Оливер Мандић
МУЗИКА ГОРАНА БРЕГОВИЋА ЈЕ ПРАВА ХУМОРИСТИЧКА СЕРИЈА БЕНИ ХИЛА
Нема темељног рада музичара, композитора и извођаца с музичким образовањем. Као млад, имао сам мотив за рад, жељу за успехом, слушајући седамдесетих година музику "Индекса", "Корни групе" и састава "Тајм", најбољи албум из 1972. године "Дневник једне љубави" Јосипе Лисац...Маштао сам да будем као они. Обожавао сам ту оригиналну музику. Мислио сам да ће и наша музика напредовати у квалитативном смислу. Међутим, појавом "сељацког рока", Горана Бреговића и "Бијелог дугмета", настало је двадесетак абортус-група као сто су "Хари Мата Хари", "Црвена јабука", "Мерлин"...Музика је поново отишла у камено доба. Када данас слушаш аранжмане "Корни групе" или "Индекса" схваташ да су то права ремек дела.
Све што данас ради Горан Бреговиц јако је смешно. Две деценије сам провео у музицким школама свирајући на клавиру и по шест часова дневно. Замишљао сам да једнога дана засвирам у синфонијском оркестру. Мислио сам да би то био врхунац моје каријере. Увек сам страховао да ипак недовољно знам да бих једног дана засвирао на Коларцу. Бреговић је оборио све светске рекорде и сигурно ће ући у Гинисову књигу рекорда: он је једини светски неписмени музичар који се попео на сцену и свирао с симфонијским оркестром и великим хором. Седне тако Горан на сцену, смешка се, брчка са оном гитаром и вице "ојха", "ојха"...! То ми испадне смешно, жалосно, али и симпатично. Трагично је то за све оне музичаре који се школују и три деценије раде у симфонијском оркестру за неколико стотина марака, па се данас фрапирају када свирају крај Бреговића. Они су згранути што он са оним "ојха" узме из Центра "Сава" 50.000 марака, под изговором да ће лова отићи у "хуманитарне сврхе", па пола новца стрпа себи у џеп. Музика Горана Бреговића за мене је права хумористичка серија Бенија Хила.