Nedavni sadržaj od Kata Bucik

Баш ми нешто данас фали ова тема..

Дешавало ми се да ми помогну странци, нахране ме непознати, подигну ме они које никада пре нисам видела нити познавала.. Није да ме нису повређивали људи..јесу..тим жешће што су ми ближи били.. Али, када све саберем, живот је диван..нереално је не веровати људима само зато што вас је један...

РИСАЈКЛ ФЕСТ 2 у 1..хуманитарна акција групе Помоћ угроженим Нишлијама.. Помозимо напуштеним животињама да презиме.. https://www.facebook.com/events/699717270130501/

Причам ја групи пријатеља Пољака о Шарганској осмици, пред полазак возића Ћире са Мокре Горе.. Када сам завршила, приђе ми жена, Швабица, која одлично говори српски и каже..Можете ли ми одговорити на пар питања, видим да доста знате о овом крају.. Испричасмо се нас две једно десетак минута...

Шетам ја прекјуче Калемегданом.. Прати ме 49 Пољака..ја причам, они слушају.. У једном моменту, иза себе приметих двоје загрљених тинејџера..исцепани, алке на све стране, панк фризуре.. Упијају сваку моју реч.. Збуњено их погледам, а момак ће..Извините што смо се убацили у групу..тако...

Алаво једем баклаву док левом ногом придржавам волан.. Он је у аутомобилу у суседној траци..припаљује цигарету левом, а у десној руци држи кафу.. Не знам како он придржава волан.. Прва ствар коју вас науче када дођете на полигон да бисте научили да возите, јесте да се аутомобил вози тако...

Хвала Вам.. <3

Добар дан.. :)

Пандур ме је зауставио ничим изазван.. Рутинска контрола, каже.. Понекад се стварно питам да ли се такве ствари дешавају и становницима других земаља или је Србија једина на планети у којој полиција зауставља људе чисто реда ради, када год им је досадно.. - Ваша документа, молим.. Пружам му...

Све договорено.. :)

Пандур ме је зауставио ничим изазван.. Рутинска контрола, каже.. Понекад се стварно питам да ли се такве ствари дешавају и становницима других земаља или је Србија једина на планети у којој полиција зауставља људе чисто реда ради, када год им је досадно.. - Ваша документа, молим.. Пружам...

Силазим степеницама солитера у коме живим, на путу за посао.. На спрату испод видим баку..у једној руци штап, у другој тетрапак млека.. Хода са муком, лагано, чини ми се да јој век цео треба да премости раздаљину до суседних врата..раздаљину краћу од моја два корака.. Чује ме тек када јој...

Хвала.. :)

Како стоје ствари, увек је побеђивао..чим сам му ја оваква запала.. :)