Nedavni sadržaj od Marko Kojić

Mnogo se lose osecam..ceo svoj zivot sam depresivan, povucen u sebe, usamljen, ko da sam zakocen, tesko mi je da pricam, da ispoljim svoja misljenja, svoja osecanja..ko da je moja glava jedno a moje telo sasvim nesto drugo, imam napade panike, strah od ljudi, dogadjaja, hvata me nervoza kada...

Znam ja ko sam, znam da sam loš, ne moraš ti da mi kažeš. Ali ne znaš kako je deliti kožu sa đavolom, koji urla i grebe da izađe. Ne znaš kako je kada ti umesto srca u grudima kuca tempirana bomba. Hoćeš da vikneš, vrisneš, udariš šakom o sto, glavom o zid... Ali se kontrolišeš, smeješ, da niko...

Kako covek da zavoli sebe kada citav zivot mrzi sebe? Kako da zavolis kada lezes svako vece sa istom mislju da se sutra ne probudis? Kada ti se citav zivot skuplja sve ono najgore u tebi, negativnost, nemogucnost biti ono sto jesi, neuspesi u bilo kojem smislu zivota, razocarenja u sebe i sve to...

Cao ljudi :)

Koliko vidim niko nece da mi pomogne ili ne moze :/

Pozdrav svima..pisem ovdje jer sam stvarno dotakao najvece dno sto postoji i hvatam se bilo kakvu slamku spasa..ovako ide moja prica..rodjen sam u porodici, u kojoj nisam imao ni ljubav ni postovanje nikakvo..imam majku koja boluje od lakseg oblika sizofrenija i oca koji nije imao ni ulogu oca a...