Napolju se grad ljubio sa kisom,
prevareni vjetar duvao je krisom.
Na neku sasvim nepoznatu stranu,
dok se noc podavala danu.
Na crkvenom tornju cutala su zvona,
bio sam sam, bila je i ona.
I kao da sam negde to vec doziveo sve,
rekao sam sebi VRATI SE
Nekad i sad, odavde pa do tebe...