Nedavni sadržaj od PogledSProzora

Visok IQ je super, al’ ako ne umeš da napraviš vic bez fusnote – džaba ti i avokado.

Tvoj komentar me je… nadahnuo. Kao kad neko krene da recituje Aristotela, ali bez tačaka, zareza i koncepta vremena. Jednostavno se predaš struji i nadaš se da nećeš udariti u dno. Tvoje promišljanje o Sokratu mi je posebno dirljivo. Ne znam da li je postojala Ksantipa, ali sam sigurna da bi i...

Da, razumem potpuno. U jednoj fazi me držala ta racionalna glad, ali ni vera ni ljubav se ne mere skalpelom. Nema tu raspodele silnica, ili ti duša diše, ili ne diše.

Pamet se danas meri na baterije. Ako tvoj mozak ne puniš svake večeri sa novim selfijem, novim šopingom i bar jednim TikTok receptom sa avokadom, nisi pametan, nisi moderan, nisi ništa. Što se tiče ovih što ih ti spominješ, Gejts, Ajnštajn, pa i onaj što je svet u pepeo pretvorio (sve u ime...

Pogledi izdaleka uvek su jasniji. Pogotovo kada ih deli visina, staklo i zavese koje se razgrnu samo kad ja poželim.

Zanimljivo mi je to što kažeš, kako duša zna gde joj je mir, i to često nema veze s razumom. Meni to sve više liči na one trenutke kad ti neko nešto pročita iznutra, bez reči. Kao da prepoznaš mesto koje je tvoje, i to ne zato što si ga razumeo, nego jer te poznaje bolje nego ti sebe. Što se...

Zanimljivo je sve to što pišeš, i nekako mi poznato. Moj put nije bio kroz teološke fakultete, ali jeste kroz ljude. I svako malo naiđem na nekog ko mi kaže više o veri kroz ponašanje, nego što bi mogao kroz citate. Imala sam faze kada sam mislila da ću se uklopiti tamo gde se sve logično...

Ne znam je l’ scenario, Redmonde, al’ znam da dok drugi pišu po tabli, meni misli same pišu po duši. Možda će jednog dana neka scenaristkinja uzeti ovaj tekst i reći: „Ovo je žensko iskustvo koje niko nije ekranizovao.“ A možda će ostati samo krpa koja miriše na Lenor i pamti tišinu bolje nego iko.

Ne znam da li me se sećaš. Imala sam sedam i po kad si otišao. Ti si imao deset, možda malo više — dovoljno da znaš gde je Švajcarska, ja još nisam ni znala gde su granice ulica. Sedela sam na prozoru kad sam čula da odlazite. Mama mi je rekla: „Ne pokazuj da ti je krivo.“ A ja sam nastavila da...

Dok su druge žene gledale u ogledala, ja sam gledala kroz prozor. Tamo nije bilo Sokrata, samo grad koji ćuti dok gori. Neću biti ničija Ksantipa. Nisam došla da igram ulogu u nečijem tragičnom pozorištu mudrosti. Ako ti je za mudrost potrebna žena koja viče, možda nisi filozof nego gluv. Možda...

Hvala 🌸

Pravila sam nalog još pre mesec dana, ali sam nešto zabrljala s registracijom pa sam tek sad uspela da se ulogujem kako treba. Znam da nije važan datum naloga, već ono što se iz duše izlije kad se prozor jednom otvori.

Još u osnovnoj sam pitala učiteljicu zašto je rodila troje dece kad nema živaca ni za jedno. Tad su mi rekli da sam “bez poštovanja”. Danas bi to zvali “visoka emocionalna inteligencija”. Volim da ćutim. Da čitam. I da gledam kroz prozor kad pada kiša, jer jedino tad svet prestane da viče. Ako...

Možda je sve stvar korena. I ne mislim na nacionalne ili verske, nego one dublje, gde ti duša diše. Meni su katoličke crkve uvek mirisale na tamjan i čežnju, a protestantske na tihu disciplinu i staklo kroz koje ulazi svetlo. A opet, kad sam najviše plakala, nije mi bilo važno ni koje je boje...

Na predlog jedne drage osobe, neću reći ko, al’ zna se ko je uvek tu kad treba, odlučila sam da počnem ovaj blog. Ne zbog toga što mislim da sam pametnija od drugih. Ne zbog toga što mislim da imam recept za život. Nego zato što mi duša puca po šavovima, a reči su jedino konac koji mi je ostao...