Nedavni sadržaj od Rise_up_from_the_dark

Heh, ko_vidi? je najglasniji akter u onome sto osudjuje. Necu mu zameriti, s obzirom da ne zna sta je apsurd. Nedoslednost je vec druga stvar (rece da odlazi sa ovog foruma gde nije rec o Dostojevskom, ako se ne varam). Ovde niko ne pokusava da tumachi delo Dostojevskog bolje od njega samog (ali...

ne samo da smo "bili padu skloni" vec nismo mogli da mu se odupremo, ponor privlachi tako jako da kad smo na ivici litice, sigurno padamo. Ne mozemo se odupreti tom porivu (Po). "Kad gledas u ambis, i ambis gleda u tebe". Naravno da se Ivan gadi sebe, nesvesno je postalo svesno, on oseca krivicu...

Za mene Ivan Karamazov nije zao. Kao sto Aljosa nije mistik, vec decak koji slepo veruje, tako ni Ivan nije nihilista, vec decak koga su zavele ideje i ideali novog narastaja. Da, on se pretvara, ali ta maska je njegov ateizam, nihilizam. Svojim rechima uporno zagovara smrt vrline, boga, morala...

Beket je, takodje, pripovedac apsurda. A da si chitao nesto o egzistencijalizmu, znao bi da je neodvojiv od apsurda, "pada", otudjenosti, prihvatanja smrti (uzmi "mit o Sizifu" Albera Kamija cija je tema "ogled o apsurdu")...Shto se Dostojevskog i poredjenja tice, primetan je uticaj drugih...

Heh. Znachi, ni Kami nema veze sa apsurdom? :)

Dostojevski, odnosno Ivan Karamazov kaze "Sve je dozvoljeno". Podsvesno, i zeli da njegov otac bude ubijen. Ipak, on je covek misli, a ne covek dela,on ne zivi svoju filozofiju. Cak i oni koji zive (Raskoljnikov, Stavrogin, Verhovenski,Kirilov) klicu "Sve je dozvoljeno,nema Boga" i sl. ali...

oooj dimitrije, samo sto sam htela da to napisem :) on je voleo i one koje bi svi ostali lako mogli zamrzeti

Nikola Milosevic je bio taj koji je napisao da je Ivan najneuspeliji lik Dostojevskog. Vidi, meni je potpuno jasno zasto je kritika tu, jasno mi je i da dobri kriticari delo mogu protumaciti dublje od samih pisaca. Ali, meni su potpuno nevazni. Lepota umetnosti je u nekim drugim stvarima...

Citam ovo i....ne mogu da verujem. Ovu temu je postavio neko ko nema pojma o Dostojevskom i njegovom stvaralastvu. Jedina stvar u kojoj bih mogla da se slozim sa tom divljom je da on, na sebi svvojstven nacin, daje veru i nadu, kao retko koji drugi pisac. Postovanje "shakalu", "el muerte ll"...

Bukovski mi se dopada zato sto je "simpaticni gubitnik" poganog jezika i jos poganije maste, obavijen harizmom, smehom, suzama. Njegov stil nije poetski/narativno doveden do perfekcije (sto je i bio cilj), ali iz njegovih rechi zrachi divna tuga, sakrivena ispod maske ogorchenosti...