UMETNOST KOMUNIKACIJE

Da li umemo da razgovaramo? Koliko smo spremni da budemo ne samo aktivni u govoru, već i u slušanju sagovornika? Možemo li sebe discipinovati u kulturi dijaloga? Koliko smo osiromašili kada je u pitanju kultura dijaloga?Koliko smo spremni da krenemo od sebe kada iznosimo ocenu o tome ima li ili nema kulture dijaloga? Nije redak slučaj da čovek bude isprovociran nečijom nekulturom u verbalnoj komunikaciji, i da tada sam postaje deo onoga što se zove "odsustvo kulture dijaloga".
I mnoga druga pitanja i odgovori vezana za umetnost razgovaranja...

Не бих то назвала уметношћу, него умећем... И то умеће се учи, из књига и од других људи, не рађамо се са њим...
Штета што код нас још увек не постоји развијена свест о томе колико је умеће комуникације, које укључује и активно слушање, потребно у свим међуљудским односима, од личних до пословних...


НВО Психокод има јако добар семинар о томе...

Da, umeće je u pitanju, i to ono koje se prilično lako može naučiti.

Samo, ne bih tako odvajala saopštavanje sagovorniku i slušanje sagovornika, jer dobra komunikacija podrazumeva razmenu, pa ako nisi dobro saslušao šta je drugi rekao, nećeš biti u stanju da adekvatno odgovoriš. Isto tako, ako ne formulišeš adekvatno ono što bi da saopštiš, druga strana te neće razumeti i opet neće moći da odgovori. U oba slučaja, sve se svodi na paljbu monologa, nema komunikacije.

Kultura dijaloga jeste metod vodjenja rasprave koja ima odredjene spoznajne ciljeve.. S obzirom da smo, na žalost, svedoci veoma izražene netolerancije u verbalnoj komunikaciji, postavlja se pitanje da li je ona produkt kućnog vaspitanja-nevaspitanja? Mišljenja sam da se klica ne negovanja kulture dijaloga začinje u porodici.

alfa69:

Kultura dijaloga jeste metod vodjenja rasprave koja ima odredjene spoznajne ciljeve.. S obzirom da smo, na žalost, svedoci veoma izražene netolerancije u verbalnoj komunikaciji, postavlja se pitanje da li je ona produkt kućnog vaspitanja-nevaspitanja? Mišljenja sam da se klica ne negovanja kulture dijaloga začinje u porodici.

Kliknite za proširenje...

Slažem se. I mislim da je (ne)sticanje kulture dijaloga samo momenat šireg vaspitanja. Recimo, razmažena, samoživa osoba, koja nije učena da i drugi ljudi imaju legitimna prava i potrebe, teško da će biti u stanju da drugog prepozna kao sebi ravnog, a ipak različitog. Iz takvog doživljaja druge osobe sledi i netolerantna komunikacija.

Šta to treba da saznamo pa nam treba to umijeće?

u porodici se najlpre negooje kooltura dijaloga, a kad se kaže umetnost komoonikacije.........misli se i na umetnost komooniciranja onima kojima je namenjena i zbog kojih postoji...........na preiemr umetnost komunikacije u moozici, likovnim formama izražavanja...npr. komunikacija pootem fotografija.....i sve u međuzavisnosti sa modernim masovnim sredstvima komunikacija....komunikacije je prenošenja sadržaja jednog na drugo...veština i sposobnosrt prenošenja znanja i ideja, spoznaje i planiranja aktivnog učešća u razmatranju pojava....zato nam je potrebno umeće..... i ono se uči, ali nekad postoji i darovitnost....možda se tu očituje i inteligencija....kao vid dopunskog inpoota u samoj veštini kojom se ovladava.......neko može da poseduje sva poslovna znanja sveta...ali ako ne ume u međuljudskim odnosima da komunicira - osuđen je na propast........

Da... Nisam razmišljala o komunikaciji putem umetnosti. Mada, meni je to malo frustrirajuće, jer nikad nisam potpuno sigurna da sam ispravno razumela poruku, a teško je proveriti na izvoru.

Ljudi su socijalna bića, verovatno i urođeno socijalna, pa mi se čini da nam je i sama veština komuniciranja inherentna. Naravno, treba sve to lepo isprofilisati. A to što kažeš da postoji posebna darovitost, a da se ''tehnikama'' usavršava, potpuno se slažem. Gledam po sebi - definitivno mi ide od ruke (kad hoću i kad se potrudim), nekad samu sebe zastrašim tim šta sve mogu da izvučem iz ljudi. To aktivno osluškivanje čoveka, opipavanje onoga što misli i oseća, pa ponudiš nešto svoje da bi dobio nešto za uzvrat, pa prikupljanje neverbalnih informacija i pažljivo kontrolisanje onoga što emituješ, adekvatan kontakt pogledom......... Sad zvučim kao opaki manipulator. :razz:

To aktivno osluškivanje čoveka, opipavanje onoga što misli i oseća, pa ponudiš nešto svoje da bi dobio nešto za uzvrat, pa prikupljanje neverbalnih informacija i pažljivo kontrolisanje onoga što emituješ, adekvatan kontakt pogledom......... Sad zvučim kao opaki manipulator

Kliknite za proširenje...

ne, nego kao neko ko je ovladao veštinom komoonikacije ..... ( :
prema delu ...u umetnosti.... odnosiš se prema delu...a ne prema ličnosti...(mada i tu ima prepoznavanja zaj. crta ličnosti..."on je to naslikao, napisao...baš kako ja vidim stvari")....ne možeš da tražiš porooku u onome što te ne interesuje...ako dobar broj ljuoodi ne nalazi interesovanje u jednom delu kojem je cilj prenošenje porooke....onda je ono neuspešno.....e tako i čovek sa porookom..... mora da ume da je prenese....a, ovo....sloošanje i osluškivanje je....čini mi se...najvažnije.....to ne znaći reći ću ono što znam da če mu prijati.....mada......je bitnije šta želimo da postignemo....ne na štetu droogih...onda je to manipoolacija...

Upravo je i pokrenuta ova tema da vidimo koliko smo spremni da izvršimo percepciju onoga što nam druga strana govori. Često puta za sebe smo spremni da kažemo da smo tolerantni sagovornici, ali to važi samo dotle dok imamo identičan stav ili pogled po pitanjima o kojima razgovaramo sa drugom stranom, čim sa druge strane dođu drugi signali koji se razlikuju od naših onda počinjemo da gubimo kontrolu nad sopstvenom sposobnošću kontrole u dijalogu. Uglavnom sve proističe iz porodice ali i uticaj sredine ima, bez sumnje, veliki uticaj na formiranje naše svesti o tome kako uspostavljamo konverzaciju sa okolinom.

Za Moonju

Ok, odnosiš se prema delu, ali nekad je potrebno znati nešto i o autoru da bi potpunije shvatio poruku, ili bar otklonio sumnje da li si shvatio. Meni jeste. Ne znam, možda zato što sam malo istripovana potrebom za ispravnim suđenjem. A delo koje bi da prenese poruku, a većina ne razume - pa, možda je autor elitistički nastrojen i ne smatra da baš svako treba da razume. Verovatno preterujem, posebno u ovo doba brze konzumacije svega.

Da, vrlo je bitno šta čovek radi sa informacijom o drugom čoveku. Ali, to je rizik koji svaka razmena nosi, pa zagrizeš ili ne.

alfa69:

Upravo je i pokrenuta ova tema da vidimo koliko smo spremni da izvršimo percepciju onoga što nam druga strana govori. Često puta za sebe smo spremni da kažemo da smo tolerantni sagovornici, ali to važi samo dotle dok imamo identičan stav ili pogled po pitanjima o kojima razgovaramo sa drugom stranom, čim sa druge strane dođu drugi signali koji se razlikuju od naših onda počinjemo da gubimo kontrolu nad sopstvenom sposobnošću kontrole u dijalogu. Uglavnom sve proističe iz porodice ali i uticaj sredine ima, bez sumnje, veliki uticaj na formiranje naše svesti o tome kako uspostavljamo konverzaciju sa okolinom.

Kliknite za proširenje...

Evo, ja sam skoro uvek spremna da čujem šta mi drugi govori, što ne znači ću to automatski da uvažim. Uopšte nemam problem sa tim kad se neko ne slaže sa mnom i mojim stavovima i kad argumentovano pokazuje da grešim, štaviše, vrlo mi je interesantno imati veštog komunikatora spram sebe, jer tad imam utisak da saznajem nešto novo, ali imam ogroman problem kad neko pokušava da izvrši pritisak pozivanjem na mišljenje većine, tradiciju, uobičajenost...... Tad najčešće prekidam komunikaciju, zavisi i od situacije i od osobe da li odmah ili malo kasnije, a, naravno, i na koji način.

umetnost komunikacije?

ako umes, onda ti je jasno da u silnim pokusajima tvog sagovornika da se probije kroz slojeve tvoje sujete kako bi ti shvatila da mozda gresis, ubijete u pojam sve one koji topic citaju zbog teme, a ne zbog tebe. Prenesi to u private...

a spremna nisi, provereno... procitaj i proveri i sama, pa vidi kako se zavlacis u demagogiju. retorika je dokaz da neces.

Dobar primer, u svakom slucaju, bas za ovaj topic.

Колико се сећам неких основних ствари са тог семинара (а мислим да би нам свима са форума користио, јер дефинитивно не умемо да разговарамо), ево неких:

1. разговарати о проблему (Увек је лакше надурити се и отићи него разговарати о ономе што је, можда, болно за обе стране. Када је човек рањив не воли да и други то виде, зато се најчешће повлачи, место да започне разговор о ономе што је извор сукоба.)
2. наступити мирољубиво (Најбржа наша реакција је да на сваку, и најмању непријатност, коју доживимо од других реагујемо бурно, увредљиво и нападачки - а тиме себи стварамо непријатеља и не постижемо ништа.)
3. нападати проблем, а не особу, изражавати неслагање са нечијим ставом, а не са личношћу онога ко га заступа (Ово је најчешћа грешка на форуму и посежемо за њом у недостатку аргумената. Тиме затварамо могућност да се комуникација културно настави и да се евентуално дође до међусобног разумевања.)
4. усредсредити се на оно што је у том тренутку важно ( ... А не потезати неразрешене проблеме из прошлости или увлачити и друге људе.)
5. поштовати туђа осећања
6. преузети одговорност за своје поступке (А углавном смо склони да не видимо своју одговорност, и да све сваљујемо на друге.)
7. активно слушати (Често је наше слушање само наизглед слушање јер најчешће не покушавамо да схватимо шта нам ЗАИСТА говори саговорник, немамо обичај да потпитањима ПРОВЕРИМО шта то он заиста жели да нам стави до знања. Овде најчешеће грешимо када УЧИТАВАМО у речи саговорника своје тумачење и тиме искривљујемо њихов смисао.)
8. избегавати ТИ-говор ( Јер ТИ-говор саговорник увек доживљава као напад на личност, а то блокира даљу продуктивну комуникацију.)
9. примењивати ЈА-говор ( Рецимо, боље је рећи :''Ја не разумем ово што си рекао'', него:''Ти причаш будалаштине!'' јер ЈА-говор оставља отворену могућност за даљи разговор. После прве реченице саговорник ће највероватније бити вољан да појасни своје речи, после друге може само да пређе на напад и свађу.)
10. јасно изразити своја осећања (Често је, ма како нам то звучало као да ће нам пасти круна са глева, боље јасно рећи некоме:''Повредио си ме'' јер ће тиме моћи боље да нас заиста разуме, него се закопавати у ћутању и дурењу.)
11. јасно изразити своје потребе (Не можемо очекивати да нам други читају мисли, можемо очекивати да ће нас други схватити тек ако то јасно и вербализујемо, јер ''читање мисли'' отвара простор за погрешно схватање и неразумевање.)
12. јасно казати другоме шта очекујемо од њега
13. контролисати бес (Јер се најчешће касније кајемо због ствари нехотице изречених у бесу.)
13 не постављати неопозиве захтеве, не укопавати се у ровове (...Јер се никад нећемо извући из њих.)
14. размислити колико нам је заиста стало да буде ''баш по мом'' и шта тиме добијамо а шта губимо

...Ако се сетим још - дописаћу----

Да напоменем: можда ће се поштовање ових правила некоме учинити као чињење уступака и попуштање, тачније губљење у сукобу. Напротив! Ово је начин на који и ми добијамо, а нико не губи!

@ elhean

Haha, napenalio me. Ne znam šta da ti kažem za taj tvoj argumentum ad hominem... Pročitaj ovo pod 3 što je Hellen navela.

To ubijanje u pojam... Da, da, baš sam pustila pipke po celom podforumu, stvarno ne znam kako preživljavaš. Dok Kelis ne počne da rasteruje, jedino što možeš je da preskačeš postove, a postoji i ignore opcija.

A spremna jesam, dokazano. Ali, kad neko zavije saopštenje u 48 folija i izbaci par floskula koje mogu da znače i ovo i ono, stvarno izgubim volju.

Vidiš, ovo sad je bilo za pp.

Ne treba gubiti prilike za dobre primere, kao sto rekoh.

Verujem da bi osnovno pravilo trebalo biti dobro preispitati sebe, pa odluciti imamo li zelju pokazati sebe i svoju logicku i retoricku razgibanost, ili mozda svoju velicinu, ili ipak doci do nekog zakljucka o pocetoj temi, povesti ljude negde ili bar nesto novo nauciti.

A ako smo to ucinili, nemate li utisak da nas ovakva pravila udaljavaju od stvarne komunikacije? Svadja, energija, sukob, licno, bezlicno, direktno... Sve je to ok, ukoliko znamo zasto i vodimo ka nekoj poenti. Ako smo ipak tu radi dokazivanja, lako nam se desi da nas pogadjaju kojekakvi momenti komunikacije, pa nam je onda potreban citav niz pravila da nas stite od nas samih.

Ipak postoji neka poenta u onoj poruci, a najmanje mi je bila zelja da se prepucavam sa tobom. Procitaj je ponovo i pokusaj da je shvatis kao savet, ali i nastavak topica.

A ako smo to ucinili, nemate li utisak da nas ovakva pravila udaljavaju od stvarne komunikacije? Svadja, energija, sukob, licno, bezlicno, direktno... Sve je to ok, ukoliko znamo zasto i vodimo ka nekoj poenti. Ako smo ipak tu radi dokazivanja, lako nam se desi da nas pogadjaju kojekakvi momenti komunikacije, pa nam je onda potreban citav niz pravila da nas stite od nas samih.

Kliknite za proširenje...

Мислим да ниси баш најбоље схватио-ла чему служе та правила.
Она нису ту да спутавају комуникацију, напротив, да је омогуће!
Она нису ту да би спречила свако размењивање супротстављених мишљења, него да га учине продуктивним и могућим!
''Којекакви моменти комуникације'' сваког погађају, можемо се трудити да то прикривамо јер се плашимо да ће други злоупотребити нашу рањивост...али од тога не можемо побећи.
Не знам какав лични сукоб имаш са Хавалиус, али и твоји постови говоре управо о неразрешеном конфликту са њом и о твојој повређености због тога.
Правила комункације не штите ни нас ни саговорника, него саму комуникацију! Без њих је или не би било, или би била накарадна и непродуктивна.

Jaoj, šta da ti kažem za netražene savete. Reaktancija i tako to... Eto, već drugi put dobijam od tebe savet. Ok, zezam se sad. Sujeta mi je netaknuta, šta god mislio.

I u mojoj poruci tebi je postojala poenta - suviše uvijeno govoriš. Forum je ovo, sve se svodi na tastaturu i slova na ekranu - ne možemo podrazumevati da onaj drugi zna šta mislimo kad kažemo to i to. Stvarno, budi malo koncizniji.

Da li mislite da je poenta ovih razgovora ovde komunikacija sama po sebi, ili ipak dolazenje do nekog stvarnog zakljucka, zajednicgog slaganja oko odredjene teme?

Ukoliko je komunikacija ono sto treba stititi, lako upadamo u vrzino kolo koje ne mora imati kraj. To jeste zanimljivo, ali i najbolja partija saha zavrsava se nekim rezultatom.

A tokom bilo kakve komunikacije, mnogo stvari koje mogu stvoriti pat poziciju skrivene su u licnom.

Ukoliko takav set pravila nalaze da izbegavamo te uzavrele vode, zar se ne moze desiti da jednostavno ispustimo nit koja nas je mogla dovesti do nekog slaganja?

I da li je stvarno pogresno u tom slucaju napraviti iskorak, uvesti malo strasti u tok, i mozda pokrenuti taj tok iz ustajale tacke?

Nazalost, ovi momenti gotovo uvek stvaraju "napetiju" atmosferu.

Ма, ти си глупи идиот који ништа на схвата! Шта се ја ту замлаћујем са будалом!?

Testiras nesto?

Избегаваш узавреле воде?

A što se tiče ovih pravila što ih je Hellen navela, njihova funkcija je da sagovornike stave u istu ravan - dakle, nije bitno da li je neko pametniji i u stanju da nadmudri drugog, nije bitno da li ''zaslužuje dužno poštovanje'' zbog razlike u godinama... Svrha im je da sagovornici dožive jedni druge kao ljude sa istim potrebama i istim pravom za zadovoljenjem potreba, a kako se polazi od toga da razni ljudi imaju veoma slične potrebe, pravila su tu da im omoguće povezivanje, time i komunikaciju.

Naprotiv, u njima smo...

Znaci dopao ti se metod?