L
Lavica-lovac
Gost
Draga moja,
brak je institucija koju su smislili muškarci, veruj mi na reč. Nisi valjda mislila da je to zajednica dvoje ljudi koji se vole, razumeju i poštuju? Ah, ne! Živela si u zabludi sve ove godine! Sve što muškarci rade je samo zamka. Čuvaj se! Cena koju ćeš plaćati je visoka, jer je svrha braka samo jedna... Zaista želiš da budeš ulov? Ili bi radije da budeš lovac? Hm.
Elem, da ti objasnim kako njihova zamka funkcioniše:
Srela si ga, on je najšarmantniji muškarac na planeti. Zaista? Svakodnevni telefonski pozivi, izlasci, poljupci u haustoru... Poklončići, slatke male večerice u italijanskim restorančićima. Mmmmmmm... Zaljubljeno se gledate, on je najsavršenije biće za tebe, kao i ti za njega... Niko nema tako lepe oči, niko nema takav glas, ničiji dodir ne budi takvu strast... E, tu je već na pragu... odluka...
Devojačko veče je bilo veselo, momačko malo razuzdano... Došao je i taj dan. Čuje se muzika ispred vrata, svatovi su došli... Izvode te iz sobe, lepu kao nikad do tad, a verovatno ni od tad (prethodno su te već "prodali" kao da si stvar). Mladoženja još pomalo mamuran od prethodne noći. Kratka ceremonija u opštini: "Da li ti...?", "Da", "Da li ti...?", "Da", (Zgazi ga sad! To ti je možda jedina prilika da mu naneseš bol, revanširaj se sad za sve ono što će on tebi činiti u godinama koje nailaze!), "Prezime..." (Ovo je Balkan, pazi! Ako ne kažeš da uzimaš njegovo prezime mogao bi se tu pred svima naljutiti i dlanom ti objasniti da ne mislite isto), "Potpišite ovde..." (Iako ti drhti ruka, srećna si, potpiši svoju presudu), "Možete poljubiti mladu" (E, to je kraj!). Posle narodnog veselja praćenog glasnom muzikom, pevanjem, pucanjem i vriskom, vi, srećni mladenci odlazite na...
Medeni mesec... Ah, ti divni dani! Kratko putovanje, bekstvo od celog sveta, dani i noći nežnosti bez prekida... Samo vi i vaša ljubav... Prolaze ti slatki dani i vreme je da se vratite u sivu svakodnevicu... a tamo...
Ulazite u kolotečinu, kao tramvaj naležete na šine. I stalno isti krug, kao "dvojka": posao, kuća. Noću, kad on zaspi, stavljaš masku na lice, uvijaš kosu, trudiš se da sledećeg jutra izgledaš kao glumica. Budiš se pre njega da te ne bi video takvu, bledo zelenog lica, glave pune viklera kao televizijski toranj antena. Dok skidaš sav taj cirkus sa sebe postavljaš sebi svakog jutra isto pitanje: kako to da se one lepotice u filmovima bude lepe, nasmejane, očešljane, a ti ne uspevaš da oči odlepiš od krmelja, kosa kao samit nesvrstanih, a spavaćica kao zgužvana novina. Eh, ipak je to samo Holivud... a ovo je Balkan, i ti polako popuštaš... Posle nekoliko godina, i silnih obaveza, više nemaš snage ni za njega, svog "savršenog čoveka", ni za bilo kakve noćne aktivnosti. A onda dolazi ono...
"Dušo, ti si se malo ugojila?" Kako lepo i taktično sa njegove strane! Staješ na vagu i ne veruješ svojim očima da ona pokazuje... hm (nije baš za javnost). Ogledalo te ne laže. Sva ona lepa garderoba koju si "još nedavno" nosila sad tužno visi u ormanu. Draga moja, tvoj konfekcijski broj je maaaaaaalkice porastao. Da, samo se teši da oni vole buce. Da li si sigurna da vole "elegantno prepunjene"? Lice? Uh! Podočnjaci, bore... Bore? To je već trenutak panike, jer sve ono što nisi primećivala godinama sad vidiš tako jasno da je to strašno.
Zajednički ručak... Stigli ste kući, oboje umorni. On seda za sto, a ti stavljaš ručak koji si prethodno ugrejala. Razgovor se svodi na njegovo mrmljanje "dodaj mi...". Posle ručka, on čita novine, a ti prvo pereš sudove, pa onda slobodno možeš da biraš da li da pereš veš, peglaš ili spremaš stan. Kad je pročitao novine, "čovek tvog života" je zaspao, kao nedužno jagnje. Pokušavaš da ga probudiš, da zajedno popijete kafu. On mrmlja u snu... Da li ti se učinilo ili je zaista izgovorio žensko ime, ali ne tvoje? Ma, ne štedi ga! Probudi bitangu i raščistite to! Sanjiv, još ne zna šta se "iza brda valja", sa nedužnim osmehom na licu seda za sto. Pitaj ga sad! Priteraj ga uza zid! Šta on tu blefira "dušo, ti nisi dobro čula..."? Onda se otvaraju karte... Počinje rat... do istrebljenja...
"Ti mene više ne voliš!" "Kako da te volim, vidi kako si se ugojila!" "Nikad nisi kući, ili radiš ili si sa svojim pajtosima u kafani!" "Treba li da sedim kući sa tobom, i tako nikad nemaš vremena za mene!" "Ti mene ne voliš!" "Ti mene ne razumeš i nije te briga što ja imam potrebu da sedim sa svojim prijateljima"... "Moja majka se nikad nije žalila!" "Ja ti nisam majka!" "Nikad i ne bi mogla biti, ona je tako dobra i vredna žena i ništa joj nije bilo teško!" I tako u beskraj... Onda odlazite, svako u svoj ćošak i ližete rane: ti u kuhinju, da plačeš nad sutrašnjim ručkom, a on u kafanu...
E, stigli smo do poente. Draga moja, njemu je trebala samo zamena za majku, neko ko će za njega spremati, kuvati, prati i peglati. Majka je to uvek radila za njega, ali i njen rok trajanja nije neograničen, pa je morao potražiti ko će to raditi umesto nje. Da li ti je sad jasno u kakvu si se zamku ulovila? A dok si ti, draga, brinula da njemu bude sve "kao kod mame", on je bio sa onom čije je ime u snu izgovorio. O, on ima sjajnu "žvaku": žena ga ne razume, ne voli ga više, njemu je potreban neko ko će biti nežan i dobar. Tako je upecao nju. A ti, draga moja, šta ćeš ti?
De, de! Hajde, obriši suze! Prvo dijeta, onda frizer, kozmetičar, manikir, pedikir. Posle nekog vremena si zadovoljna rezultatom. Pogledi muškaraca na ulici i na poslu govore da te još nije pregazilo vreme. OK, rešila si da se razvedeš.
Razvedena i sama... Čudno i istovremeno zabavno. Sad možeš da radiš sve ono što nisi smela dok si bila u braku. Idi na sva ona mesta na koja nisi išla godinama: koncerti, pozorište, bioskop, druži se sa ljudima. Uživaj, ženo!
A onda jednog dana... Upoznala si nekog ko te razume, nekoga ko želi da ti pruži nežnost i ljubav. Da, nije ni on srećan sa svojom ženom, ne razume ga, ne voli ga više, odavno više nema ni vremena ni interesovanja za njega... Hej! Osvesti se! Da li ti je poznata "žvaka"? Nije? Au! Nema ti spasa! Zaljubila si se? E, to je stvarno strašno! I, šta sad? On će se razvesti i oženiti tebe? Da li si shvatila da si još jednom postala lovina? Ako nisi, shvatićeš, ima vremena...
Šta ja sad radim? Lovim, draga, lovim. Upravo se spremam da krenem u lov, vreme je za "večeru". Mmmmmm... Postavljam zamku od vrtoglavo visokih potpetica, svilenih crnih čarapa sa šavom, suknje koja pokazuje samo kolena, kao predvorje pakla, bluze koja otkriva grešno glatka ramena. Svoj "plen" ću pogledati očima žene-devojčice, pomisliće da raj počinje tu, odmah iza mojih zenica, poželeće da poljubi moje usne, a neće znati da su te usne sad samo žedne muške krvi, a da je on samo moja "večera"...
Idem, draga moja, ovaj grad je pun žena-lovaca...
brak je institucija koju su smislili muškarci, veruj mi na reč. Nisi valjda mislila da je to zajednica dvoje ljudi koji se vole, razumeju i poštuju? Ah, ne! Živela si u zabludi sve ove godine! Sve što muškarci rade je samo zamka. Čuvaj se! Cena koju ćeš plaćati je visoka, jer je svrha braka samo jedna... Zaista želiš da budeš ulov? Ili bi radije da budeš lovac? Hm.
Elem, da ti objasnim kako njihova zamka funkcioniše:
Srela si ga, on je najšarmantniji muškarac na planeti. Zaista? Svakodnevni telefonski pozivi, izlasci, poljupci u haustoru... Poklončići, slatke male večerice u italijanskim restorančićima. Mmmmmmm... Zaljubljeno se gledate, on je najsavršenije biće za tebe, kao i ti za njega... Niko nema tako lepe oči, niko nema takav glas, ničiji dodir ne budi takvu strast... E, tu je već na pragu... odluka...
Devojačko veče je bilo veselo, momačko malo razuzdano... Došao je i taj dan. Čuje se muzika ispred vrata, svatovi su došli... Izvode te iz sobe, lepu kao nikad do tad, a verovatno ni od tad (prethodno su te već "prodali" kao da si stvar). Mladoženja još pomalo mamuran od prethodne noći. Kratka ceremonija u opštini: "Da li ti...?", "Da", "Da li ti...?", "Da", (Zgazi ga sad! To ti je možda jedina prilika da mu naneseš bol, revanširaj se sad za sve ono što će on tebi činiti u godinama koje nailaze!), "Prezime..." (Ovo je Balkan, pazi! Ako ne kažeš da uzimaš njegovo prezime mogao bi se tu pred svima naljutiti i dlanom ti objasniti da ne mislite isto), "Potpišite ovde..." (Iako ti drhti ruka, srećna si, potpiši svoju presudu), "Možete poljubiti mladu" (E, to je kraj!). Posle narodnog veselja praćenog glasnom muzikom, pevanjem, pucanjem i vriskom, vi, srećni mladenci odlazite na...
Medeni mesec... Ah, ti divni dani! Kratko putovanje, bekstvo od celog sveta, dani i noći nežnosti bez prekida... Samo vi i vaša ljubav... Prolaze ti slatki dani i vreme je da se vratite u sivu svakodnevicu... a tamo...
Ulazite u kolotečinu, kao tramvaj naležete na šine. I stalno isti krug, kao "dvojka": posao, kuća. Noću, kad on zaspi, stavljaš masku na lice, uvijaš kosu, trudiš se da sledećeg jutra izgledaš kao glumica. Budiš se pre njega da te ne bi video takvu, bledo zelenog lica, glave pune viklera kao televizijski toranj antena. Dok skidaš sav taj cirkus sa sebe postavljaš sebi svakog jutra isto pitanje: kako to da se one lepotice u filmovima bude lepe, nasmejane, očešljane, a ti ne uspevaš da oči odlepiš od krmelja, kosa kao samit nesvrstanih, a spavaćica kao zgužvana novina. Eh, ipak je to samo Holivud... a ovo je Balkan, i ti polako popuštaš... Posle nekoliko godina, i silnih obaveza, više nemaš snage ni za njega, svog "savršenog čoveka", ni za bilo kakve noćne aktivnosti. A onda dolazi ono...
"Dušo, ti si se malo ugojila?" Kako lepo i taktično sa njegove strane! Staješ na vagu i ne veruješ svojim očima da ona pokazuje... hm (nije baš za javnost). Ogledalo te ne laže. Sva ona lepa garderoba koju si "još nedavno" nosila sad tužno visi u ormanu. Draga moja, tvoj konfekcijski broj je maaaaaaalkice porastao. Da, samo se teši da oni vole buce. Da li si sigurna da vole "elegantno prepunjene"? Lice? Uh! Podočnjaci, bore... Bore? To je već trenutak panike, jer sve ono što nisi primećivala godinama sad vidiš tako jasno da je to strašno.
Zajednički ručak... Stigli ste kući, oboje umorni. On seda za sto, a ti stavljaš ručak koji si prethodno ugrejala. Razgovor se svodi na njegovo mrmljanje "dodaj mi...". Posle ručka, on čita novine, a ti prvo pereš sudove, pa onda slobodno možeš da biraš da li da pereš veš, peglaš ili spremaš stan. Kad je pročitao novine, "čovek tvog života" je zaspao, kao nedužno jagnje. Pokušavaš da ga probudiš, da zajedno popijete kafu. On mrmlja u snu... Da li ti se učinilo ili je zaista izgovorio žensko ime, ali ne tvoje? Ma, ne štedi ga! Probudi bitangu i raščistite to! Sanjiv, još ne zna šta se "iza brda valja", sa nedužnim osmehom na licu seda za sto. Pitaj ga sad! Priteraj ga uza zid! Šta on tu blefira "dušo, ti nisi dobro čula..."? Onda se otvaraju karte... Počinje rat... do istrebljenja...
"Ti mene više ne voliš!" "Kako da te volim, vidi kako si se ugojila!" "Nikad nisi kući, ili radiš ili si sa svojim pajtosima u kafani!" "Treba li da sedim kući sa tobom, i tako nikad nemaš vremena za mene!" "Ti mene ne voliš!" "Ti mene ne razumeš i nije te briga što ja imam potrebu da sedim sa svojim prijateljima"... "Moja majka se nikad nije žalila!" "Ja ti nisam majka!" "Nikad i ne bi mogla biti, ona je tako dobra i vredna žena i ništa joj nije bilo teško!" I tako u beskraj... Onda odlazite, svako u svoj ćošak i ližete rane: ti u kuhinju, da plačeš nad sutrašnjim ručkom, a on u kafanu...
E, stigli smo do poente. Draga moja, njemu je trebala samo zamena za majku, neko ko će za njega spremati, kuvati, prati i peglati. Majka je to uvek radila za njega, ali i njen rok trajanja nije neograničen, pa je morao potražiti ko će to raditi umesto nje. Da li ti je sad jasno u kakvu si se zamku ulovila? A dok si ti, draga, brinula da njemu bude sve "kao kod mame", on je bio sa onom čije je ime u snu izgovorio. O, on ima sjajnu "žvaku": žena ga ne razume, ne voli ga više, njemu je potreban neko ko će biti nežan i dobar. Tako je upecao nju. A ti, draga moja, šta ćeš ti?
De, de! Hajde, obriši suze! Prvo dijeta, onda frizer, kozmetičar, manikir, pedikir. Posle nekog vremena si zadovoljna rezultatom. Pogledi muškaraca na ulici i na poslu govore da te još nije pregazilo vreme. OK, rešila si da se razvedeš.
Razvedena i sama... Čudno i istovremeno zabavno. Sad možeš da radiš sve ono što nisi smela dok si bila u braku. Idi na sva ona mesta na koja nisi išla godinama: koncerti, pozorište, bioskop, druži se sa ljudima. Uživaj, ženo!
A onda jednog dana... Upoznala si nekog ko te razume, nekoga ko želi da ti pruži nežnost i ljubav. Da, nije ni on srećan sa svojom ženom, ne razume ga, ne voli ga više, odavno više nema ni vremena ni interesovanja za njega... Hej! Osvesti se! Da li ti je poznata "žvaka"? Nije? Au! Nema ti spasa! Zaljubila si se? E, to je stvarno strašno! I, šta sad? On će se razvesti i oženiti tebe? Da li si shvatila da si još jednom postala lovina? Ako nisi, shvatićeš, ima vremena...
Šta ja sad radim? Lovim, draga, lovim. Upravo se spremam da krenem u lov, vreme je za "večeru". Mmmmmm... Postavljam zamku od vrtoglavo visokih potpetica, svilenih crnih čarapa sa šavom, suknje koja pokazuje samo kolena, kao predvorje pakla, bluze koja otkriva grešno glatka ramena. Svoj "plen" ću pogledati očima žene-devojčice, pomisliće da raj počinje tu, odmah iza mojih zenica, poželeće da poljubi moje usne, a neće znati da su te usne sad samo žedne muške krvi, a da je on samo moja "večera"...
Idem, draga moja, ovaj grad je pun žena-lovaca...
