Nedavni sadržaj od Grofica018

Cudna,lepo cudna... Pomalo izgubljena,pomalo nostalgicna... Ali bez obzira na sve,ni tvoja ni njegova... Nicija... Dusa je moja pustinja, hiljadu zrna peska, napila se vode pa presusila. So sa rane lizu kamile, teret svoj poput tovara na ledjima nosim hrabro. Na izdahu pokloni mi ruzu, najlepsu...

ovo i ne treba da bude romanticno...ovo i nije jedna od onih slatkih,neznih suituacija kada ti kolena zaklecaju i probude ti se leptirici u stomaku...ovde jedino moze da ti se probudi mucnina u zelucu mislim da si propustio poentu...

ne ON kao jedan poseban muskarac,vec ON kao svi oni...nije stvar u vrednosti,stvar je u tome sto je lakse ziveti u realnosti nego u bajci,manje traziti,manje ocekivati i manje patiti jeste kukavicki predati se i odustaati,ali ponekada je to sve sto nam preostaje...i ma koliko se trudile mi cemo...

Satkah neke reci samo za tebe,pokusah da izgovorim ali reci ne izlaze.... Cutimo i ti i ja Ko zaljubljeni par,a nismo...samo neznanci koji podelise malo neznosti,malo utehe.Ubih i poslednju kap romantike,odustadoh upravo od svog sna,pristadoh na realnost...ali nisam tuzna.. Nekako spokojna,kao...

drago mi je da nisam bas toliko usamljena...

Sada bi kao iz mene trebalo da izadje nesto pametno... hahahaha... Vazi... Odlepila sam ja vec odavno.... posle svega..posle ljubavi...ne ostaje nista...samo tup osecaj,pune pepeljare,prazno srce...i secanje... Odvratan osecaj usamljenosti...i jos jednog promasaja u nizu... Neki nisu rodjeni da...

Probudis se ujutru i taman pomislis da je to jedan od onih dana kada ce se sve konacno resiti...kada ce se sve zavrsiti....dobro ili lose...ali ce makar prestati. I onda krenu da se desavaju stvari koje nisi ni planirala,koje nisi cak ni u obzir uzela.I agonija se produzava...ovog puta jos gora...

I ma koliko bili svesni svega toga ipak idemo ponovo glavom kroz zid,valjda zato sto smo samo ljudi,nesposobni da naucimo cak ni na sopstvenim greskama.

hvala...:oops:

Bio je bezlican.Bez glasa,lica i mirisa.Samo senka od coveka... Nema secanja ni uspomena...cak ni lagane boli u grudima.Dah mi je i dalje leden a lice suvo,prsti se lenjo poigravaju cigaretom...Kraj pre nego sto je i pocelo...On je bio poput vode,ne ostavlja fleke i tragove,brzo isparava... Cak...

mislim da smo u stanju da prilicno uticemo na svoja osecanja...zapravo ne svesno... podsvest,ono sto nikada ne izgovorimo naglas,ono sto ni ne priznajemo sami sebima... ali na ona primarna,najednostavnija osecanja ne mozemo uticati,ona su poriv...potreba...postajemo ih svesni tek kada osetimo...

Potrebno mi je da ispricam svoju pricu...Da podelim svoje iskustvo,da izbacim to iz sebe i pustim tu reku suza da istece iz mene... Bilo mi je potrebno da prebolim,zaboravim i nestavim dalje...Tako sam se nasla ovde,medju nepoznatim ljudima koji ne znaju nista o meni,o mom zivotu,mojim...

pa cekajmo onda...:)

volela bih da verujem da je ima,da postoji i da se ne desava samo odabranima vec svima... ne znam....valjda je jos uvek nisam dozivela...onu pravu,iskrenu...za celi zivot...

U ovom svetu postoji puno toga sto lici na ljubav,i zvuci kao ljubav,i sebe zove ljubav,ali nije.To su samo ljudi koji govore i rade ono sto misle da treba da kazu i rade."