Nedavni sadržaj od Jovan Genevajn

Opet je jutro I opet mrak I sve je isto Samo malo starije I malo je kraći život ovaj Što topi se kao sneg Na januarskom lažljivom suncu Koje je prevarilo I visibabu i kukurek I zelenu travu I usnulu šljivu I maslačak žuti I kraj se bliži, a lepo je... Jovan Genevajn JovGen "JUTRO"...

Nesit je ponovo viđen Danima nad vodom krilima maše Velikim telom talase reže Kao jedrenjak niz vodu plovi I dugim kljunom somove lovi. Nesit je ponovo s' nama Kudravo perje na sebi nosi U labudovom jatu se skriva Kormoranovom ribom se hrani Među divljim patkama pliva. Nesit je došao opet...

Dostojanstvo niko ne može da ti uzme kada te pogleda u oči i kaže idemo napred, u bolje sutra. Narod uvek najbolje zna gde su naše pare i naša kuća, gde je ta bara u kojoj raste gomila žaba. Kada najveću progutaš prvu, Srbija pobeđuje. Tada ćemo se videti ti i ja negde u budućnosti. Jovan...

Kolevku su mi ogadili. Sad više ne mogu ljude da gledam, sad više ne mogu snove da sanjam, sad više ne mogu jasno da mislim. Glava mi je puna svega, a duša od sreće prazna. Kad novo osvane jutro, to nije više veselo jutro kakvo je nekada bilo, to nije više Sunce zlatno kakvog ga oduvek pamtim...

Sudbina,nego šta da budeš tamo i toga trena kada se bljesak sa tamom spaja, kada se nebo sa zemljom dira, a život ceo k'o magle deo plišane oblake stvara. Kada će suton, svanuće ne zna i nije možda sudbina vina, možda su vile u kolu bile ili na nebu dokoni kockar životne brojeve bira. Jovan...

Naslikaću jednu sliku drvoreda pored reke i livadu usred leta punu cveća rascvetalog kojom beli pet'o šeta. Druga slika,slična tema livada je ona ista al' umesto petla belog ovan jedan crnorogi,na pustari svojim stadom gospodari. Sve zavisi kako gledaš, kako vidiš razne stvari, petlovi su...

Padaće, samo što nije i već se nebo prekrilo celo munje paraju oblake sive ptice češljaju jablana grive.. Padaće, tu sumnje nema osećam miris poljskoga cveta, osećam miris dunavskog vira, muškatla moje babe sa trema. Padaće, izgleda tako nek' padne jednom tako i treba zemlja je žedna bisera...

Eto ti grada i ulice puste ako si još gladan ti parkove ori kiše do pojasa i trava do nosa koja sasušena svakog leta gori. Evo ti i narod većina svi znaju u tebe veruje, u tebe se nada slepo kod očiju i gluvo do bola tvrdoglavo prosto rešilo da strada. Eto vam i zemlja i njiva i bašta i duž...

Ništa, pustite je na miru ona sad piše poeziju osećanja nosi u pumpi skrivenoj ispod inplantata. Konačno je, došao red na veselje zloba je ušla kroz prozor, a prosula se kao talas, napolje, kroz vrata. Liče mi na običan svet, jedan kao običan dan, obični ljudi su to, atmosfera smirenja u pauzi...

EHO U DALJINI Čuješ li kako kerovi laju možda se pare, možda se kolju, možda zubima ledinu oru ili se igraju srećni na polju. Čuješ li kako gavrani gaču na truloj grani krilima mašu u brazdu njive kljunove bodu ili su gladni i hranu traže ili su žedni i traže vodu...

Dok budem spav'o pesme ću da pišem stihove od snova i rime bez kraja u rajskoj bašti cveće da mirišem, da brojim treptaje zvezdanoga sjaja. Stihovi se rode kad su snovi lepi i slike se slažu k'o na filmskoj traci to su putokazi što me cilju vode na ulici mračnoj osvetljeni znaci. Sve dok oči...

Premijera je počela dobro al' drama ima četiri čina predstava sa dva glavna glumca koje prati grupa pulina. Zavesa se podigla glasno publika priča,kašlje i kija i već posle prvoga čina čuje se žamor,tekst joj ne prija. Šaptač se oklizn'o,traži se drugi sa jačim glasom koji se čuje treba da...

Oseća se da je zrelo i počinje već da trune dve godine na drvetu, dve godine skoro pune. Oseća se da je gnjilo priprema se da otpadne pa se klati,pa se njiše i od vetra i od kiše. Oseća se miris kraja nestalo je lažnog sjaja kada padne trulo dole odahnuće grane gole. Oseća se da je vreme da...

Polako se spremam na put. Osećam pritisak i tremu. Baru su mi zamutili i ja u njoj više odraza nemam. Ako je tvoja bara još bistra i ako svoje lepo lice ti u njoj i dalje vidiš, ti ostaj. Kratko je ovo i ovde, ovde i sada, sada i trenutno, za postojanje... Jovan Genevajn-JovGen "TI...

Duga je,ta staza bez povratka iz dana u dan po njoj se šeću idu polako po redosledu ali se za sobom ne okreću. Svakoga časa pristižu novi odlaze stari putem do kraja i sve zavisi od putokaza do pakla levo,desno do raja. Kalendar nije merilo starta, ni vrednost dela,ni vrednost rada, veliku...