RTS

„Монтевидео“ на РТС-у
Прича о фудбалским јунацима из 1930. године која је освојила биоскопску публику стиже на мале екране! Већ првог дана 2012. године на Првом програму РтС-а биће емитован филм „Монтевидео, Бог те видео“, а током јануара и фебруара и ТВ серија.

Након веома успешног биоскопског живота филма Монтевидео, Бог те видео са преко пола милиона гледалаца, прича о фудбалским јунацима из 1930. године долази на мале екране преко програма Јавног сервиса Србије.

ТВ серија Монтевидео, Бог те видеоредитеља Драгана Бјелогрлића,рађена у продукцији фирме „Интермедиа нетворк", приказиваће се у периоду јануар/фебруар 2012. године на Првом програму РТС-а.Већ првог дана Нове године премијерно на првом програму РТС-а ће бити емитован филм Монтевидео, Бог те видео.Романитичну фудбалску причу из 1930. године, чија је главна тема формирање државне репрезентације и њен успех на Првом светском првенству у фудбалу у Монтевидеу, гледаоци ће имати прилике да прате на малим екранима у проширеној верзији од 24 епизоде у две сезоне.Филм и ТВ серија снимани су на око 100 локација у земљи и иностранству. За потребе снимања била су изграђена три велика сета. Недалеко од Београда, у месту Баранда, изграђене су кулисе Чубуре из прошлог века, конструкција брода којим се путовало до Монтевидеа, а реконструисан је и дорћолски фудбалски терен у трибуне стадиона БСК из 1930.

Прве епизоде ТВ серије нас упознају са главним јунацима и њиховим животима, као и приликама у Београду тридесетих година 20. века, фудбалским утакмицама у граду, сукобима унутар фудбалске организације и припремама за одлазак на Први Мондијал у главни град Уругваја, Монтевидео. Остале епизоде говоре о путовању у Монтевидео и многим комичним догодовштинама са ове велике авантуре. Последње епизоде сведоче о три утакмице на Првенству и освајању трећег места наших репрезентативаца, као и о њиховом тријумфалном повратку у Београд.Главне улоге у ТВ серији "Монтевидео, Бог те видео" тумаче: Милош Биковић, Петар Стругар, Данина Јефтић, Нина Јанковић, Предраг Васић, Војин Ћетковић, Небојша Илић, Никола Ђуричко, Виктор Савић.​

Да Можда Не: Патриотизам - бол у грудима
У политичком говору Србије поново су присутна позивања на патриотизам и издају. Заоштравање ситуације на Космету довело је и до нових подела на патриоте и издајнике.
Како се ближе избори, све је лакше изрећи оштре квалификације, а политички говор почео је да личи на онај из деведесетих.
Шта је патриотизам у Србији данас? Да ли је мера патриотизма однос према Космету и како се у том контексту третира европејство? Коме се смучио патриотизам, а коме је преко главе да буде издајник?
У емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, говоре:
Милан Божић из СНС-а,
Дијана Вукомановић, потпредседница СПС-а,
Бојан Ђурић, посланик ЛДП-а.
Шта Србија мисли о себи у емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић.

Да Можда Не : Заборављени Срби
Као што и живот прави разлике међу људима, тако се и у смрти настављају заслужене и незаслужене судбине.
Зашто су неки Срби заборављени, да ли је у питању политика, идеологија, немар, недостатак историјског памћења, или просто сиромаштво и опседнутост сопственим овоземаљским проблемима?

Зашто данас Срби не знају ко је била Милунка Савић или где се налазе посмртни остаци Николе Тесле? Како с лакоћом после сваке промене режима мењамо називе улица и поништавамо историју? Да ли је с друге стране, преношење посмртних остатака неких Срба из иностранства у земљу, спровођење покојникове жеље да буде сахрањен у отаџбини или политичка манипулација спорних историјских улога у циљу актуелне реституције? Која традиција мртвих данас притиска умове живих Срба? Кога смо све заборавили и зашто?
У емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, говоре:
Никола Мирков, директор Телевизије Србије
Јован Ћирилов, театролог,
Момчило Павловић, директор Института за савремену историју.
Шта Србија мисли о себи у емисији "Да Можда Не" Оливере Ковачевић.

evronet emisiju pratim radi fakulteta, odlično je uradjena, uvek zanimljive & aktuele teme

kejti:

evronet emisiju pratim radi fakulteta, odlično je uradjena, uvek zanimljive & aktuele teme

Kliknite za proširenje...

emisiju radi produkcijska kuca mreza.

H1N1:

Да Можда Не : Заборављени Срби
Као што и живот прави разлике међу људима, тако се и у смрти настављају заслужене и незаслужене судбине.
Зашто су неки Срби заборављени, да ли је у питању политика, идеологија, немар, недостатак историјског памћења, или просто сиромаштво и опседнутост сопственим овоземаљским проблемима?

Зашто данас Срби не знају ко је била Милунка Савић или где се налазе посмртни остаци Николе Тесле? Како с лакоћом после сваке промене режима мењамо називе улица и поништавамо историју? Да ли је с друге стране, преношење посмртних остатака неких Срба из иностранства у земљу, спровођење покојникове жеље да буде сахрањен у отаџбини или политичка манипулација спорних историјских улога у циљу актуелне реституције? Која традиција мртвих данас притиска умове живих Срба? Кога смо све заборавили и зашто?
У емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, говоре:
Никола Мирков, директор Телевизије Србије
Јован Ћирилов, театролог,
Момчило Павловић, директор Института за савремену историју.
Шта Србија мисли о себи у емисији "Да Можда Не" Оливере Ковачевић.

Kliknite za proširenje...

ja imam utisak da si ti on line pr rts-a

Ej, danas ona Duška i voditeljka jutarnjeg Nataša traže od naroda da plaćaju TV PRETPLATU...

Petra Cvijić: Probala sam da zakočim

Војна академија
Ускоро почиње емитовање нове игране серије посвећене српској Војној академији и њеним кадетима.
О студијама на Војној академији у Београду у јавности се мало зна, а о кадетима овог Универзитета никада није снимљен ни филм, ни телевизијска серија. Ту се школују будући пилоти, инжењери, пешадинци, стручњаци за АБХ заштиту, лекари, ... који стичу висока академска звања.

Кроз историју дугу 161 годину, захваљујући војним знањима и вештинама стеченим управо на Војној академији, чувени српски генерали и војводе попут Јована Мишковића, Живојина Мишића, Радомира Путника, Петра Бојовића и Степе Степановића, креирали су историју Балкана и Европе.
Војна академија данас у потпуности задовољава највише светске стандарде за образовање официрског кадра, а са акредитованим студијским програмима, представља образовно - научну установу признату у земљи и свету. Пратећи савремене трендове и реформске процесе у земљи и свету, прилагодила је студијске програме захтевима високог образовања и Болоњској декларацији.
Са потпуним убеђењем да постоји потреба за телевизијском серијом која говори о животу и школовању на Војној академији у Београду, продуцент Небојша Неле Гарић, обратио се Министарству одбране Републике Србије и Војној академији у Београду, са предлогом да се у Србији, слично пројектима који су успешно реализовани у свету, сними серија посвећена српској Војној академији и њеним кадетима. Идеја је прерасла у пројекат, будући да је министар одбране Драган Шутановац, у предлогу препознао и подржао занимљиву телевизијску причу о племенитости и части војничког позива и живота, са жељом да их још више приближи младима у Србији.
Убрзо затим, током лета 2010. године, уследило је формирање продукционог тима на челу са сценаристом Горданом Михићем, продуцентом Небојшом Гарићем и директором серије Ненадом Димитријевићем. Овај продукциони тим је, уз несебичну помоћ припадника Војне Академије, почео да трага за драмским материјалом погодним за стварање ТВ серије. Идеја је била да се на непосредан и атрактиван начин, гледалишту приближе околности, потребе, дилеме, тешкоће, радости и посебности, како школовања, тако и живота кадета који сутра постају официри.

Сценариста Гордан Михић је из дана у дан, из недеље у недељу, на Војној Академији разговарао са психологом и професорима Академије, спортским и техничким инструкторима, медицинарима, кадетима, кадеткињама и старешинама. Он је обишао објекте Војне академије, међу којима су полигони за вежбе, спортски центар, учионице, кабинети, стамбене зграде, амбуланта и ресторан. Из свих разговора, у које су били укључени и родитељи студената, из свих проживљених искустава, настале су телевизијске приче базиране на истинитим догађајима, понекад озарене посебним хумором, уз необичне љубавне заплете.
Крајем новембра 2010. године, пројекту се као редитељ прикључио Дејан Зечевић. После више од два месеца селекције, требало је да од 250 кандидата за јунаке телевизијске серије, изабере десет младих глумаца - кадета, који у потпуности одговарају написаним ликовима из серије. Изабрани млади глумци су, са редитељем Зечевићем, проводили време на Академији у обуци и разговорима са припадницима Војне академије, припремајући се за улоге које играју.
Серија се снима под покровитељством и уз помоћ Министарства одбране Републике Србије, Војне академије и свих њених припадника, у продукцији НИРЕ ПРО за Радио-телевизију Србијe.
Продукцијска кућа НИРА ПРО је међу првим продукцијским кућама у земљи, која је за избор глумаца у серији, организовала кастинге и у Републици Српској и Косовској Митровици. Неколико главних улога, кадета у серији, управо је из Републике Српске.
Емитовање 16 једночасовних епизода биће на Првом програму РТС-а у сезони 2011/2012. године.

Главни ликови су:
- Рис, будући пилот, одрастао у хранитељској породици. Чврст, снажан, у школи и ван ње нема препрека ни напора који не може да савлада. Служи свима као узор. Има своју тајну због које уме понекад да буде груб и суров.
- Клисура, здрав, весео, одличан студент, спреман сваком да помогне. Најбољи Рисов друг, Ром. Отац - перач улица.
- Стошић, бриљантна интелигенција, али циничан, понекад нехуман, бивши вођа навијача. Син разведених родитеља: отац тајкун, мајка - не зна шта ће са собом, још увек млада, из другог и трећег брака у Италији наследила богате мужеве.
- Џаковић, син имућног приградског сељака, бившег гастарбајтера, који га је натерао да се беспрекорно спреми за пријем на Академију. Сања да га избаце са студија и да буде пчелар или шумар . Окосница скоро свих хуморних збивања.
- Лаки, одрастао по домовима. Брат Рисовог најбољег друга који је погинуо у транзиционом хаосу. Рис га натера да дође на академију, храбри га, чува, помаже у свему, јер Лаки има тренутке потпуног губитка самопоуздања и вере у будућност.

Од девојака - кадеткиња - главни ликови су:
- Зимче, ћерка човека који има четворо женске деце па жели да му најмлађа буде „син „. Прави јој велики испраћај пред одлазак на војне студије. Све јој крене добро али, онда се несрећно заљуби....
- Шашвари, девојка из Бачке. Породица идилично хармонична. Она је, зато, стабилна, весела особа од поверења, све испите полаже као од шале.
- Лела, Рисова бивша девојка која не може да прежали слом те везе. Да би поново била у његовој близини, учи дању и ноћу, пријави се и положи пријемни.
Поред кадеткиња - Роксанде и Надице, међу важнијим ликовима су и двојица Капетана - Жарач и Кашанин; наставник математике који је оборио више пилота него што би то могла да учини иједна противавионска одбрана; затим - једна куварица, једна поручница, једна легендарна психолошкиња, командири водова, инструктори „ физичког „ и још много оних чији карактери и понашање употпуњују слику живота и рада на Војној академији.
Главне улоге тумаче:
Кадети: Радован Вујовић (Рис), Никола Ракочевић (Лаки), Иван Михаиловић (Клисура), Бранко Јанковић (Џаковић), Бојан Перић (Стошић), Тијана Печенчић (Зимче), Драгана Дабовић (Шашвари), Тамара Драгичевић (Надица), Ања Станић (Лела), Јелисавета Орашанин (Роксанда), Искра Брајовић (Тања).
Капетан Жарач (Љубомир Бандовић), Капетан Кашанин (Небојша Миловановић), Поручник Васке (Милош Тимотијевић), Начелник Академије (Бранислав Лечић).
У осталим улогама: Воја Брајовић, Ивана Михић, Дара Џокић, Феђа Стојановић, Предраг Смиљковић , Олга Одановић, Харис Бурина, Младен Нелевић, Мира Бањац, Власта Велисављевић, Миодраг Кривокапић, Тика Станић, Јелена Јовичић, Јелица Сретеновић, Милица Михајловић, Соња Дамњановић, Тања Пјевац, Нина Граховац, Горан Радаковић.
Ауторски тим:
Директор фотографије - Зоран Петровић и Небојша Башић
Помоћник режије - Ратиборка Дуда Ћерамилац
Сценограф - Зорана Петров
Костимограф - Лана Павловић
Монтажер - Марко Глушац
Тонска обрада - Владан Кораћ

Београдска хроника
После јутрошње несреће у Земуну, поново отворено питање: могу ли "Железнице" да заштите пешаке и спрече прелажење пруге ван обележених места.
Инвалиди ће убудуће морати да залепе своју слику, додуше са унутрашње стране аутобила. Да ли су тиме угрожена људска права? То је још једна од тема којима ће се "Хроника" бавити.
Могу ли запослени у Центрима за социјални рад да промене статистику када су у питању разводи бракова? Отворена Саветовалишта - ко долази, а ко ипак има предрасуде?

Уредници емисије Слађана Томашевић и Весна Кузмановић.

Коме се у Србији може да не плаћа порез и да ли ће објављивање списка дужника такав однос променити.
Коначно се зна ко су у Србији рекордери по дуговањима за порез. Истовремено, постало је јасно да се тај порез никада неће наплатити, будући да су највећни дужници државне фирме и банке пред ликвидацијом.
Пошто је објављен списак од стотину највећих дужника, чини се да је Србија порески рај, јер више од 90 одсто дуговања никада неће моћи бити наплаћено. Како је могуће да Пореска управа годинама уназад није успела да наплати порез, да ли је поента да држава заради више на каматама, кроз које све пореске заврзламе пролазе привредници и ко је мистериозни порески дужник из Лесковца?
На та и друга питања одговорају гости Ока економије - директор Пореске управе Драгутин Радосављевић, стручњак за порезе Саша Радуловић и власник "Фудленда" Васа Лекић.
Искуство Италије, државе са највећом утајом пореза у Европи од 120 милијарди евра, из Рима преноси новинарка РТС-а Маринела Ражнатовић.
Емисију води Весна Дамјанић-Бранковић.

четвртак, 12. јан 2012, 11:05


Глобална храна: Сладолед


Сладолед је пре пет векова настао у Фиренци. Од тада су му династије произвођача посвећивале живот и усавршавале га. Он сам је лако себи пробијао пут, па је брзо освојио свет. Јер ко може да му одоли.



У овој епизоди серијала Глобална храна, заљубљеници у сладолед су нам отворили врата свог света да би са нама поделили своју љубав према овој посластици.
А њихове приче су пуне страсти, јер за сладолед кажу да је оличење љубави, и то великодушне и ванвременске.
Уредник је Бојан Главонић.

четвртак, 12. јан 2012, 21:45
Да Можда Не
Музички идентитет Срба - свилен конац
Како музика гради идентитет народа и какву је улогу имала музика у српској историји? Да ли су наше песме само наше или смо се напајали из истих извора као и остали око нас? Да ли је музиком Европа одавно ушла у наш мелос, а у којој мери се под оријенталним утицајем пева "пусто турско"?
Ко још зна да је, један исти човек написао песме: У лијепом старом граду Вишеграду, Кад си била мала Маре, као и Стани, стани, Ибар водо... Песме Драгише Недовића, из Крагујевца су уткане у национална бића Срба, Хрвата и Бошњака, а тога нико није свестан и никоме не смета.
Док су српски војници у Првом светском рату певали Тамо далеко, у Другом По шумама и горама, у ратовима деведесетих истакли су се певачи попут Баје Малог Книнџе, а са супротстављених страна Марко Перковић Томпсон и Билал Боснић.
Да ли смо забринути за наш идентитет када слушамо новокомпоноване фолк песме или су теме ових песама само одраз стварности? Да ли су сексизам, наркоманија и криминал доминантна тема популарне музике?
У емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, говоре:
Нена Кунијевић, музички уредник РТС
Милутин Поповић Захар, композитор
Предраг Гојковић Цуне, естрадник уметник
др Мирјана Закић, Факултет музичке уметности
Шта Србија мисли о себи у емисији "Да Можда Не" Оливере Ковачевић.

PRIMER ZA PRIGOVOR KOJI SE MORA PODNETI U ROKU OD 3 DANA:



ОСНОВНОМ СУДУ У СУБОТИЦИ
СУДСКА ЈЕДИНИЦA У СЕНТИ

П Р И Г О В О Р
на решење Основног суда у Суботици, Судске јединице у Сенти Пословни број

____________________________ од _____._____.20___. године

Наведеним решењем Основног суда у Суботици, Судске јединице у Сенти, супротно тачки 2. става 1. члана 378. Закона о облигационим односима ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93 и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља) одређено је извршење неизмирене обавезе РТВ претплате за период од ____.____.20___ до ___.____.20_____. год. у износу од ______________ динара повећајући са трошковима поступка, који износе _________________ динара.

Приговор изјављујем због погрешне примене материјалног права.
Према тачки 2. става 1. члана 378. Закона о облигационим односима ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93 и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља) потраживање радио-станице и радио-телевизијске станице за употребу радио-пријемника и телевизијског пријемника застарева за годину дана, сходно томе Радио дифузна установа Радио Телевизија Србија нема право на део потраживања, које је старије од годину дана.
Поред тога потраживање Радио дифузне установе Радио Телевизија Србија у целости сматрам незаконитим. Наиме не постоји никакав уговор између Извршног повериоца и Извршног дужника, нити ја користим услуге Радио дифузне установе Радио Телевизија Србија. Тај докуменат који је издат од стране Радио дифузне установе Радио Телевизија Србија никако не може да служи као доказ да сам ја користио услуге тужитеља, већ само њихову жељу коју суму би они желели наплатити од мене.
На основу тога не прихватам ни такозвану финансијску картицу дужника РТВ претплате као веродостојну исправу у смислу члана 18. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник Републике Србије“, број 31/2011). Наиме у смислу члана 18. става 2. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник Републике Србије“, број 31/2011) веродостојна исправа је подобна за извршење ако су у њој назначени извршни поверилац и извршни дужник, предмет, обим и време испуњења обавезе. Такозвана финансијска картица дужника РТВ претплате коју је приложила Радио дифузна установа Радио Телевизија Србија не испуњава те критерије.
На основу свега горе изложеног предлажем да се нападнуто решење делом због застарелости, а делом због неоснованог потраживања ставља ван снаге и да се укину све спроведене радње, а да судске трошкове сноси предлагач.

У __________, ___. ____. ________. год.

име и презиме _______________________

(адреса _______________________)

U roku od 3 dana od prijema tužbe ili opomene pred tužbu ?

"...karticu dužnika RTV..." , prvi put čujem za tako nešto ?

Ne pada mi napamet da im plaćam.

Ok je RTS mada čujem da su u krizi, nemaju plate. Pa ljude teraju da plaćaju pretplatu i to žestoko ih tuže. Šta će biti videćemo.

Redovni placam pretplatu, ali nesto posebno ne gledam rts... Slagalicu kad sam kuci, ponekad neku domacu seriju... Imam total tv i njega placam vise nego duplo skuplje, ali zato imam i oko 200 kanala... Hbg, kakva drzava, takvi i zakoni... Sve sto su demokrate kritikovale kod diktatora, sada i same primenjuju... Nije Tijanic mlad momak rodjen posle 2000... Sve je to ista skola...

A jel stvarno svih 200 kanala vredno paznje, pa je kablovska preko potrebna?
Ili je u pitanju kvalitet slike?

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/303232/RTS-na-sudu-goni-300-Cacana-koji-nisu-placali-TV-pretplatu

Pocelo je ....... ispituju teren

yagi:

A jel stvarno svih 200 kanala vredno paznje, pa je kablovska preko potrebna?
Ili je u pitanju kvalitet slike?

Kliknite za proširenje...

Ne, dobar deo kanala me ne zanima, ali takva je ponuda... Lov i ribolov, golf i sl. mislim da nikad nista nisam ni pogledao na tim kanalima... Kvalitet slike je neuporediv... Narocito ako se uzme hd...

H1N1:

Ускоро спискови за трећи круг
Стручна комисија приводи крају прегледање тестова опште културе и информисаности, које су решавали кандидати у другом селекционом кругу Јавног позива РТСа. Ускоро ће бити формирани спискови кандидата који су испунили услове за пролазак у трећу селекциону фазу- полагање тестова стучности.
Радио-телевизија Србије успешно је реализовала тестирање кандидата који су испунили опште услове Јавног позива РТС-а, чиме је обављена друга селекциона фаза овог пројекта.

Кандидати са најбољим резултатима на тесту опште информисаности и културе, биће бавештени да су испунили услов за пролазак даље и да им предстоји полагање теста стручности.
Од укупно 17.000 пријављених, опште услове Јавног позива испуњавало је 10.000 младих, академски образованих људи из читаве Србије. По обављеном прегледању резултата на тесту опште информисаности и културе, биће утврђен тачан број кандидата који ће бити позвани на тестирање стручности.
Након тестова стручности, најуспешнији кандидати биће позвани на интервјуе.
То ће бити и последња провера. РТС ће потом формирати и објавити списак кандидата са најбољим резултатима, који ће започети тромесечну праксу.
Јавни позив РТСа био је упућен младим школованим стручњацима да препознају своју шансу у пет сектора делатности Јавног медијског сервиса Србије.

Тражимо најбоље младе људе​

Кандидати су имали могућност да пошаљу пријаве за велики број занимања у оквиру медијског система РТС-а : Новинарство(радијски, ТВ и веб-новинари у области информативе, забаве, спорта, културе и образовања, радијски и ТВ водитељи, радијски и ТВ спикери, стручњаци из области спољне и унутрашње политике, економије, војне стратегије, медицине, лектори, копирајтери, преводиоци, музички стручњаци и музички сарадници) Дигитални медији (веб администратори, веб мастери, инжењери телекомуникација, ИТ стручњаци, програмери, познаваоци савремених телекомуникационих и информационих технологија, дигиталне обраде сигнала, ТВ технике, мултимедије) Тв и радијска продукција (редитељи, организатори, драматурзи, реализатори, микромани, сценаристи, сниматељи, тонци, монтажери), Дизајн (дизајнери, веб-дизајнери, графички дизајнери, костимографи, сценографи, шминкери) и Бизнис (економисти, правници, комерцијалисти, менаџери и маркетинг менаџери).

Kliknite za proširenje...

Sve mi se vise cini da je ceo taj projekat o zaposljavanju mladih strucnjaka jedna velika prevara i zavaravanje naivne mase. Nigde tacno ne pise i niko ne zna kad ce rezultati. Kao da su otvorili konkurs za posao u FBI i CIA pa se sve drzi u tajnosti a ne za neku bezveze televiziju. Nesto je tu mutno.Da je to ozbiljan projekat unapred bi se znalo tacno vreme testiranja a ne da posalju poziv od danas za prekosutra, Da je to ozbiljan projekat ne bi se na rezultate cekalo vise od dva meseca i da se jos i posle ta dva meseca ne zna kada ce biti gotovi rezultati testiranja. Koliko su pricali prosle godine o famoznim strucnjacima za 21. vek a sad ni ne spominju. Sramota. I oni su neki javni servis i jos hoce pretplatu.
P.S. Nisam konkurisao.

Vitez Koja:

Sve mi se vise cini da je ceo taj projekat o zaposljavanju mladih strucnjaka jedna velika prevara i zavaravanje naivne mase. Nigde tacno ne pise i niko ne zna kad ce rezultati. Kao da su otvorili konkurs za posao u FBI i CIA pa se sve drzi u tajnosti a ne za neku bezveze televiziju. Nesto je tu mutno.Da je to ozbiljan projekat unapred bi se znalo tacno vreme testiranja a ne da posalju poziv od danas za prekosutra, Da je to ozbiljan projekat ne bi se na rezultate cekalo vise od dva meseca i da se jos i posle ta dva meseca ne zna kada ce biti gotovi rezultati testiranja. Koliko su pricali prosle godine o famoznim strucnjacima za 21. vek a sad ni ne spominju. Sramota. I oni su neki javni servis i jos hoce pretplatu.
P.S. Nisam konkurisao.

Kliknite za proširenje...

Pa sta je tu problem? Jel treba da prime posto-poto bilo koga? Mislim da je bolje da se radi polako, i da se donese dobra odluka, kako ne bismo i na RTS imali spikere koji ne znaju da izgovore drugacije reci od svakodnevnih.