vojislav ilic senior
Исповест
На трошном чуну, без крме и наде,
У мени вера губи се и мре;
Ја више ништа не верујем, ништа
Ил' боље рећи: ја верујем све.
На мору бурном људскога живота
Прерано сам упознао свет:
За мене живот ништавна је сенка,
За мене живот отрован је цвет.
Трпи и живи... Пријатељу драги,
О много чему мислио сам ја -
О благо оном, ко не мисли ништа,
Тај мање тужи, мање јада зна
. . . . . . . . . . . . . . . .
Бурне су страсти извор многих зала,
Несрећи људској почетак је страст;
Море живота оне страсно муте,
Над људском душом њихова је власт.
. . . . . . . . . . . . . .
Све, што год живи-свом се паду клони
Променом време означава ход;
Оно нам даје веру и обара,
Слаби и снажи цео људски род.
ima toliko dobrih pesama ali net je opskuran po tom pitanju
jedni isti stihovi cesto se vrte
imam zbirke njegove poezije i rado ih citam...iznova