....?
Gubi se utisak vrednosti kod čoveka, a to isto se i dobija , jer onda učinjeno nema visoku cenu , jer kombinator ne ceni isto kao i kreator....
Gube se i dobijaju još neke stvari ....