Uporedni podaci

Pratim ovih dana desavanja oko iPhone, inpresioniran uredjajem, ali i vise od toga - citavom famom koja se vezuje za Apple-ovo tehnolosko cudo. Razlozi:
1. iPod se nije zvanicno reklamirao, apostigao je nezampamcenu medijsku paznju"После најаве у јануару, и фантастичног (бесплатног) публицитета који је добио (11.000 текстова у штампаним медијима и 69 милиона претрага на Гуглу за пола године)(http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=33417)"
2. Kompanija Apple je za prva dva dana prodaje iPhonea prodala 500.000 primeraka tog uređaja (http://www.mikro.co.yu/ser/vesti/ve...07-03&ID=501026)
3. Епл, чувени произвођач „мекинтош” компјутера и „ајпода”, уређаја за слушање дигиталне музике, планира да до краја године прода око два милиона „ајфона”, а током 2008. десет милиона, и тиме заузме један одсто светског тржишта мобилних телефона (http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=33417)

Malo uporednih podataka:

Prema popisu iz 2003. Crna Gora ima 620.145 stanovnika, a

broj korisnika mobilne telefonije u Crnoj Gori prošle godine porastao je za 18 i po odsto u odnosu na prethodnu i iznosio je oko 644 000.
(http://www.rtcg.org/index.php?news&read=24386)

Prema popisu iz 2000. SAD ima 281.421.906 stanovnika, a

Америка није далеко од тога да на сваког становника има по један мобилни телефон: сада их је тамо регистровано 250 милиона
(http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=33417)

Evropa ima oko 730 miliona stanovnika, a

Европа је већ достигла стопостотну засићеност, са 666 милиона мобилних бројева

Prema popisu iz 2002. godine, koji ne uključuje Kosovo i Metohiju, Srbija ima 7.498.001 stanovnika, a

Broj korisnika mobilne telefonije
Podaci su iz aprila 2007. godine
Ukupan broj korisnika .... 4.474.935
Ukupan broj korisnika Telenorove mobilne mreže je preko 2.6 miliona korisnika
(preuzeto sa Wikipedie)
sto u zbiru daje 7.075.000 korisnika


Detalj iz Report 2 – Country Comparative Report
Supply of services in monitoring of South East Europe - telecommunications
services sector and related aspects
June 26, 2006
...
B. Mobile networks
All countries and geographic units demonstrate strong growth in mobile networks. The average
subscriber penetration rate increased from 49% on January 1, 2005 to 59% on November 1,2005. The growth rates ranged from 5 percentage points in Albania, which grew from 41% to 46% to 26 percentage points in Montenegro, which grew from 78% to 104%, which is well above the EU average. (http://www.cullen-international.com/documents/cullen/cipublic/studies/balkan/report2comparative.pdf)

I, zasto je ovo na Politici?
Prvo, cini mi se da ste dobri sagovornici na temu ekonomske politike,
Drugo, politika zavisi od ekonomije, to nam je jasno... i igra njenu igru po njenim pravilima,
Trece, zar ne mislite da se svet bavi upravo stvarima koje zapravo zivot znace, ne opterecujuci se temama tipa "narod najstariji", "pismenost u neolitu" ili "kult lubanje i kljucne kosti" itd.

Uporedne podatke o koriscenju interneta trazim...
Pa, sta mislite...

nisam do kraja razumeo pitanje/temu. o cemu se prica, o perspektivama prodaje ajfona na razlicitim trzistima? penetracija smartfona na zapadnim trzistima je vec ogromna, vise od 30% u proseku. u nardnih dve godine izaci ce na preko 70-80%. dakle, ove i naredne godine epl moze da racuna bazu od minimum 60% ukupnog broja korisnika, to jest ogroman broj onih koji ce kupiti svoj prvi smartfon. u tom smislu, slicno situaciji na zapadu 80-ih na pocetku eplovske kompjuterske manije, ili situaciji kraja devedesetih i pocetka 00-ih sa kategorijom mp3 plejera - i-phone moze da racuna na ne manje od 10-15% udela od ukupnog broja prelaznika na smartfonove u americi i cak do 20% ukupnog broja evropskih svitchera. imajuci u vidu da je peko i-poda mek svoje gedzhete definitivno uveo u kategoriju modnih aksesoara, posle cega je recimo u istocnoj evropi dobio izrazito zensku auditoriju (preko 70% lojalnih su vojchice), moze se ocekivati da ce na najbrze rastucem evropskom trzistu (deset puta vise nego po evropskom proseku) i-phone da se realizuje u obimu od cak 30% zenskih svitchera na smartfon sto ce biti nekih (uracunavajuci proporciju m/f po smartfonu danas, gde je zenski korpus izrazeno tanak) 5% od ukupnog broja svih korisnika svih tipova telefona.
ono sto je ovde mnogo bitnije, to je moguca reverzibilna posledica lansiranja tehno-aksesoara i-phone a ona je dvojaka i revoluciona (iako sam i-phone nema nista revolucipono u sebi, zapravo je srednjestatisticki smartfon vise klase) - prva posledica je to da ce sam fakt i-phone standarda (slicno i-podu) da dotuce klasicne telefone u toku jedne godine, pa se retroaktivno moze ocekivati uvecanje stope penetracije smartfona do polovine sledece godine za dva-tri puta, sto onda koriguje prethodnu cifru i daje rezultat - prelazak na smartfon tokom 12 meseci desice se na populaciji od 80% korisnika ravijenih i 50% korisnika polurazvijenih trzista. druga posledica je tehnoloski makro-trend koji ima dve konstante: tehnologija displeja i 'interactive surface' u celini + tehnologija flesh memorije velikog obima. ovde se necu mnogo zadrzavati, samo dajem konacni zakljucak i u tom pravcu: i-phone ako nastavi da razvija svoje ekstenzhne direktno ce uticati masovno izbacivanje tehnologije hard-diska i prelazak na flesh memorije velikog obima, i to ne samo na portativnim gedzhetima vec i na kucnom kompjuteru, dvd rekorderu, i sl. sto se tice displeja, fakt prisutnosti multi touch displeja u portativnom formatu uvesce bezuslovnu potrebu za istim principom i na tv, kompjuterskim, dvd tehnici, te ce cena touchscreen tehnologije novog pokoljenja radikalno pasti, cemu vec sada pomaze prelazak na OLED tehnologiju. sto znaci da cemo za 1.5 do 2 kupovati touch screen interactive surfaces umesto monitora, razmera minimum 21" po ceni od oko 300-350 dolara. ovo je sasvim verovatno, buduci da komercijalni prototipi od 30" zajedno sa integrisanim kompjuterskim sistemom vise klase kostaju oko 10 000$ (recimo http://www.microsoft.com/surface/default.aspx ), sto znaci da ce 'interactive surface kompjuter' komercijala kostati kroz dve godine godine oko 5000$ a kucni kompjuter nove generacije oko 2000-3000$ srednjestatisticki. rezimiramo - lansiranje i-phona uticace (paradoksalno na prvi pogled, posto nema u njemu nceg tehnoloski revolucionarnog) na trziste staticne kompjuterske tehnike ne manje nego i-pod na kompjuterski audio softver i on-lajn trgovinu audio/video materijalom.
ili je tema nesto drugo? uporedni podaci radi analize cega...?

proslom broju casopisa Mikro objavljeni su rezultati ankete o koriscenju Interneta. Iz objavljenog clanka ovde cete moci procitati najzanimljivije rezultate.

Anketa je sprovedena nad 267 citalaca casopisa Mikro od kojih oko 23% nije do sada koristilo Internet.

46% procenata anketiranih ima 1 nalog, a 4% anketiranih ima 4 ili vise otvorenih naloga kod nekog od ISP-a.

Skoro sa linearnom zavisnoscu opada duzina koriscenja vremena na Internetu. Do 15 sati mesecno na Internetu jeste 36.5% anketiranih, dok je do 150 sati mesecno na Internetu 5.1% anketiranih.

Prema ovim podacima, ako se uporede sa zvanicno deklarisanim vremenom od 11 sati nedeljno koje se tretira kao zavisnost od Interneta (Detaljnije na http://www.pretraga.co.yu/news/sex.html).

Od ukupnog broja anketiranih oko 18% mogu se tretirati kao zavisnici od Interneta.

Od Internet servisa anketirani (koji maju otvoren nalog na Intenretu) najvise koriste: Web (100% za 47% svog vremena koje utrose na Internet), zatim email (100% za 29% vremena), News (oko 51% za 9% vremena), ICQ (oko 33% za 6% vremena), Chat (oko 29% za 4% vremena), itd.

JABUCHILO:

nisam do kraja razumeo pitanje/temu. o cemu se prica,....
...ili je tema nesto drugo? uporedni podaci radi analize cega...?

Kliknite za proširenje...

Pokusavam da izvedem korelaciju izmedju tehnoloskog stepena razvoja pojedinih oblasti (drzava) sa njihovom politickom pozicijom (u smislu politicke moci i uticaja).
Uostalom, da li tehnoloski status korelira sa ekonomskim?
Jedan od bitnih pokazatelja intelektualnog statusa jedne drzave je procenat korisnika interneta? Vazi li to i za korisnike mobilne telefonije?

Kod Crne Gore to ne stoji.
Kod Srbije, ocigledno ne.
Kod Albanije bi se i moglo reci...

U cemu je kljuc takve nekompatibilnosti?

sto su gluplji to se vishe kurche, a posto ne mogu da idu goli(a i bolje sto ne mogu, onda ne bi mogli da se kurche) onda moraju da imaju uvek najskuplji najnoviji model mobilnog... a moguca je i varijanta da im je zbog geografskih odlika zemlje jeftinije da koriste mobilni nego fiksni telefon

fortress:

Pokusavam da izvedem korelaciju izmedju tehnoloskog stepena razvoja pojedinih oblasti (drzava) sa njihovom politickom pozicijom (u smislu politicke moci i uticaja).
Uostalom, da li tehnoloski status korelira sa ekonomskim?
Jedan od bitnih pokazatelja intelektualnog statusa jedne drzave je procenat korisnika interneta? Vazi li to i za korisnike mobilne telefonije?

Kod Crne Gore to ne stoji.
Kod Srbije, ocigledno ne.
Kod Albanije bi se i moglo reci...

U cemu je kljuc takve nekompatibilnosti?

Kliknite za proširenje...

aa. jasno. mobilni telefon definitivno nije pokazatelj stepena uticaja i politickog potencijala, barem ne trenutno. komunikacione tehnologije jos uvek mozemo da delimo u dve grupe - pasivno i aktivno deljenje kontenta. u tom smislu telefon je jos uvek pasivni izvor kontenta, i imace tu osobinu sve dok ne evoluira u portativni kompjuter dovoljno mocan da se direktno na njemu generise i sa njega distribuira i redistribuira kontent u najprogresivnijim formatima. u tom slucaju moze se reci da ce mobilni (telefon? ili komunikator, sto bi bilo tacnije) predstavljati NEOPHODAN ali ne i DOVOLJAN USLOV za takvu tezu.

kolicinska penetracija kategorije mobilnih u celini dakle nije pokazatelj koliko je to penetracija smartfona poslednje generacije. a ova dinamika direktno zavisi od tehnoloske baze mreza nove generacije (3g, 4g, 5g - ili neke od novih baza koje prevazilaze navedene za oko 100 puta po brzini i kolicini protoka).

ono sto je danas nesporno je cinjenica da se telefonske tehnoloske baze sjedinjavaju sa internet bazom. to znaci prelazak na totalnu komunikaciju kroz jedan mrezni sistem na jednoj mreznoj tehnologiji. istovremeno to znaci sjedinjavanje opsteg interfejska svih elektronskih naprava po horizontali i po vertikali.
da bi ovo imalo direktne veze sa politickim potencijalom i realizovanim uticajem, drzava svejedno mora da ispunjava jos jedan neophodan uslov - da vlada medijskim brendovima sa cvrstom lojalnom konsumentskom bazom. to jest da sa velikom brzinom proizvodi velike kolicine relevantne informacije u svim zanrovima i formatima koji su u odredjenom trenutku aktuelni. i tu dolazimo do odgovora na tvoje pitanje -

izgradjena tehnoloska baza za horizontalnu i vertikalnu drustvenu komunikaciju (unutar drustva i drustva s drugim drustvima) u drzavi koja nije masovni (ili profilni u nekoliko kljucnih sektora) PROIZVODJAC INFORMACIJE (KONTENTA U CELINI) - ndovoljna je da prenosi informaciju ali nema svoju informaciju koju moze da ponudi. to ti je klasicni trgovinski deficit, kada drzava uvozi vise informacije sa vecim dijapazonom kljucnih kategorija nego sto izvozi i ima da ponudi u celini.
dakle, mobilni telefon ili internet-orijentisana tehika i tehnologija, masovno rasprostranjeni recimo u srbiji ili u crnoj gori, pomazu sirenju postojece informacije ciji su izvori i motivatori i novcano i ideoloski motivisani ili direktno proizvedeni od strane drugih trzista informacije. to jest, male drzave sa slabom informacionom industrijom (medijskim potencijalom) i razvijenom komunikacionom mrezom pretvaraju se u informacionu koloniju (srbija, crna gora, vecina evropskih zemalja) brze i izvesnije nego drzave koje proizvode veliku kolicinu informacionog materijala ali imaju slabo razvijenu infrastrukturu komunikacije (rusija, kina). amerika, je tipican primer zatvorenog trzista, gde se informaciona roba konzumira samo ako je lokalne prizvodnje a sve sto pretekne ide na izvoz (a pretice vise nego sto se konzumira 10n puta). zato je amerika informacioni kolonizator a recimo crna gora/srbija su u rangu informacionih katalizatora. dakle, politicki uticaj prvih direktno proistice iz jake tehnoloske baze vezane na cvrsto brendiran izvor kontenta, i politicka slabost drugih stoji u direktnoj zavisnosti od rastuce tehnoloske baze (mreze) i pasivnog (nepostojeceg) proizvodnog potencijala informacije, kako za unutrasnje potrebe tako i za izvoz (iako u web svetu ova dva pojma imaju radikalno drugo znacenje nego u ekonomskim klssicnim modelima necu ih sada objasnjavati)..

JABUCHILO:

...male drzave sa slabom informacionom industrijom (medijskim potencijalom) i razvijenom komunikacionom mrezom pretvaraju se u informacionu koloniju (srbija, crna gora, vecina evropskih zemalja)...

Kliknite za proširenje...

Svasta novo sam saznao iz ovog posta.
Moracu malko da porazmislim o svemu...
Otvorio si temu o informacionom monopolu, a to je paznje vredna teza!