- Poruka
- 7.375
Primakov: Nećemo trgovati Kosovom
Branko VLAHOVIĆ, 16. april 2007
Od stalnog dopisnika MOSKVA
RUSIJA ima jake razloge da brani Srbe u nastojanju da sačuvaju Kosovo koje je za njih, ne samo 15 posto teritorije, nego i kolevka njihove države i kulture. Amerika i jedan broj zapadnih zemalja tvrdoglavo stoje na strani Albanaca samo zato što ne mogu da priznaju svoj veliki greh koji su počinili bombardujući vašu zemlju - kaže u razgovoru za "Novosti" akademik Jevgenij Primakov, trenutno predsednik Privredne komore Rusije i jedan od najuglednijih ruskih političara i diplomata, a nekada predsednik ruske vlade i ministar spoljnih poslova.
* Posle sednice Saveta bezbednosti, na kojoj su se čule rezerve prema planu Martija Ahtisarija, mnogi novinari u moskovskim medijima su taj događaj nazvali malom pobedom Srbije i Rusije. Ima li razloga za zadovoljstvo?
- Jasno je da je to bila samo prva etapa pregovora, a ne pobeda, i da će pregovori biti teški i dugi. Smatram da ne treba praznovati pobedu, ali je ta sednica, ipak, karakterističan događaj. Nisam mogao da pretpostavim da će u Savetu bezbednosti biti takav odnos snaga koji se dogodio. Verovao sam da Rusija neće biti sama i da će je podržati i druge zemlje. Međutim, nisam se nadao da će od 15 država u SB samo četiri biti saglasne sa planom Ahtisarija.
* Zašto se tako dogodilo?
- Po mom mišljenju, takav odnos snaga nije se dogodio samo zbog toga što je Ahtisarijev plan nepravedan prema Srbima. Naime, svi se plaše da će biti stvorena neka nova formula, neki novi model, kojim mogu da se koriste separatističke snage i u drugim zemljama. Zbog toga je bio takav odnos ka planu Ahtisarija.
* Srpsko rukovodstvo je pod snažnim protiscima da prihvati Ahtisarijev plan. Kakva je vaša preporuka, šta Beograd treba da radi da spreči otimanje teritorije?
- Srbi su zaista pod snažnim pritiskom, i mi to osećamo. Pritisak vrše, pre svih, oni koji bi hteli da pokažu kako nisu bez razloga bombardovali Beograd. Oni žele da pokažu da se bombardovanjem, koje je počelo bez saglasnosti Saveta bezbednosti, ipak došlo do pozitivnih rezultata. Oni obično kažu da je posle toga usledila demokratizacija Srbije. Po njima je posle bombardovanja rešeno pitanje Crne Gore. I na kraju će zahvaljujući njima biti rešeno i pitanje Kosova.
* Beograd nastoji da dokaže da slučaj Kosmeta ne može da bude jedinstven i da će se, ako dođe do nezavisnosti, takvo rešenje koristiti i u drugim sličnim situacijama...
- Ako Kosovo bude nezavisna država, to će se odraziti i na mnoge druge zemlje na Balkanu. Oni koji forsiraju prihvatanje plana Ahtisarija kažu da je u njegovom predlogu zapisano da se Kosovo ne može pripojiti drugim državama. Međutim, ja postavljam pitanje: mogu li se druge države pripojiti Kosovu. Ako hipotetički govorimo o nezavisnom Kosovu u sadašnjim administrativnim granicama, može da se dogodi da ono počne da privlači Albance iz susednih država. Moramo se zapitati - šta će biti sa Makedonijom i Crnom Gorom u kojima u značajnom broju žive Albanci koji mogu da požele da se pripoje Kosovu. To bi bio jako bolan proces koji može da se odrazi i na procese u drugim državama, recimo - Bosni. Tamo postoji prirodna težnja Republike Srpske da se pripoji Srbiji, kao i težnja Hrvata koji žive u BiH da se pripoje Hrvatskoj. Muslimanski deo možda poželi zbližavanje sa Kosovom.
* Rusija je predložila upućivanje misije SB na Kosmet, ali i nove pregovore predvođene novim predstavnikom UN...
- Ja se prema Ahtisariju dobro odnosim, dobro ga poznajem, ali on se kao pregovarač o Kosovu "istrošio". U pravom smislu, pregovora do sada nije ni bilo. On je putovao i saznavao stavove i na osnovu toga predložio svoj plan. Očigledno je da se pregovori moraju nastaviti. Ja sam se uverio da srpska strana hoće nastavak pregovora u direktnim razgovarima sa predsednikom Tadićem i premijerom Koštunicom. Srpska strana ne blokira rešenje. Dakle, do kompromisa se može doći. Srbi ne polaze od toga da mora biti samo onako kako oni kažu. Ultimativno se nastupa sa druge strane.
* Kad kažete da verujete u kompromis, kakvom bi rešenju trebalo da se stremi da bi se obe strane koliko-toliko zadovoljile?
- Da se ja pitam, ne bi isključio mogućnost podele Kosova. Iako to mnogima može da zvuči neprijatno, to je jedina realna perspektiva. Odvajanje onih teritorija koje imaju posebno značenje za Srbe, imam u vidu Metohiju i delove gde uglavnom žive Srbi, a ostalo bi bio albanski deo.
* Zapadne diplomate forsiraju tezu da Rusija ne štiti Kosovo zbog principijelnih razloga i poštovanja međunarodnog prava, nego zbog navodne trgovine u "drugoj rundi"...
- Već sada je jasno da nikakve trgovine neće biti. Na Zapadu su pisali kako će Rusija koristiti Kosovo kao monetu za potkusurivanje. Već sada se vidi da Rusija ne trguje sudbinom Kosova. Kad je predstavnik Rusije Vitalij Čurkin otišao sa sednice SB OUN na početku rasprave o Kosovu, on je to učinio jer je bio nezadovoljan kako je napravljen izveštaj o stanju u toj pokrajini. Mnogi su postavili pitanje ponaša li se Rusija kao u vreme Korejskog rata, kad je njen predstavnik napustio dvoranu i tako je naša zemlja faktički "oprala ruke". U ovoj situaciji se to ne događa. Mi ne nameravamo da vodimo "nojevu politiku" stavljajući glavu u pesak. Branićemo svoju poziciju. U ovom slučaju naša pozicija i aktivnosti se temelje na principima međunarodnog prava koji su utemeljeni u našoj politici. Osim toga, mi nismo ravnodušni za sudbinu Srba jer su nam blizak narod po istorijskim korenima i religiji.
NE SMETA NAM EVROPA
* U JEDNOM od svojih članaka obratili ste se Kondolizi Rajs i pozvali je da dobro razmisli o opasnostima koje bi nastale u slučaju proglašenja kosovske samostalnosti. Kakva je bila njena reakcija, je li vam odgovorila?
- Sa njom imam dobre odnose. Ali, nije mi ništa odgovorila.
* Kako, kao predsednik Privredne komore Rusije, ocenjujete saradnju sa Srbijom?
- Dobro se razvijaju odnosi ne samo sa Srbijom, nego i sa Crnom Gorom, Hrvatskom i Slovenijom. To su dobri pokazatelji. Slovenija je član EU, Hrvatsku će da prime u NATO, ali nama to ne smeta. Orijentacija na zbližavanje sa Evropom je prirodna pozicija, ali to ne treba da dovodi te zemlje u suprotnost u odnosu sa nama.
NEMA MILIJARDI NA POKLON
* MISLE li zapadne diplomate da stvarno mogu da milijardama dolara evropeizuju Kosovo ili je to samo taktički korak?
- Ne znam slučajeve da su davali milijarde dolara. Uzmite Gruziju. Njima obećavaju mnogo, a nedavno je Kongres SAD, koji je doneo odluku o ulasku Gruzije u NATO, odlučio da toj zemlji da deset miliona dolara. To, dakle, nisu milijarde, a mislim da Gruzija za SAD i Zapad ima veće značenje od Kosova.
Ne mislim da će na Kosovu ulagati milijarde. Ponavljam, glavni razlog što Zapad nastoji da Kosovu da nezavinost je da dokaže da nisu bez razloga bombardovali Srbiju.
Branko VLAHOVIĆ, 16. april 2007
Od stalnog dopisnika MOSKVA
RUSIJA ima jake razloge da brani Srbe u nastojanju da sačuvaju Kosovo koje je za njih, ne samo 15 posto teritorije, nego i kolevka njihove države i kulture. Amerika i jedan broj zapadnih zemalja tvrdoglavo stoje na strani Albanaca samo zato što ne mogu da priznaju svoj veliki greh koji su počinili bombardujući vašu zemlju - kaže u razgovoru za "Novosti" akademik Jevgenij Primakov, trenutno predsednik Privredne komore Rusije i jedan od najuglednijih ruskih političara i diplomata, a nekada predsednik ruske vlade i ministar spoljnih poslova.
* Posle sednice Saveta bezbednosti, na kojoj su se čule rezerve prema planu Martija Ahtisarija, mnogi novinari u moskovskim medijima su taj događaj nazvali malom pobedom Srbije i Rusije. Ima li razloga za zadovoljstvo?
- Jasno je da je to bila samo prva etapa pregovora, a ne pobeda, i da će pregovori biti teški i dugi. Smatram da ne treba praznovati pobedu, ali je ta sednica, ipak, karakterističan događaj. Nisam mogao da pretpostavim da će u Savetu bezbednosti biti takav odnos snaga koji se dogodio. Verovao sam da Rusija neće biti sama i da će je podržati i druge zemlje. Međutim, nisam se nadao da će od 15 država u SB samo četiri biti saglasne sa planom Ahtisarija.
* Zašto se tako dogodilo?
- Po mom mišljenju, takav odnos snaga nije se dogodio samo zbog toga što je Ahtisarijev plan nepravedan prema Srbima. Naime, svi se plaše da će biti stvorena neka nova formula, neki novi model, kojim mogu da se koriste separatističke snage i u drugim zemljama. Zbog toga je bio takav odnos ka planu Ahtisarija.
* Srpsko rukovodstvo je pod snažnim protiscima da prihvati Ahtisarijev plan. Kakva je vaša preporuka, šta Beograd treba da radi da spreči otimanje teritorije?
- Srbi su zaista pod snažnim pritiskom, i mi to osećamo. Pritisak vrše, pre svih, oni koji bi hteli da pokažu kako nisu bez razloga bombardovali Beograd. Oni žele da pokažu da se bombardovanjem, koje je počelo bez saglasnosti Saveta bezbednosti, ipak došlo do pozitivnih rezultata. Oni obično kažu da je posle toga usledila demokratizacija Srbije. Po njima je posle bombardovanja rešeno pitanje Crne Gore. I na kraju će zahvaljujući njima biti rešeno i pitanje Kosova.
* Beograd nastoji da dokaže da slučaj Kosmeta ne može da bude jedinstven i da će se, ako dođe do nezavisnosti, takvo rešenje koristiti i u drugim sličnim situacijama...
- Ako Kosovo bude nezavisna država, to će se odraziti i na mnoge druge zemlje na Balkanu. Oni koji forsiraju prihvatanje plana Ahtisarija kažu da je u njegovom predlogu zapisano da se Kosovo ne može pripojiti drugim državama. Međutim, ja postavljam pitanje: mogu li se druge države pripojiti Kosovu. Ako hipotetički govorimo o nezavisnom Kosovu u sadašnjim administrativnim granicama, može da se dogodi da ono počne da privlači Albance iz susednih država. Moramo se zapitati - šta će biti sa Makedonijom i Crnom Gorom u kojima u značajnom broju žive Albanci koji mogu da požele da se pripoje Kosovu. To bi bio jako bolan proces koji može da se odrazi i na procese u drugim državama, recimo - Bosni. Tamo postoji prirodna težnja Republike Srpske da se pripoji Srbiji, kao i težnja Hrvata koji žive u BiH da se pripoje Hrvatskoj. Muslimanski deo možda poželi zbližavanje sa Kosovom.
* Rusija je predložila upućivanje misije SB na Kosmet, ali i nove pregovore predvođene novim predstavnikom UN...
- Ja se prema Ahtisariju dobro odnosim, dobro ga poznajem, ali on se kao pregovarač o Kosovu "istrošio". U pravom smislu, pregovora do sada nije ni bilo. On je putovao i saznavao stavove i na osnovu toga predložio svoj plan. Očigledno je da se pregovori moraju nastaviti. Ja sam se uverio da srpska strana hoće nastavak pregovora u direktnim razgovarima sa predsednikom Tadićem i premijerom Koštunicom. Srpska strana ne blokira rešenje. Dakle, do kompromisa se može doći. Srbi ne polaze od toga da mora biti samo onako kako oni kažu. Ultimativno se nastupa sa druge strane.
* Kad kažete da verujete u kompromis, kakvom bi rešenju trebalo da se stremi da bi se obe strane koliko-toliko zadovoljile?
- Da se ja pitam, ne bi isključio mogućnost podele Kosova. Iako to mnogima može da zvuči neprijatno, to je jedina realna perspektiva. Odvajanje onih teritorija koje imaju posebno značenje za Srbe, imam u vidu Metohiju i delove gde uglavnom žive Srbi, a ostalo bi bio albanski deo.
* Zapadne diplomate forsiraju tezu da Rusija ne štiti Kosovo zbog principijelnih razloga i poštovanja međunarodnog prava, nego zbog navodne trgovine u "drugoj rundi"...
- Već sada je jasno da nikakve trgovine neće biti. Na Zapadu su pisali kako će Rusija koristiti Kosovo kao monetu za potkusurivanje. Već sada se vidi da Rusija ne trguje sudbinom Kosova. Kad je predstavnik Rusije Vitalij Čurkin otišao sa sednice SB OUN na početku rasprave o Kosovu, on je to učinio jer je bio nezadovoljan kako je napravljen izveštaj o stanju u toj pokrajini. Mnogi su postavili pitanje ponaša li se Rusija kao u vreme Korejskog rata, kad je njen predstavnik napustio dvoranu i tako je naša zemlja faktički "oprala ruke". U ovoj situaciji se to ne događa. Mi ne nameravamo da vodimo "nojevu politiku" stavljajući glavu u pesak. Branićemo svoju poziciju. U ovom slučaju naša pozicija i aktivnosti se temelje na principima međunarodnog prava koji su utemeljeni u našoj politici. Osim toga, mi nismo ravnodušni za sudbinu Srba jer su nam blizak narod po istorijskim korenima i religiji.
NE SMETA NAM EVROPA
* U JEDNOM od svojih članaka obratili ste se Kondolizi Rajs i pozvali je da dobro razmisli o opasnostima koje bi nastale u slučaju proglašenja kosovske samostalnosti. Kakva je bila njena reakcija, je li vam odgovorila?
- Sa njom imam dobre odnose. Ali, nije mi ništa odgovorila.
* Kako, kao predsednik Privredne komore Rusije, ocenjujete saradnju sa Srbijom?
- Dobro se razvijaju odnosi ne samo sa Srbijom, nego i sa Crnom Gorom, Hrvatskom i Slovenijom. To su dobri pokazatelji. Slovenija je član EU, Hrvatsku će da prime u NATO, ali nama to ne smeta. Orijentacija na zbližavanje sa Evropom je prirodna pozicija, ali to ne treba da dovodi te zemlje u suprotnost u odnosu sa nama.
NEMA MILIJARDI NA POKLON
* MISLE li zapadne diplomate da stvarno mogu da milijardama dolara evropeizuju Kosovo ili je to samo taktički korak?
- Ne znam slučajeve da su davali milijarde dolara. Uzmite Gruziju. Njima obećavaju mnogo, a nedavno je Kongres SAD, koji je doneo odluku o ulasku Gruzije u NATO, odlučio da toj zemlji da deset miliona dolara. To, dakle, nisu milijarde, a mislim da Gruzija za SAD i Zapad ima veće značenje od Kosova.
Ne mislim da će na Kosovu ulagati milijarde. Ponavljam, glavni razlog što Zapad nastoji da Kosovu da nezavinost je da dokaže da nisu bez razloga bombardovali Srbiju.
