Била је јесен
сладуњава и колебљива,
једна јесен на измаку
једно срце на растанку
никад заборављено...
Била је јесен
и ти си треперила,
као последњи зрак праскозорја
као пикова дама међу прстима
као љубав...
Али сада је све свршено
краљице моја,
у пет сати и тринаест минута
једног заборављеног датума
године вечности...
Док гаси се задња цигарета
у винском задаху вермута...
Сада је све свршено
краљице моја,
гледај како умире јесен
и не причај ми
о греху твог живота...
/ПИКОВА ДАМА/