eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Са коком на штиту
Лист од ког се прави кокаинска паста могао би ускоро да постане национални симбол Боливије, као биљка која је сачувала аутохтоно становништво од колонијалног погрома
Кока је постала јабука раздора чак и у Боливији: Ево Моралес
Лист коке могао би ускоро да, попут ловоровог венца или маслинове гранчице, постане национални симбол Боливије. То на запрепашћење многих из западног света предлажу представници већинског Покрета за социјализам (Мас) из чијих редова је и председник Ево Моралес, први Индиос на челу ове андске земље у којој припадници Кечуа и Ајмара, преколумбијских староседелаца, чине већину становништва.
Хиљадугодишња биљка одржала је својим лековитим и чудотворним дејствима живот староседелаца у андским висинама упркос најезди освајача пре више од пола миленијума, па заслужује да се нађе на најзначајнијем месту у националној хералдици. Предлог у оквиру исписивања новог устава, који би морао да изрази и жељу за обештећењем Боливије од окупационог јарма, подржава и сам председник.
Лист коке проглашен је забрањеном супстанцом по конвенцији Уједињених нација (1961. године) јер се од великих количина ове зелене биљке производи кокаинска паста, опасна дрога која уништава стотине хиљада живота широм света. Нико, међутим, није ни покушао да из најраспрострањенијег освежавајућег пића на свету избаци „коку” као реч. „Кока кола”, међутим, како то тврди и Ево Моралес, наноси огромне штете, изазива зависност и гојазност од које болује богатији део планете.
Но, кока је постала јабука раздора чак и у Боливији. Опозиција резонује да национални симболи треба да представљају целокупно становништво једне земље, а да кока не испуњава те услове. Треба ли деци у школи давати да жваћу коку, уместо шоље млека, пита се један боливијски модерниста. Преколумбовско становништво освежава се жвакањем листа коке, која помаже да се лакше поднесе глад, хладноћа и тежак физички рад. Расколи су настали и око тога где да се на грбу нађе место још и за овај национални симбол. На садашњем боливијском штиту већ је исцртано 19 симбола, од којих је дванаест из колонијалног наслеђа. Ниједна провинција не жели да се њен знак избрише, па нема места да се кока удене.
Полемика се преселила и у суседне латиноамеричке земље. Медији у Аргентини траже „разум и опрез” пре него што се традиционална биљка, која у виду кокаина запоседа и сеје смрт по улицама Јужне Америке, стави на почасно место. По званичним подацима, само у првом тромесечју ове године шест тона кокаина прешло је границу Боливије. У Аргентини је дрогирање кокаином пет пута масовније него пре три године, а некада у земљи гаучоса наркоманија није ни постојала.
Влада у Ла Пазу одговара да за повећан број наркомана нису криве плантаже коке која се по степеничастим лејама одвајкада узгаја у Боливији. Буенос Ајрес, међутим, тражи од Боливије да „поштено и искрено процени колико је хектара коке заиста потребно да би се ова биљка користила у традиционалне и лековите сврхе”, а колико одлази на справљање скупе профитабилне смртоносне дроге. С друге стране, чак и на северу Аргентине у андским провинцијама Хухуја и Салте кока се традиционално гаји и користи уместо чаја или кафе… То је културна тековина, последња народна брана против глобализације, истичу мештани на аргентинском северу. Али предводник у тој борби ускоро са коком на штиту остаје андска Боливија, која је, како се тамо верује, сачувала своје становништво од колонијалног погрома захваљујући чудотворној биљци.
З. Шуваковић
**************************************************************************************
Ето, куда иду ЛЕВИЧАРИ - у стварање кокаинске државе
Лист од ког се прави кокаинска паста могао би ускоро да постане национални симбол Боливије, као биљка која је сачувала аутохтоно становништво од колонијалног погрома
Кока је постала јабука раздора чак и у Боливији: Ево Моралес
Лист коке могао би ускоро да, попут ловоровог венца или маслинове гранчице, постане национални симбол Боливије. То на запрепашћење многих из западног света предлажу представници већинског Покрета за социјализам (Мас) из чијих редова је и председник Ево Моралес, први Индиос на челу ове андске земље у којој припадници Кечуа и Ајмара, преколумбијских староседелаца, чине већину становништва.
Хиљадугодишња биљка одржала је својим лековитим и чудотворним дејствима живот староседелаца у андским висинама упркос најезди освајача пре више од пола миленијума, па заслужује да се нађе на најзначајнијем месту у националној хералдици. Предлог у оквиру исписивања новог устава, који би морао да изрази и жељу за обештећењем Боливије од окупационог јарма, подржава и сам председник.
Лист коке проглашен је забрањеном супстанцом по конвенцији Уједињених нација (1961. године) јер се од великих количина ове зелене биљке производи кокаинска паста, опасна дрога која уништава стотине хиљада живота широм света. Нико, међутим, није ни покушао да из најраспрострањенијег освежавајућег пића на свету избаци „коку” као реч. „Кока кола”, међутим, како то тврди и Ево Моралес, наноси огромне штете, изазива зависност и гојазност од које болује богатији део планете.
Но, кока је постала јабука раздора чак и у Боливији. Опозиција резонује да национални симболи треба да представљају целокупно становништво једне земље, а да кока не испуњава те услове. Треба ли деци у школи давати да жваћу коку, уместо шоље млека, пита се један боливијски модерниста. Преколумбовско становништво освежава се жвакањем листа коке, која помаже да се лакше поднесе глад, хладноћа и тежак физички рад. Расколи су настали и око тога где да се на грбу нађе место још и за овај национални симбол. На садашњем боливијском штиту већ је исцртано 19 симбола, од којих је дванаест из колонијалног наслеђа. Ниједна провинција не жели да се њен знак избрише, па нема места да се кока удене.
Полемика се преселила и у суседне латиноамеричке земље. Медији у Аргентини траже „разум и опрез” пре него што се традиционална биљка, која у виду кокаина запоседа и сеје смрт по улицама Јужне Америке, стави на почасно место. По званичним подацима, само у првом тромесечју ове године шест тона кокаина прешло је границу Боливије. У Аргентини је дрогирање кокаином пет пута масовније него пре три године, а некада у земљи гаучоса наркоманија није ни постојала.
Влада у Ла Пазу одговара да за повећан број наркомана нису криве плантаже коке која се по степеничастим лејама одвајкада узгаја у Боливији. Буенос Ајрес, међутим, тражи од Боливије да „поштено и искрено процени колико је хектара коке заиста потребно да би се ова биљка користила у традиционалне и лековите сврхе”, а колико одлази на справљање скупе профитабилне смртоносне дроге. С друге стране, чак и на северу Аргентине у андским провинцијама Хухуја и Салте кока се традиционално гаји и користи уместо чаја или кафе… То је културна тековина, последња народна брана против глобализације, истичу мештани на аргентинском северу. Али предводник у тој борби ускоро са коком на штиту остаје андска Боливија, која је, како се тамо верује, сачувала своје становништво од колонијалног погрома захваљујући чудотворној биљци.
З. Шуваковић
**************************************************************************************
Ето, куда иду ЛЕВИЧАРИ - у стварање кокаинске државе