Nedavni sadržaj od Leonita

Da naslonim glavu na njegovo rame. Samo to...

:sad2:

Ja sam bila za varijantu: poslednji put, samo još jedan razgovor za kraj. Da položimo karte na sto, da kažem sve ono što nisam imala hrabrosti pre toga da mu saopštim. Želela sam da ništa ne ostane nedorečeno za kraj. Ali on nije imao hrabrosti. Bilo mu je lakše da samo nestane iz mog života, a...

Ne dosipaj mi so na ranuuuuuuuu.....:besna:

Ni sama sebi ne mogu da objasnim... Na početku našeg kraja, očajno sam želela da ga sretnem, ali mi se nije dalo. Nekako su nam se putevi razilazili. Duugooo ga nisam srela. I onda, posle toliko vremena, sretnem ga konačno, nasmejanog i srećnog. I ja okrenem glavu. Kao najgora kukavica. Posle...

Ne dozvoli da ti nedostak hrabrosti otme trenutke koje možda više nikada ne možeš vratiti. Kako reče moj omiljeni pisac Meša Selimović "I radije pristani da te Bog pita zašto nisi to učinio, nego zašto si to učinio?"

Žalim što nisam iskoristila priliku kad sam je imala da budem iskrena sa jednom osobom i da mu ispričam sve što mi je na srcu. Bila sam kukavica. Više nikad mi se za to nije ukazala prilika. Ne mogu to da sebi oprostim. Eto, za tim žalim...

Doživela i preživela... "Nesreća mi je bila kosa, koža, krevet, haljine čak. Bila sam tako puna nesreće, da ništa sem nje nije postojalo. A kad ništa više ne postoji, nesreća počinje da ne biva nesreća, jer nema ničega sa čime se može uporediti. Tad je ona samo potpuna iscrpljenost. I tad...

"Oni ne pričaju o njoj, a ja se ne raspitkivam... Ukrstim politru i noć, i tu i tamo na taj krst se prikivam..." (Đorđe Balašević)

Najgore je kad znaš da će to da se desi i strepiš pri svakom susretu, pri svakoj poruci. Grčilo mi se srce na svaki zvuk svadbenih povorki, jer sam znala da će jednog dana jedna od tih biti baš njegova. Nije mi rekao: "Ženim se", čak ni kada je to bilo izvesno. Saznala sam od jednog popodneva...

Nikada nisam bila plačljivica. Nikada. Sve dok njega nisam srela. Ta naša zabranjena ljubav bila je isprana mojim suzama. Plakala sam danima, kao ona neumoljiva kiša u "Sto godina samoće"...Plakala sam i pre nego što je otišao zauvek. Nikada nije saznao za to. Želela sam, jako sam želela da mu...

:heart: "Živimo na zemlji samo jedan dan, ili manje. Daj mi snage da oprostim. Jer, ko oprosti on je najveći. A znam, zaboraviti ne mogu." :heart: "Suze mi teku od smijeha. Ako prestanem da se smijem, ostaće samo suze." :heart: "Možda bi trebalo da ih mrzim, ali ne mogu, ja nemam...

:super:

Izvini za sve rečeno i nedorečeno, za sve javno i skriveno. Izvini za ono što je trebalo prećutati i za ono što je trebalo reći. Oprosti za poglede koje sam upućivala Tebi tražeći te u drugima. Oprosti za sve granice koje sam prešla, oprosti za one koje je trebalo preći, a nisam...

Reci mi sad, kada već prošlo je sve: časi bolni i dani dragi, lepi; kad novi bol se starom bolu smeje; od reči tvojih kad duša ne strepi, - reci, da l' te je moja tuga bolela nekad, kad sam te mnogo, mnogo volela? Reci mi sad, kada me ne voliš više; kad ti se prošloj ruga nova sreća...