Nedavni sadržaj od Trivan

Ја ствари тако не доживљавам. Када на изборима гласам за неку странку, гласам за оно што заступају у политичком смислу, а не за личности појединаца. Да не помињем идеју гласања за личност странке (?!?). Да гласам за личности, онда би њихови политички ставови били потпуно небитни. Верујем да...

Управо је ово лек против те бољке, јер спречава политичке камелеоне да освоје гласове на изборима на једној причи, а да онда када се дочепају власти спроводе неку другу причу. Србији и њеној политичкој сцени преко потребно.

Вишевековна пракса, а душу дала за друштва (попут Србије) у којима постоји основно неповерење бирачког тела да ће изабрани појединци када једном дођу на функције радити оно за шта су добили гласове. Сада се ретко налази на Западу, јер су временом та друштва ту бољку великим делом превазишла. О...

Донекле. Са императивним мандатом тумачење исправности пост-изборног понашања изабраног представника је на самим бирачима. Ако они процене да оно што се ради не одговара идејној платформи на основу које су ти представници добили гласове, то је сасвим довољно за опозив (и донетих одлука, и самих...

Кроз овакав систем би се избегле ситуације које врло често постоје у Србији, на пример да 90% посланика подржава чланство Србије у ЕУ, а само 45% јавног мњења, и томе слично.

Не могу да се отмем утиску да велики број оних који су гласали за СНС, па и за СПС (а делом и мање чланове владајуће коалиције) сада сматрају да су обмањени политиком која се спроводи (конкретно: Бриселски споразум), а у односу на оно што су СНС, СПС и остали заговарали током изборне кампање...

Покушавајући да пронађем нешто више о том српском насељу на Јадрану, налетео сам на чланак о српском приморском селу Трибањ, испод Велебита (иначе нема га на овим картама из 1953. и 1961. године). http://pravoslavlje.spc.rs/broj/973/tekst/pravoslavlje-na-severnom-jadranu/ Било би занимљиво...

Да, знам. Брозовића као човека и његов научни рад из времена Југославије ценим. Што се његовог потоњег политикантски острашћеног и усташоидног националистичког лупетања о језичкој граници на Дрини тиче, мислим да је све то једноставно срамотно у светлу његовог квалитетног рада до тада...

Ево још неколико историјских карата из објављених дела, а у контексту илустрације источне границе средњевековне Хрватске и њеног општег подударања са источног границом чакавског. Raukar, Tomislav. Hrvatska u doba kneza Trpimira (sredina IX. st.). Klaić, Nada. Povijest Hrvata u ranom...

Побогу. Па ти ни не разумеш шта је тај језички скуп о коме ја говорим, и где се он налази.

На овој карти из 1961. године се види једно српско насеље на Јадрану, на Макарском приморју, одмах западно од територијалног прекида Хрватске изласком БиХ на море. Зна ли неко како се то место зове (и зашто га нема на карти из 1953. године?)?

@ krinka5 Три историчара, три другачије илустрације DAI на карти. Али како год да окренеш, оно што се на свакој од њих види је да се источна граница Хрватске мота управо тамо где лингвистика каже да је била и стара чакавско-штокавска граница. И није у питању случајност. Како би онда...

@ krinka 5 Као што знаш за мене су штокавски и српски синоними, штокавски идиом = српски језик и штокавци = Срби. Морам још једну ствар у вези тога да појасним: Штокавски је евидентно једна језичка целина, један идиом, а логично је поставити питање зашто је та целина уопште и настала...

@ krinka 5 Да је источна граница Хрватске била Неретва, Порфирогенит би то и рекао. Ево тумачење Новаковића.

@ Casino Royal Добро, а шта ћемо са овим? Како може један етнос као народна целина, поготово у време средњег века, да говори на другим местима различито у светлу оног наведеног изнад, а да као такав има етничку кохезију (базирану на чему?)?