Nedavni sadržaj od Lena </3

Volim akciju koja ne prelazi u naučnu fantastiku I volim dramu koja u sebi ima komičnog Ti postavljaš pitanje ko će izabrati film Pa će se u skladu s tim jedno od nas ljutiti A meni je želja da biramo zajedno Ako uskladimo želje i dopadanja Kao kada staviš sve na jednu gomilu Pa ono čega ima...

Evo mene, gde se vraćam posle toliko godina. Dugo nisam pisala i dugo nisam posećivala svoje stare pesme. Bile su to pesme zaljubljene devojčice ali iz ove perspektive tek mogu videti da nimalo nisu naivna sva ta osećanja koja su me terala da pišem. Nekako mi se čini kao da su prave ljubavi uvek...

Hvala. :)

Biću iskrena, i reći da nemam uzora. Vište pišem na svoju ruku, što bi se reklo, kako meni kada prija.

Udišem slobodu I sve mi se čini To lanci jedne ljubavi polako čeznu Okrećem se za sobom A za mnom more Pokislo i neosunčano Učio si me da volim Ali ne i da budem voljena Ti su se oblaci, izgleda, Morali razići Kad udahnem vazduh I vidim kajsiju što na plod novi sluti Ja ćutim Ti me nećeš više...

Kako da ti sudim kad su nam rebra ista - ljudska, a duše pune životinjskog Iz istog smo blata dobili srca Prevareni zaborave da su prevareni tek kad prevare Nemam želje da se srdim na jednu ruku, nogu, brazdu kože jer se tuđeg, lepšeg može taći ti znaš, oblaci zazidaju put svetlosti al' samo...

Zašto za svakim tragom aviona Gledam kao da gledam za tobom I kao da uvek odlaziš I kao da te vreme odnosi Zašto ti uvek prećutim Tu snagu kojom te držim uza sebe A ti je ne osećaš I ne vidiš Zašto mi te nebo šalje svaki put Kad pomislim da moram dalje Kad ne znam da li sudbina postoji I...

Jednom ću te voleti više no sad prepoznaćeš to po mom hodu po mom luckastom mahanju rukom po mom milom šukkavom glasu po užarenom pogledu od meda. Jednom ću te voleti više i daću ti parče svog hleba pokloniću ti ceo svoj jastuk i onu poslednju skicu tvog lika nažvrljanu u svesci za neki dosadni...

Naposletku bi mi žao samo jedne žene jedina je znala gledati u mene i plesti ruke u naručje milo gde li mi je telo kopnilo i pilo Ona zna k'o ponoć da se skući gde vučjaci mile sve cvileći a da suzi prosto ne da maći ni tuge se setit taći Želela je svoga sina jer, tako me je uvek zvala da odgoji...

Kada osetim želju da ti kažem koliko te volim dok sedim u gradskom prevozu i odlazim na drugi kraj grada da te prevarim, koga ja to varam onda? Varam sebe. Kada ostaneš sam i ranjiv i kada ne vidiš izlaz osim mog lika, a hladiš me daljinama i neodgovorenim porukama koga to lažeš, nesrećo...

Ti bi da budeš miš van mišolovke i da vrebaš svoje parče sira gledajući kako da ga bezopasno okrnjiš. A moja ruka na tvojim grudima te brine, pa je izbegavaš, dok ti srce skače, na svaki njen trzaj. Predamnom si kao divljač pred lovcem, praviš se oholim i veštim. Dok stojiš, naime, pred detetom...

Pa sad, ja sam zamislila jednog sasvim drugačijeg ljubavnika. ;) Hvala na čitanju, svakako.

Ljubavnici ne pišu poruke, ne pišu pisma. Ne zovu. Ljubavnici pišu pesme o tome kako su uživali u tvom telu, ili tvojim očima. Čovek za gitarom i duvan u ustima, smišlja novi ton za novo telo. On voli samo jedan dan. On ljubi samo jedan dan. Ali ne piše poruke. Ne piše pisma. Ne zove. On svira...

Šta ostaje posle prazne autobuske stanice i jednog kofera sa svim onim čudima za usput i posle puta? Moja želja da se rastajemo kao normalni savremeni il' nesavremeni parovi, dok te zamšljam uz svoj bok kako me držiš za ruku, a drugom pridržavaš prtljag da se ne stropošta. Milošta moja, kojom te...

Beograd je ujutru fascinantan. Moram priznati da to do danas nisam znala, jer nikada nisam ustala pre deset sati. Sada je šest časova, sveže jutro ušlo je u studentsku sobu pod brojem 669. Sunce se nazire iznad bilborda postavljenih na zgrade Novog Beograda. Fascinantno! Fascinantno! Preksinoć...