Da budemo iskreni i da se ne zaj. bez potrebe...
Nemacku smo osetili nekoliko puta i to vecinom zbog lose diplomatije, tj. diplomatija je bila dobra ali krhka. I svetski rat je bio rat u periodu nacionalnog budjenja, koji nije mogao biti izbegnut, ali je moral naroda, na srecu, bio izvrstan! Drugi svetski rat je mogao proci sa manje posledica da smo pustili velike da se mlate medjusobno!
Americku sapu jos uvek nismo osetili jer se kod nas, priznaces, ne desava ono sto se desavalo u Vijetnamu, Koreji, Iraku ... Opet i Nemci i Japanci osetise tu americku sapu pa se izvukose i gle cuda, sede u G7 krugu. Nemoj misliti da simpatisem Amere, naprotiv!
Hrvatsku sapu u principu nismo osetili nikada. Kada ovo kazem, pricam u ime vecine ljudi iz Srbije. Postojali su upadi na teritoriji Srbije, najgore je bilo u Backoj i Sremu, mada, nismo im ostali duzni!
Muslimansku sapu nismo osetili, osetili smo Tursku koja nas je unazadila opako!
Kinesku sapu NISMO osetili niti cemo je osetiti ukoliko USA i EU to ne dozvole...
Sve sape, pa i ruska su se zasnivale na tome da istrebe elitu i sve nepozeljne faktore! Rusi su u Poljskoj pobili oko 20.000 oficira, lekara, sudija, advokata i istaknutih pojedinaca u nadi da ce stvoriti drustvo koje ce im biti pokorno. Isto je ucinjeno u Ceskoj, Slovackoj, Madjarskoj (cuo si za madjarsku revoluciju), Letoniji, Litvaniji, Estoniji i da ne nabrajam dalje ...
Iz Rusije nam je dosla najveca posast olicena srpom, cekicem i boljsevicima! Malo je falilo da zaglavimo pod njihovu sapu '46 ali vidoviti hromi bravar je imao druge planove. Verovatno nije zeleo da njegovi sunarodnici (mislim na Hrvate) osete svu toplinu ruske kandze! Ne verujem da bi mi bolje prosli i verovatno smo tada imali srece sto je tu, mora se priznati - geografski izvanrednu drzavu, vodio bas covek pod pseudonimom TITO! Ono sto ce se kasnije desiti svakako je cena koju smo platili, ali ... pod hrvatskom sapom nismo ziveli, kao ni pod ruskom (na srecu).
Ja ne zelim da zivim u drzavi koja je pod icijom sapom, pa makar ona bila i ruska!
Uostalom, nadam se da si citao poemu Milovana Danojlica o proti Mateji Nenadovicu, inace Valjevcu i jednom od popecitelja Karadjordjevog Sovjeta... koja opisuje muke prote koji je otisao u Rusiju da trazi pomoc i trazio je godinu dana ... trazio je prijem kod ruskog cara koji ga nije zeleo primiti. Na koncu, posle godinu i po dana kada je izbio ustanak u Srbiji i kada su pocele da padaju prve srpske glave car ga je primio. Na kraju poeme je zapisano:
Sloboda se ne dobija, no se otima, a placa se krvlju i ljudskim zivotima.
Iz poeme o Proti Mateji od Milovana Danojlica
Zato, muka mi je od te vrste "pomoci" koja nije nista bolja od "saveznickog" bombardovanja Beograda!
ваљда
